<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>извештај Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/izveshta/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/izveshta/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Tue, 15 Sep 2026 09:00:56 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1</generator>
	<item>
		<title>ЛОШО ПЛАНИРАЊЕ, СОМНИТЕЛНИ ТЕНДЕРИ, ФАЛИЧНА РЕАЛИЗАЦИЈА Јавните набавки во ЕСМ до 2024 година под лупа на ревизорите</title>
		<link>https://plusinfo.mk/losho-planira-e-somnitelni-tenderi-falichna-realizaci-a-avnite-nabavki-vo-esm-do-2024-godina-pod-lupa-na-revizorite/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 15 Sep 2026 08:09:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[АД ЕСМ]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[набавки]]></category>
		<category><![CDATA[ревизија]]></category>
		<category><![CDATA[слабости]]></category>
		<category><![CDATA[тендери]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=889179</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="430" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/07/rabotnik-struja.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/07/rabotnik-struja.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/07/rabotnik-struja-300x172.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Државниот завод за ревизија проверувал 27 јавни набавки спроведени од 2022 до 2024 година, со обврски преземени во 2024 година во вредност од 8,86 милијарди денари, односно околу 143,6 милиони евра.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/losho-planira-e-somnitelni-tenderi-falichna-realizaci-a-avnite-nabavki-vo-esm-do-2024-godina-pod-lupa-na-revizorite/">ЛОШО ПЛАНИРАЊЕ, СОМНИТЕЛНИ ТЕНДЕРИ, ФАЛИЧНА РЕАЛИЗАЦИЈА Јавните набавки во ЕСМ до 2024 година под лупа на ревизорите</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="430" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/07/rabotnik-struja.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/07/rabotnik-struja.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/07/rabotnik-struja-300x172.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p>Слабости во планирањето, спроведувањето на тендерите и реализацијата на договорите за јавни набавки утврдил Државниот завод за ревизија (ДЗР) во АД ЕСМ – Скопје.</p>
<p>Ревизијата била спроведена како ревизија на усогласеност и се однесува на јавните набавки кои имале реализација во 2024 година. Во рамките на ревизијата биле опфатени 27 постапки, од кои две биле спроведени во 2022 година, 19 во 2023 година, а шест во 2024 година.</p>
<p>По овие постапки, во 2024 година ЕСМ презел обврски во вкупен износ од 8,858 милијарди денари, или околу 143,57 милиони евра. Ревизорите оцениле дека планирањето, спроведувањето на постапките и реализацијата на склучените договори не биле во согласност со релевантната законска регулатива, плановите и договорите во сите материјални аспекти.</p>
<h4>Проблеми уште при планирањето</h4>
<p>Една од главните забелешки на ревизорите се однесува на начинот на кој ЕСМ ги планирал јавните набавки. Годишниот план бил изготвуван врз основа на податоци од претходно склучени договори, без соодветно истражување на пазарот и без користење на можноста за технички дијалог. ДЗР утврдил и случаи на неосновано определување на проценетата вредност на набавките, како и недоволно аналитички пристап при утврдувањето на потребите на друштвото.</p>
<p>Иако ЕСМ имал донесено упатство за спроведување на набавките, во него, според ревизорите, немало доволно прецизни насоки за утврдување на потребите, количините и проценетата вредност.</p>
<p>Како последица, во текот на 2024 година биле донесени 19 одлуки за измени на Годишниот план за јавни набавки. Според ДЗР, тоа влијаело врз ефикасноста на постапките, планирањето на финансиските средства, роковите, транспарентноста и предвидливоста.</p>
<p>Ревизорите потврдиле и дел од состојбите наведени во Извештајот за црвени знаменца за 2024 година на Бирото за јавни набавки, меѓу кои значителен број измени и дополнувања на огласите и тендерската документација, како и поништени и обжалени постапки.</p>
<h4>Кај 6 компании &#8211; 70 отсто од набавките!</h4>
<p>ДЗР обрнал внимание и на концентрацијата на набавките. Дел од ревидираните постапки се однесуваат на договори со шест економски оператори, кои учествуваат со повеќе од 70 отсто од вкупната вредност на склучените договори во 2024 година. Имало и постапки во кои била доставена само една понуда.</p>
<p>Според ревизорите, овие состојби упатуваат на ограничена конкуренција, слабости при подготовката на документацијата и намалена транспарентност, а со тоа и на зголемен ризик од неекономично и неефикасно трошење на јавните средства.</p>
<h4>Платен гасен мотор, но не бил ставен во функција</h4>
<p>Меѓу конкретните случаи што ги издвојува ДЗР е набавката на гасен мотор, спроведена со постапка со преговарање без објавување оглас.</p>
<p>Ревизорите не можеле да ја потврдат оправданоста на повикувањето на крајна итност. За моторот бил исплатен значителен дел од договорната вредност – 153,283 милиони денари, односно околу 2,48 милиони евра.</p>
<p><img decoding="async" class="alignnone wp-image-889201 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/09/gasen-motor.jpg" alt="" width="750" height="546" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/09/gasen-motor.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/09/gasen-motor-300x218.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/09/gasen-motor-86x64.jpg 86w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p><em>Гасниот мотор платен речиси 2,5 милиони евра никогаш не е употребен</em></p>
<p>Но, и покрај тоа, моторот не бил ставен во функција и подолго време бил складиран без да бидат обезбедени услови за негово користење. Според ДЗР, тоа укажува дека биле преземени договорни обврски без однапред обезбедени услови за инсталирање и оперативно користење на опремата.</p>
<p>Утврдено е и дека дел од набавените стоки и услуги не биле искористени или не биле целосно реализирани.</p>
<h4>За адитив платени 2,3 милиони евра, а на најголемиот дел му истекол рокот</h4>
<p>Како друг пример ревизорите ја наведуваат набавката на адитив, за која биле платени 141,6 милиони денари, или околу 2,29 милиони евра. Најголемиот дел од адитивот останал неискористен, а во меѓувреме му истекол рокот на употреба.</p>
<p><img decoding="async" class="alignnone wp-image-889205 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/09/aditiv-1.jpg" alt="" width="754" height="254" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/09/aditiv-1.jpg 754w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/09/aditiv-1-300x101.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/09/aditiv-1-750x254.jpg 750w" sizes="(max-width: 754px) 100vw, 754px" /></p>
<p><em>Адитив со истечен рок во магацински простор на РЕК Осломеј </em></p>
<p>ЕСМ, исто така, платил 106,2 милиони денари, односно околу 1,72 милиони евра, за активности поврзани со дислокација на опрема која потоа не била ставена во употреба.</p>
<p>ДЗР оценува дека ваквите случаи претставуваат финансиски загуби и нерационално користење на јавни средства и негативно влијаат врз извршувањето на дејноста на друштвото.</p>
<h4>Договори за осигурување зголемени за 68 милиони денари</h4>
<p>Ревизијата опфатила и постапка за јавна набавка на осигурителни услуги спроведена во 2022 година, поделена на 10 дела. Во 2023 година биле склучени договори за шест дела, со вкупна вредност од 355,486 милиони денари, или околу 5,8 милиони евра, со рок на реализација од две години.</p>
<p>Подоцна, со анекси, вредноста на договорите за три дела била зголемена за дополнителни 68,204 милиони денари. Според ревизорите, тоа е проблематично бидејќи стручната комисија претходно оценила дека понудените цени не се пазарни, а проценетата вредност на набавката била зголемена со измена на одлуката за јавната набавка.</p>
<p>Дополнително, пред истекот на договорите, нивното времетраење било продолжено.</p>
<p>Во осигурителните полиси бил наведен и агент или брокер, како и друштво за застапување, иако посредувањето не било предвидено во тендерската документација. Не била обезбедена ниту документација со која би се потврдиле обемот и придобивките од таквото посредување.</p>
<h4>Спецификациите „кроени“ за конкретен бренд?</h4>
<p>Ревизорите утврдиле слабости и во техничките спецификации и условите со кои понудувачите требало да ја докажат својата способност. Во одделни случаи, техничките спецификации биле поставени на начин што можел да упатува на конкретен дизајн, бренд или овластен производител.</p>
<p>Истовремено, условите за докажување на финансиската, техничката и професионалната способност не секогаш биле сразмерни со предметот на набавката.</p>
<p>Кај дел од постапките не била спроведена целосна и детална проверка на доказите доставени од понудувачите. Кај испорачаните стоки и услуги, пак, во одредени случаи недостигала соодветна техничка, атестна и друга документација.</p>
<p>ДЗР утврдил и случаи во кои биле прифатени суштински измени на техничките карактеристики дури по извршената испорака, што, според ревизорите, го доведува во прашање еднаквиот третман на економските оператори и регуларноста на постапките.</p>
<h4>Анекси без доволно образложение и набавки над законскиот праг</h4>
<p>Слабости биле утврдени и во реализацијата на договорите. Во одделни случаи договорите биле менувани со анекси без доволно убедливо образложение, додека за некои услуги немало документација со која би се потврдиле оправданоста и обемот на извршените активности.</p>
<p>Ревизорите утврдиле и дека во 2024 година бил надминат законскиот вредносен праг за набавки без спроведување постапка, во износ од 81.644 евра. ДЗР оценува дека ова укажува на потреба од правилно толкување на Законот за јавните набавки и воспоставување соодветна контрола кај набавките под вредносниот праг.</p>
<p>Во извештајот се дадени препораки до ЕСМ, чија реализација, според ДЗР, треба да придонесе за поголема транспарентност и конкуренција, подобар квалитет на набавките и поекономично, поефикасно и поефективно користење на јавните средства.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/losho-planira-e-somnitelni-tenderi-falichna-realizaci-a-avnite-nabavki-vo-esm-do-2024-godina-pod-lupa-na-revizorite/">ЛОШО ПЛАНИРАЊЕ, СОМНИТЕЛНИ ТЕНДЕРИ, ФАЛИЧНА РЕАЛИЗАЦИЈА Јавните набавки во ЕСМ до 2024 година под лупа на ревизорите</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>РЕФОРМИТЕ ПРОДОЛЖУВААТ, НО ПОТРЕБНИ СЕ ДОПОЛНИТЕЛНИ НАПОРИ ЕК го објави извештајот за владеење на правото во ЕИ и во четири земји кандидати</title>
		<link>https://plusinfo.mk/reformite-prodolzhuvaat-no-potrebni-se-dopolnitelni-napori-ek-go-ob-avi-izveshta-ot-za-vladee-e-na-pravoto-vo-ei-i-vo-chetiri-zem-i-kandidati/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 17 Jul 2026 15:50:58 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[владеење на правото]]></category>
		<category><![CDATA[европска комсија]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[право]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=874362</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="451" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/evropska-komisija-.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/evropska-komisija-.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/evropska-komisija--300x180.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Европската комисија ги повика земјите членки да ги спроведат препораките содржани во извештајот, додека за државите кандидати најави дека ќе продолжи внимателно да го следи спроведувањето на реформите и да презема понатамошни активности во однос на утврдените слабости.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/reformite-prodolzhuvaat-no-potrebni-se-dopolnitelni-napori-ek-go-ob-avi-izveshta-ot-za-vladee-e-na-pravoto-vo-ei-i-vo-chetiri-zem-i-kandidati/">РЕФОРМИТЕ ПРОДОЛЖУВААТ, НО ПОТРЕБНИ СЕ ДОПОЛНИТЕЛНИ НАПОРИ ЕК го објави извештајот за владеење на правото во ЕИ и во четири земји кандидати</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="451" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/evropska-komisija-.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/evropska-komisija-.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/evropska-komisija--300x180.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p>Европската комисија денеска го претстави седмиот годишен извештај за владеењето на правото во Европската Унија, во кој годинава, покрај земјите членки, повторно се опфатени и четири држави кандидати за членство – Албанија, Црна Гора, Северна Македонија и Србија.</p>
<p>Во извештајот се оценува дека во голем број земји од ЕУ продолжуваат позитивните промени и реформите во сите области што се следат, иако состојбата и натаму е нерамномерна, а во одделни држави остануваат сериозни предизвици.</p>
<p>На прес-конференцијата по повод објавувањето на извештајот, еврокомесарот за правда Мајкл Мекграт ја посочи Бугарија како позитивен пример поради законските измени усвоени минатата година за ограничување на политичкото влијание врз работата на Високиот судски совет.</p>
<p>Европската комисија наведува дека независното судство, ефикасните механизми за борба против корупцијата, слободните и плуралистички медиуми, како и силниот систем на институционални проверки и рамнотежа, ги штитат правата на граѓаните и ја зајакнуваат довербата во институциите и во демократијата. Истовремено, тие придонесуваат за правна сигурност, инвестиции, конкурентност и за економски раст.</p>
<p>Комисијата истакнува дека извештајот и препораките ќе имаат значајна улога при подготовката на следната долгорочна буџетска рамка на ЕУ, со цел обезбедување силни механизми за заштита на заедничкиот буџет. Потпретседателката на Европската комисија Хена Виркунен и еврокомесарот Мекграт појаснија дека наодите од извештајот нема директно да бидат поврзани со пристапот до европските фондови.</p>
<p>Во делот за правосудството, Комисијата наведува дека во изминатата година многу земји членки постигнале напредок во реформите преку зајакнување на независноста на судските совети, воведување дополнителни гаранции при изборот и дисциплинската одговорност на судиите, како и преку јакнење на самостојноста на обвинителствата. Сепак, во некои држави реформите се одвиваат побавно, а во одделни случаи остануваат сериозни сомнежи за независноста на судството. Кај повеќето земји кандидати продолжуваат реформските напори, но и понатаму постои загриженост поради можноста од несоодветно влијание врз судската власт.</p>
<p>Во делот за борбата против корупцијата, Комисијата потсетува дека ЕУ на крајот на мај усвои нови правила со усогласени стандарди за спречување, откривање и санкционирање на корупцијата. Според извештајот, повеќе земји членки усвоиле нови антикорупциски стратегии и ги зајакнале институционалните капацитети, но потребни се дополнителни мерки, особено во регулирањето на лобирањето, спречувањето на судир на интереси и обезбедувањето ефикасни истраги, обвиненија и судски пресуди. Во најголемиот дел од земјите кандидати законската рамка е подобрена, но потребни се дополнителни резултати во истрагите и во судските постапки за корупција.</p>
<p>Во поглед на слободата на медиумите, Европската комисија оценува дека земјите членки работат на усогласување на националното законодателство со европските правила. Во повеќе држави се преземаат мерки за зајакнување на независноста и финансирањето на јавните медиуми, како и за поголема транспарентност при распределбата на државното рекламирање. Посебно внимание се посветува и на подобрување на безбедноста на новинарите. Комисијата најавува дека ќе продолжи да поддржува создавање поповолна средина за новинарската професија и за квалитетното информирање. Во голем број земји се преземаат чекори и против таканаречените „SLAPP“ тужби, чија цел е попречување на работата на новинарите и на активистите. Кај повеќето земји кандидати има напредок во управувањето со јавните медиуми и со регулаторите, но останува загриженоста за концентрацијата на медиумската сопственост и за уредувачката независност на јавните радиодифузни сервиси.</p>
<p>Во делот за институционалните механизми, Комисијата предупредува дека во некои земји членки и натаму постои прекумерна употреба на итни законодавни постапки и недоволно вклучување на засегнатите страни во процесот на носење закони. Во повеќето држави продолжува поддршката за граѓанското општество, но во одредени земји организациите и понатаму се соочуваат со ограничувања во финансирањето и во остварувањето на правото на мирно собирање. Слични слабости се забележуваат и кај дел од земјите кандидати.</p>
<p>Извештајот посветува внимание и на единствениот европски пазар, оценувајќи го влијанието на владеењето на правото врз работењето на компаниите, специјализацијата на судовите за стопански спорови, спречувањето на корупцијата во јавните набавки, заштитата на инвестициите и обезбедувањето стабилна и предвидлива регулаторна средина.</p>
<p>Европската комисија ги повика земјите членки да ги спроведат препораките содржани во извештајот, додека за државите кандидати најави дека ќе продолжи внимателно да го следи спроведувањето на реформите и да презема понатамошни активности во однос на утврдените слабости.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/reformite-prodolzhuvaat-no-potrebni-se-dopolnitelni-napori-ek-go-ob-avi-izveshta-ot-za-vladee-e-na-pravoto-vo-ei-i-vo-chetiri-zem-i-kandidati/">РЕФОРМИТЕ ПРОДОЛЖУВААТ, НО ПОТРЕБНИ СЕ ДОПОЛНИТЕЛНИ НАПОРИ ЕК го објави извештајот за владеење на правото во ЕИ и во четири земји кандидати</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЛАНИ СЕ НАПРАВЕНИ 249 МИЛИОНИ БЕЗГОТОВИНСКИ ПЛАТЕЖНИ ТРАНСАКЦИИ Повеќе од 71% од плаќањата се извршени преку електронски уреди</title>
		<link>https://plusinfo.mk/lani-se-napraveni-249-milioni-bezgotovinski-platezhni-transakcii-pove-e-od-71-od-pla-a-ata-se-izvrsheni-preku-elektronski-uredi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 28 May 2026 13:18:15 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[безготoвинско плаќање]]></category>
		<category><![CDATA[бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[народна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=861711</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1200" height="630" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen.jpg 1200w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen-300x158.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen-1024x538.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen-768x403.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1200px) 100vw, 1200px" /></div>
<p>Раст е забележан и кај плаќањата во е-трговијата и на ПОС-терминалите, што укажува на натамошно јакнење на дигитализацијата и довербата во електронските канали за плаќање.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/lani-se-napraveni-249-milioni-bezgotovinski-platezhni-transakcii-pove-e-od-71-od-pla-a-ata-se-izvrsheni-preku-elektronski-uredi/">ЛАНИ СЕ НАПРАВЕНИ 249 МИЛИОНИ БЕЗГОТОВИНСКИ ПЛАТЕЖНИ ТРАНСАКЦИИ Повеќе од 71% од плаќањата се извршени преку електронски уреди</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1200" height="630" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen.jpg 1200w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen-300x158.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen-1024x538.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/09/lap-top-kompjuter-pc-telefon-mobilen-768x403.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1200px) 100vw, 1200px" /></div><p class="isselectedend"><span lang="MK">Во 2025 година биле извршени 249 милиони безготовински платежни трансакции, што претставува годишен раст од 7,1%, при вредност од 9.719 милијарди денари и раст од 36,4% на годишна основа, покажува Извештајот за управувањето и инвестирањето на девизните резерви во првиот квартал од 2026 година што го разгледа Советот на Народна банка. </span></p>
<p class="isselectedend"><span lang="MK">„Растот е поттикнат од сѐ почестото користење на платежните картички и од континуираното зголемување на електронските кредитни трансфери, што упатува на поширока прифатеност на електронските начини на плаќање“, се наведува во Извештајот.</span></p>
<p class="isselectedend"><span lang="MK">Бројот на платежни трансакции со платежни картички пораснал за 8,4%, при што нивното учество во вкупните безготовински плаќања достигнало 69,1%. </span><span lang="MK"> Раст е забележан и кај плаќањата во е-трговијата и на ПОС-терминалите, што укажува на натамошно јакнење на дигитализацијата и довербата во електронските канали за плаќање. Кај граѓаните, 71,7% од електронските кредитни трансфери биле иницирани преку мобилни уреди.</span></p>
<p class="isselectedend"><span lang="MK">На крајот на 2025 година, во земјата имало околу 2 милиона платежни картички, од кои 98,7% овозможуваат бесконтактни плаќања, додека 97,4% од ПОС-терминалите биле подготвени за бесконтактна технологија.</span></p>
<p class="isselectedend"><span lang="MK">Дополнително во 2025 година има намалување на поплаките од банките и штедилниците </span></p>
<p class="isselectedend"><span lang="MK">-Бројот на поплаките доставени до банките и штедилниците се намалил за 4,1% во однос на 2024 година. Во корист на клиентите  биле решени  71,5% од поплаките- се наведува во извештајот за поплаки.</span></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/lani-se-napraveni-249-milioni-bezgotovinski-platezhni-transakcii-pove-e-od-71-od-pla-a-ata-se-izvrsheni-preku-elektronski-uredi/">ЛАНИ СЕ НАПРАВЕНИ 249 МИЛИОНИ БЕЗГОТОВИНСКИ ПЛАТЕЖНИ ТРАНСАКЦИИ Повеќе од 71% од плаќањата се извршени преку електронски уреди</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ГРУПАЦИЈАТА „ТРИГЛАВ“’ ВО ПРВОТО ТРИМЕСЕЧЈЕ ЈА ПОТВРДУВА СВОЈАТА ПРОГНОЗА ЗА ГОДИШНИОТ ДЕЛОВЕН РЕЗУЛТАТ ЗА 2026 ГОДИНА Во предизвикувачки услови одржува стабилно и успешно работење</title>
		<link>https://plusinfo.mk/grupaci-ata-triglav-vo-prvoto-trimesech-e-a-potvrduva-svo-ata-prognoza-za-godishniot-deloven-rezultat-za-2026-godina-vo-predizvikuvachki-uslovi-odrzhuva-stabilno-i-uspeshno-rabote-e860064-2/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 20 May 2026 14:26:45 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[дивиденда]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[осигурување]]></category>
		<category><![CDATA[резултати]]></category>
		<category><![CDATA[триглав]]></category>
		<category><![CDATA[финансиско работење]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=860064</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="430" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/triglav-600x430-1.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/triglav-600x430-1.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/triglav-600x430-1-300x172.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Предлог-дивидендата за 2026 година изнесува 3,00 евра бруто по акција, односно вкупно 68,2 милиони евра, што е за 7 проценти повеќе од минатата година. Во согласност со политиката за дивиденди, тоа претставува половина од нето консолидираната добивка во 2025 година. Предвидениот датум за исплата на дивидендата е 17-ти јуни, 2026 година. Годинешното Собрание на акционери ќе се одржи на 2-ри јуни, 2026 година.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/grupaci-ata-triglav-vo-prvoto-trimesech-e-a-potvrduva-svo-ata-prognoza-za-godishniot-deloven-rezultat-za-2026-godina-vo-predizvikuvachki-uslovi-odrzhuva-stabilno-i-uspeshno-rabote-e860064-2/">ГРУПАЦИЈАТА „ТРИГЛАВ“’ ВО ПРВОТО ТРИМЕСЕЧЈЕ ЈА ПОТВРДУВА СВОЈАТА ПРОГНОЗА ЗА ГОДИШНИОТ ДЕЛОВЕН РЕЗУЛТАТ ЗА 2026 ГОДИНА Во предизвикувачки услови одржува стабилно и успешно работење</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="430" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/triglav-600x430-1.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/triglav-600x430-1.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/triglav-600x430-1-300x172.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p lang="mk-MK">Вкупниот обем на работењето на Групација Триглав во однос на првото тримесечје од минатата година се зголеми за 14 проценти, на 633,4 милиони евра, при што главно влијание имаше силниот раст на премиите на меѓународните пазари, соопшти Групацијата.</p>
<p lang="mk-MK">Деловниот резултат пред оданочување изнесуваше 49,3 милиони евра (54,3 милиони евра минатата година), а нето деловниот резултат 39,8 милиони евра (46,1 милион евра минатата година). Имајќи ги предвид очекуваните услови за работење до крајот на годината, Триглав проценува дека во 2026 година ќе го оствари планираниот годишен деловен резултат пред оданочување, во износ од 170 до 190 милиони евра.</p>
<p lang="mk-MK">Комбинираниот количник изнесуваше 93,0 проценти (минатата година 88,5 проценти), додека профитабилноста од нови склучени договори во сегментот Живот изнесуваше 14,8 проценти (минатата година 11,7 проценти). Годишниот поврат на капитал изнесуваше 15,6 проценти (минатата година 19,8 проценти).</p>
<p lang="mk-MK"><b>Информација за работењето на Групација Триглав во првото тримесечје од 2026 година</b></p>
<p lang="mk-MK">Триглав во првото тримесечје ја потврдува својата прогноза за годишниот деловен резултат за 2026 година</p>
<p lang="mk-MK">Групација Триглав, во предизвикувачките услови оваа година, одржува стабилно и успешно работење.</p>
<p lang="mk-MK">Вкупниот обем на работењето на Групација Триглав во однос на првото тримесечје од минатата година (во понатамошниот текст: минатата година) се зголеми за 14 проценти, на 633,4 милиони евра, при што главно влијание имаше силниот раст на премиите на меѓународните пазари.</p>
<p lang="mk-MK">Деловниот резултат пред оданочување изнесуваше 49,3 милиони евра (54,3 милиони евра минатата година), а нето деловниот резултат 39,8 милиони евра (46,1 милион евра минатата година). Имајќи ги предвид очекуваните услови за работење до крајот на годината, Триглав проценува дека во 2026 година ќе го оствари планираниот годишен деловен резултат пред оданочување, во износ од 170 до 190 милиони евра.</p>
<p lang="mk-MK">Комбинираниот количник изнесуваше 93,0 проценти (минатата година 88,5 проценти), додека профитабилноста од нови склучени договори во сегментот Живот изнесуваше 14,8 проценти (минатата година 11,7 проценти). Годишниот поврат на капитал изнесуваше 15,6 проценти (минатата година 19,8 проценти).</p>
<p lang="mk-MK">На крајот на тримесечјето, адекватноста на капиталот беше во целниот опсег, кој е поставен меѓу 200 и 250 проценти.</p>
<p lang="mk-MK">Предлог-дивидендата за 2026 година изнесува 3,00 евра бруто по акција, односно вкупно 68,2 милиони евра, што е за 7 проценти повеќе од минатата година. Во согласност со политиката за дивиденди, тоа претставува половина од нето консолидираната добивка во 2025 година. Предвидениот датум за исплата на дивидендата е 17-ти јуни, 2026 година. Годинешното Собрание на акционери ќе се одржи на 2-ри јуни, 2026 година.</p>
<p lang="mk-MK">Претседателот на Управата на Заваровалница Триглав, Андреј Слапар, изјави:</p>
<p lang="mk-MK">„Задоволни сме од остварените тримесечни резултати; остваривме деловен резултат пред оданочување во износ од 49,3 милиони евра и, имајќи ги предвид очекуваните услови до крајот на годината, проценуваме дека оваа година ќе ја достигнеме неговата планирана висина.</p>
<p lang="mk-MK">Нашето работење во првото тримесечје од оваа година се одвиваше во попредизвикувачки услови отколку минатата година, главно поради нестабилните услови на финансиските пазари и нешто поголемите природни масовни штети. Во сегментот осигурување одржавме стабилно и профитабилно работење. Во инвестицискиот дел, бевме изложени на волатилноста на финансиските пазари, па со дополнително внимание управувавме со ризиците и со инвестициското портфолио. Успешно ја задржавме нашата капитална моќ и финансиска стабилност.</p>
<p lang="mk-MK">Во согласност со стратегијата, дополнително го зголемивме обемот на работење и неговото учество надвор од Словенија. На меѓународните пазари на осигурување, соработуваме со бројни партнери и динамично се приспособуваме на можностите и околностите, што може да придонесе обемот на работење да биде нестабилен од година во година.</p>
<p lang="mk-MK">Оваа година, му предлагаме на Собранието на акционери да исплати дивиденда која е во согласност со нашата одржлива политика за дивиденди. На тој начин, исто така, ја следиме нашата посветеност кон создавање вредност за акционерите.</p>
<p lang="mk-MK">Остануваме фокусирани на остварување на нашите стратешки амбиции. Би сакал да им се заблагодарам на нашите вработени, кои со својата посветеност и стручност значително придонесуваат за нивна реализација.“</p>
<p lang="mk-MK" align="left"><b>Клучни индикатори за работењето во првото тримесечје од 2026 година (во милиони евра)</b></p>
<p lang="mk-MK" align="left"><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-860065 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela-bilans.jpg" alt="" width="750" height="560" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela-bilans.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela-bilans-300x224.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela-bilans-86x64.jpg 86w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p lang="mk-MK" align="left"><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-860067 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/bilans1-1.jpg" alt="" width="750" height="157" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/bilans1-1.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/bilans1-1-300x63.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p lang="mk-MK" align="left">Триглав го зголеми својот вкупен обем на работење за 14 проценти, на 633,4 милиони евра. Пресметаната бруто полисирана премија од осигурување се зголеми за 15 проценти, на 612,1 милиони евра.</p>
<p lang="mk-MK">Што се однесува до деловните сегменти , најголем раст на деловниот обем, од 29 проценти, оствари сегментот Имот (412,1 милиони евра), главно поради високиот раст на премиите на меѓународните пазари. Обемот на работење на сегментот Реосигурување изнесуваше 104,8 милиони евра, што е за 12 проценти помалку отколку во истиот период минатата година, главно поради меѓугодишни флуктуации при обновувањето на одредени договори за реосигурување. Сегментот Живот оствари 68,5 милиони евра обем на работење, што е за 2 проценти помалку од минатата година; при висок раст на класичното животно осигурување на сите пазари, врз вкупниот обем на работење главно влијаеше падот на премиите кај животните осигурувања поврзани со инвестициски фондови. Сегментот Здравје го зголеми обемот на работење за 14 проценти, на 17,6 милиони евра, додека сегментот Управување со средства забележа раст од 2 проценти, на 30,3 милиони евра.</p>
<p lang="mk-MK">Триглав, во согласност со своите стратешки амбиции, го зајакна обемот на работење надвор од Словенија. Учеството на словенечкиот пазар се намали на 48 проценти (минатата година 55 проценти), учеството на пазарите во регионот Адриа, без Словенија, изнесуваше 17 проценти (минатата година 18 проценти), а учеството на меѓународните пазари порасна на 35 проценти (минатата година 28 проценти). Од тоа, 19 проценти од работењето беше остварено на меѓународните пазари на осигурување, а 17 проценти на меѓународните пазари на реосигурување.</p>
<p lang="mk-MK">Триглав го зголеми обемот на работење на сите пазари во регионот Адриа, освен во Црна Гора, каде што дојде до меѓугодишно колебање при обновувањето на одредени договори. На словенечкиот пазар растот изнесуваше 1 процент, а на останатите пазари во регионот Адриа 8 проценти. На меѓународните пазари на осигурување, обемот на работење порасна за 257 проценти, на 117,4 милиони евра, од кои 78 проценти беа остварени на италијанскиот пазар. На меѓународните пазари на реосигурување, обемот на работење се намали за 12 проценти, на 104,9 милиони евра.</p>
<p lang="mk-MK">Деловниот резултат пред оданочување на Групација Триглав изнесуваше 49,3 милиони евра (54,3 милиони евра минатата година), а нето деловниот резултат изнесуваше 39,8 милиони евра (46,1 милион евра минатата година). Врз деловниот резултат влијаеја зголемениот обем на работење, нешто понискиот инвестициски резултат и зголемениот број штети, како и поголемиот обем на масовни природни штети. Проценето е дека трите масовни штетни настани предизвикани од природни непогоди, чинеле 7,1 милион евра (2,0 милиони евра минатата година); невремињата во Словенија предизвикаа штета од 5,1 милион евра, а проценетите масовни штетни настани предизвикани од природни непогоди од реосигурување изнесуваа 2,0 милиони евра.</p>
<p lang="mk-MK">Триглав работеше профитабилно во сите сегменти, освен во сегментот Здравје. Најголемиот дел од деловниот резултат пред оданочување го оствари во осигурителниот дел од работењето. Неговата висина од 40,4 милиони евра е споредлива со минатогодишната, додека својот резултат го подобрија сегментите Имот и Живот. Деловниот резултат пред оданочување од инвестицискиот дел изнесуваше 7,4 милиони евра (минатата година 9,2 милиони евра), а во неосигурителната дејност 1,5 милиони евра (минатата година, исто така поради влијанието на еднократни настани, изнесуваше 4,7 милиони евра). Матичното друштво на Групација Триглав, Заваровалница Триглав, оствари деловен резултат пред оданочување од 30,7 милиони евра (минатата година 39,5 милиони евра) и нето деловен резултат од 25,0 милиони евра (минатата година 33,0 милиони евра).</p>
<p lang="mk-MK">Другиот сеопфатен принос изнесуваше -13,8 милиони евра (минатата година -1,4 милиони евра), а неговата пониска вредност е последица на влијанието на геополитичките превирања, што се одрази врз промените на каматните стапки и нивното влијание, пред сè, врз ревалоризацијата на инвестициите на крајот на тримесечјето. Капитализацијата на Групација Триглав на крајот на првото тримесечје беше во целниот опсег, кој е поставен меѓу 200 и 250 проценти.</p>
<p lang="mk-MK">Комбинираниот количник достигна поволна вредност од 93,0 проценти (минатата година: 88,5 проценти), а на споредлива основа, односно без влијанието од работењето на нашиот партнер Prima Assicurazioni на италијанскиот пазар, кое започна во јуни минатата година, изнесуваше 88,2 проценти. Количникот на природни масовни штети се зголеми повеќе од двојно, од 0,6 на 1,4 проценти. Штетниот количник се зголеми за 5,5 процентни поени, а неговиот раст беше присутен во сите три сегменти, односно во Имот, Реосигурување и Здравје, при што кај последниот беше најизразен. Расходниот количник се намали за 1,0 процентен поен, на 24,0 проценти, бидејќи растот на приходите беше поголем од растот на трошоците. Триглав на сите пазари во регионот Адриа ја подобри или ја одржа веќе поволната профитабилност на осигурителниот дел од работењето.</p>
<p lang="mk-MK">Вкупните средства под управување според составот останаа на споредливо ниво како на крајот од минатата година. Нивниот обем изнесуваше 6,2 милијарди евра, што е за 2 проценти помалку отколку на крајот од 2025 година. Врз вредноста на инвестициското портфолио негативно влијаеше зголемувањето на потребните приноси на обврзниците и падот на индексите на меѓународните берзи. Приносот на финансиските вложувања, без вложувањата во корист на осигурениците кои го преземаат инвестицискиот ризик, изнесуваше 2,2 процентни поени, што е за 0,4 процентни поени помалку од минатата година. Врз него позитивно влијаеја повисоките приходи од камати, додека нестабилните услови на финансиските пазари негативно влијаеја врз приносот од портфолиото на акции.</p>
<p lang="mk-MK"><b>Работењето на групацијата триглав по сегменти</b></p>
<p lang="mk-MK">Членот на Управата на Заваровалница Триглав, Урош Иванц, изјави:</p>
<p lang="mk-MK">„Работењето во сите сегменти и понатаму го развиваме во согласност со стратегијата. Сегментот Имот останува клучен носител на растот, воден и од проширувањето на меѓународните пазари на осигурување. Во првото тримесечје го зајакнавме обемот на работење на овој сегмент и ја одржавме неговата профитабилност. Врз нешто понискиот деловен резултат на сегментот, влијаеја зголемените барања за надомест на штета поради влијанието на меѓународното работење и поголемиот обем на природни масовни штетни настани, додека врз инвестициското работење и вредноста на портфолиото влијаеја нестабилните услови на финансиските пазари.</p>
<p lang="mk-MK">Стратешки го зајакнуваме реосигурувањето, поради што сега го следиме како независен сегмент. Неговиот обем на работење е незначително намален во однос на истиот период минатата година, поради динамиката на работењето со одредени партнери, додека ја задржавме поволната профитабилност и го зголемивме неговиот деловен резултат.</p>
<p lang="mk-MK">Сегментите Живот и Управување со средства остануваат стабилни, но врз нивните резултати во ова тримесечје, влијаеја неповолните услови на финансиските пазари. Покрај тоа, сегментот Живот забележа раст на пазарите надвор од Словенија и поголема профитабилност од нови склучени договори, додека сегментот Управување со средства забележа стабилен раст на приходите од провизии.</p>
<p lang="mk-MK">Сегментот Здравје останува во интензивна фаза на развој и постепено градење доволна големина на портфолиото. Како што се очекуваше, во ова тримесечје беше остварен негативен деловен резултат.“</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Сегмент Имот</strong></p>
<ul>
<li lang="mk-MK">Вкупниот обем на работење е зголемен за 29 проценти, на 412,1 милиони евра.</li>
<li lang="mk-MK">Комбинираниот количник изнесуваше поволни 92,7 проценти (минатата година 88,0 проценти).</li>
<li lang="mk-MK">Деловниот резултат пред оданочување достигна 34,1 милион евра, што е за 6 проценти помалку од минатата година.</li>
</ul>
<p lang="mk-MK"><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-860068 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela3.jpg" alt="" width="750" height="293" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela3.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela3-300x117.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p lang="mk-MK"><strong>Вкупниот обем на работење</strong> се зголеми за 29 проценти, на 412,1 милион евра, а премијата за осигурување за 31 процент, со раст остварен кај повеќето видови имотни осигурувања. Од пазарна перспектива, раст од 257 проценти беше остварен на меѓународните пазари, каде што најголем обем беше пресметан на италијанскиот пазар (91,5 милиони евра). Во Словенија премиите пораснаа за 3 проценти, додека на останатите пазари во регионот Адриа пораснаа за 6 проценти.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Настанатите штети</strong> се зголемија за 111 проценти, на 254,5 милиони евра, главно поради растот на пријавените штети од зголеменото меѓународно портфолио и настаните со природни масовни штети. Количникот на природни масовни штети порасна на 1,2 проценти од минатогодишното нулто ниво.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Комбинираниот количник на сегментот Имот</strong> изнесуваше поволни 92,7 проценти. Во споредба со првото тримесечје од минатата година, се зголеми за 4,7 процентни поени, главно поради повисокиот штетен количник, кој е резултат на растот на пресметаните штети и полошиот резултат од реосигурување. Расходниот количник се намали, главно поради поголемиот раст на приходите во однос на трошоците и подобрениот развој на нето штетните настани. Без работењето на италијанскиот пазар преку Prima, комбинираниот количник би изнесувал 86,1 процент, што е за 1,9 процентни поени подобро од минатата година.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Деловниот резултат пред оданочување</strong> се намали за 6 проценти, на 34,1 милиони евра. Резултатот од осигурителниот дел од работењето значително се зголеми, главно поради поголемиот обем на работење и променетата структура на портфолиото. Истовремено, инвестицискиот резултат е намален, главно поради нереализираните загуби од финансиските средства (намалување на пазарната вредност на постојните инвестиции), и покрај повисоките приходи од камати.</p>
<p lang="mk-MK"><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-860069 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela-reosigurivanje.jpg" alt="" width="750" height="426" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela-reosigurivanje.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/tabela-reosigurivanje-300x170.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p lang="mk-MK"><strong>Вкупниот обем на работење</strong> се намали за 12 проценти, на 104,8 милиони евра; премиите за осигурување исто така се движеа слично, главно поради меѓугодишни флуктуации во работењето со одредени поголеми партнери.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Комбинираниот количник</strong> на сегментот Реосигурување достигна поволни 87,5 проценти, што претставува зголемување од 1,4 процентни поени во однос на минатата година. Ова главно е последица на повисокиот штетен количник поради послабиот резултат од реосигурување, додека расходниот количник се намали како последица на побрзиот раст на приходите во однос на трошоците. Количникот на природни масовни штети се намали за 0,1 процентен поен, на 3,2 проценти.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Деловниот резултат пред оданочувањ</strong>е се зголеми за 8 проценти, на 8,7 милиони евра. Резултатот од осигурителниот дел од работењето беше нешто понизок од минатата година, додека деловниот резултат од инвестицискиот дел беше поповолен поради позитивните курсни разлики од финансиските инвестиции.</p>
<h4 lang="mk-MK"><strong>Сегмент Живот</strong></h4>
<ul>
<li lang="mk-MK">Вкупниот обем на работење изнесуваше 68,5 милиони евра, што е за 2 проценти помалку од минатата година.</li>
<li lang="mk-MK">Профитабилноста од нови склучени договори изнесуваше поволни 14,8 проценти (минатата година 11,7 проценти). Маржата на договорeни услуги (CSM) се зголеми за 3 проценти, на 295,0 милиони евра.</li>
<li lang="mk-MK">Деловниот резултат пред оданочување изнесуваше 6,8 милиони евра, што е за 6 проценти помалку од минатата година.</li>
</ul>
<p lang="mk-MK"><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-860073 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/segment-zivort.jpg" alt="" width="750" height="300" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/segment-zivort.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/segment-zivort-300x120.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p lang="mk-MK"><strong>Вкупниот обем на работење</strong> во износ од 68,5 милиони евра се намали за 2 проценти, како и премијата за животни осигурувања. Покрај високиот раст на класичните животни осигурувања, врз вкупниот обем на работење главно влијаеше падот на премијата кај животното осигурување поврзано со инвестиции, што е резултат на различната динамика на продажните активности во банкарскиот дистрибутивен канал.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Профитабилноста од нови склучени договори</strong> се зголеми за 3,0 процентни поени, на поволни 14,8 проценти, главно поради поголемиот обем на премии од новосклучени ризични животни осигурувања, кои имаат повисок принос од животните осигурувања поврзани со инвестиции.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Маржа на договорени услуги</strong> (CSM) во износ од 295,0 милиони евра, односно очекуваната идна добивка од веќе склучените договори за осигурување, се зголеми за 3 проценти, главно поради подобрената проценка на идните парични текови од постојното портфолио на осигурување.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Новосоздадената маржа на договорени услуги (CSM)</strong>, односно очекуваната идна добивка од новосклучените договори за осигурување, претставува 4,1 процент од вкупната маржа на договорени услуги и се зголеми за 0,5 процентни поени. Нејзината вредност изнесуваше 12,0 милиони евра, од кои 39 проценти претставуваат капитални животни осигурувања. Ослободувањето на маржата на договорени услуги во деловниот резултат, односно постепеното признавање на оваа добивка со текот на времето, изнесуваше 10,6 милиони евра, во споредба со 9,3 милиони евра во истиот период минатата година.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Деловниот резултат пред оданочување на сегментот Живот</strong> се намали за 6 проценти, на 6,8 милиони евра. Деловниот резултат од работењето во осигурување се зголеми за 5 проценти, главно поради растот на пазарите надвор од Словенија. Резултатот од инвестицискиот дел се намали за 20 проценти, што е последица на намалувањето на вредноста на сопственичките вложувања поради состојбата на финансиските пазари.</p>
<h4 lang="mk-MK"><strong>Сегмент Здравје</strong></h4>
<p lang="mk-MK"><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-860070 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/segment-zdravje.jpg" alt="" width="750" height="378" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/segment-zdravje.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/segment-zdravje-300x151.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p lang="mk-MK">По реструктурирањето на деловниот модел на сегментот во 2024 година, Триглав продолжува со активности за раст и развој на дополнителното здравствено осигурување во Словенија и на другите пазари во регионот. Се очекува работењето на сегментот Здравје да остане нестабилно и во иднина, бидејќи сегментот се наоѓа во фаза на висок раст и сè уште има релативно мал деловен обем.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Вкупниот обем на работење</strong> се зголеми за 14 проценти, на 17,6 милиони евра, а исто така се зголеми и премијата. Нејзиниот раст е остварен на повеќето пазари.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Комбинираниот количник на сегментот Здравје</strong> изнесуваше 130,2 проценти, додека во истиот период минатата година изнесуваше 111,6 проценти. Растот, главно е последица на повисокиот штетен количник.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Деловниот резултат пред оданочување</strong> изнесуваше -3,7 милиони евра (минатата година -1,1 милион евра). Негативниот резултат на сегментот главно произлегува од работењето со осигурување, врз кое влијаеја растот на настанатите штети поради поголемиот обем на портфолиото, бројот на барања за надомест на штета и повисоките цени кај давателите на здравствени услуги.</p>
<h4 lang="mk-MK"></h4>
<h4 lang="mk-MK"><strong>Сегмент управување со средстева</strong></h4>
<p lang="mk-MK"><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-860071 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/segment-upravuvanje-so-sredstva.jpg" alt="" width="750" height="298" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/segment-upravuvanje-so-sredstva.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/segment-upravuvanje-so-sredstva-300x119.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p lang="mk-MK"><strong>Вкупниот обем на работење</strong> се зголеми за 2 проценти, на 30,3 милиони евра. За растот придонесоа поголемиот обем на полиси за доброволно пензиско осигурување и повисоките приходи од управување со средства, односно провизии.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Деловниот резултат пред оданочување</strong> се намали за 10 проценти, на 3,3 милиони евра. За резултатот придонесоа за 6 проценти повисоките провизии и негативниот резултат од инвестицискиот дел, кој е резултат на повисоки резервации за случаи кога не се остварува гарантираниот принос кај одредени полиси за осигурување.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Вкупните средства под управување</strong> на Групација Триглав изнесуваа 6,2 милијарди евра на крајот на првиот квартал, што е за 2 проценти помалку отколку на крајот од 2025 година.</p>
<p lang="mk-MK"><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-860072 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/vkupni-sredstva-za-upravuvanje.jpg" alt="" width="750" height="452" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/vkupni-sredstva-za-upravuvanje.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/05/vkupni-sredstva-za-upravuvanje-300x181.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p lang="mk-MK"><b>ПЛАН ЗА 2026 ГОДИНА И СТРАТЕГИЈА ДО 2030 ГОДИНА</b></p>
<p lang="mk-MK"><b>(финансиски индикатори)</b></p>
<p lang="mk-MK"><b>Деловен резултат пред оданочување:</b></p>
<ul>
<li lang="mk-MK">План за 2026 година: меѓу 170 и 190 милиони евра (во моментот на потврдување на проценката во првото тримесечје).</li>
<li lang="mk-MK">Стратегија до 2030 година: од 250 до 300 милиони евра.</li>
</ul>
<p lang="mk-MK"><strong>Вкупен деловен обем:</strong></p>
<ul>
<li lang="mk-MK">План за 2026 година: над 2,4 милијарди евра.</li>
<li lang="mk-MK">Стратегија до 2030 година: меѓу 2,5 и 3,0 милијарди евра.</li>
</ul>
<p lang="mk-MK"><strong>Средства под управување:</strong></p>
<p lang="mk-MK">Стратегија до 2030 година: над 10 милијарди евра.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>Комбиниран количник:</strong></p>
<ul>
<li lang="mk-MK">2026 година: околу 95 проценти.</li>
<li lang="mk-MK">Стратегија до 2030 година: под 95 проценти во стратешкиот период.</li>
</ul>
<p lang="mk-MK"><strong>Поврат на капитал (ROE):</strong></p>
<p lang="mk-MK">Стратегија до 2030 година: меѓу 12 и 13 проценти во 2030 година.</p>
<p lang="mk-MK"><strong>За повеќе информации обратете се во Службата за маркетинг и односи со јавност, Триглав Осигурување, бул. 3-та Македонска Бригада, бр. 36, 1000 Скопје, e-mail: pr@triglav.mk, web: www.triglav.mk.</strong></p>
<p lang="mk-MK"><em>Групација Триглав, со своето знаење, искуство и финансиска стабилност, веќе 125 години ја оправдува довербата на клиентите и другите засегнати страни. Таа е најголемата осигурителна и финансиска групација во регионот Адриа и една од водечките во југоисточна Европа, работи во шест земји и на седум пазари, а на меѓународно ниво е присутна преку партнерства со посреднички, застапнички и реосигурителни компании. Клучните столбови на нејзиното работење се осигурувањето и управувањето со средства. Групацијата има повеќе од 5.000 вработени. Нејзината мисија е градење на побезбедна иднина. Главните вредности на групацијата се агилност, едноставност и доверливост. Нејзината визија е насочена кон зајакнување на својот идентитет и видливост како меѓународна осигурителна и финансиска групација. Со одржлив деловен пристап, Триглав создава развојно ориентирана средина за своите вработени, гради силни партнерства и претставува стабилна, сигурна и профитабилна инвестиција за инвеститорите. Матичната компанија на Групација Триглав, Заваровалница Триглав, е издавач на примарниот пазар на Љубљанската берза.</em></p>
<p lang="mk-MK">Целиот извештај на следниот <a href="https://www.triglav.mk/vesti/vest/press-20.05.2026/!ut/p/z1/tVVdc6IwFP01PsbcJBDiI360fhSs00UlL50IwdIVtMrQzv76Dd2d7VpbcMcuL3fCnJx77rnJDZZ4iWWuynStinSbq41Zh5Lf37o9FyY9mF77HsDM74_A7frgDQhevALgk88FLGv2uwTPscRyF6UxDi0gjhLaQcCFQBZPFFpx5aBEC4daqyiyrKhCR3mxKx5wWOzT9UaV7ex7C9I81i8tKPWhSH-FFuz2-nBAFNpgtylQ_prp8Fylks6nmjj_XdMfwHTQd2E2mV6P7twBocJpqmlRa5oByHM8rQHIessXVaUNXTnWcFpieGzStNczGujVjf2tP2dTz5hUpvoZB_l2n5lzcvfWRkoIV2BHyGKUmTYqjVS8IohqnliW7sSCCzyEkwxHEm45uzBDLb0d8K-lF_7QAR6IER8GE0J9-K_qR_YX088oMSdsLq7GXcpGE3oh_bjpdJmxkj4-PUnX3OZtXuiXAi9PrvN7le_uwaxGJTdJHOYAYixWyCKKIGWLDkqYWDlx3BFaxA30nF9IP24aE2eZcDTTUrRJD4WqdtK91_PWRpAqHlCaJ1u8_BtRXxupqe2sKVxPH9AL6cdNE_LfrfvgOfjYxRPYLgsywTIUBEt4tNfZfb_ro3Bc_ngLclX99wbM3pQ3SRWrZWGHPwEOe_-L/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?pswid=Z7_PACA0KC0OGNM00QNDI0ABN0M66&amp;urile=wcm%3Apath%3A%2Ftriglav.mk%2Findex%2Fvesti%2Fvest%2Fpress-20.05.2026" target="_blank" rel="noopener">ЛИНК</a>.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/grupaci-ata-triglav-vo-prvoto-trimesech-e-a-potvrduva-svo-ata-prognoza-za-godishniot-deloven-rezultat-za-2026-godina-vo-predizvikuvachki-uslovi-odrzhuva-stabilno-i-uspeshno-rabote-e860064-2/">ГРУПАЦИЈАТА „ТРИГЛАВ“’ ВО ПРВОТО ТРИМЕСЕЧЈЕ ЈА ПОТВРДУВА СВОЈАТА ПРОГНОЗА ЗА ГОДИШНИОТ ДЕЛОВЕН РЕЗУЛТАТ ЗА 2026 ГОДИНА Во предизвикувачки услови одржува стабилно и успешно работење</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>МИЦКОСКИ МУ ПОРАЧА НА СДСМ ДА НЕ СЕ ИСТРЧУВА „КАКО ПРЛЕ ПРЕД МАГАРЕ“ Брисел многу бргу ќе соопшти дека сме први во регионот во евроагендата</title>
		<link>https://plusinfo.mk/mickoski-mu-poracha-na-sdsm-da-ne-se-istrchuva-kako-prle-pred-magare-brisel-mnogu-brgu-e-soopshti-deka-sme-prvi-vo-regionot-vo-evroagendata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 30 Apr 2026 12:13:59 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[евроинтеграции]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[мицкоски]]></category>
		<category><![CDATA[пратенички прашања]]></category>
		<category><![CDATA[сдсм]]></category>
		<category><![CDATA[црна гора]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=855332</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="500" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/04/mickoski-12-e1777546908985.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" /></div>
<p>Мицкоски посочи дека на крајот на јуни завршува грејс-периодот за оние индикатори што требало да бидат завршени заклучно со јуни 2025 година и дека од 12 кои се во грејс-период, останале десет и до јуни треба да бидат завршени.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/mickoski-mu-poracha-na-sdsm-da-ne-se-istrchuva-kako-prle-pred-magare-brisel-mnogu-brgu-e-soopshti-deka-sme-prvi-vo-regionot-vo-evroagendata/">МИЦКОСКИ МУ ПОРАЧА НА СДСМ ДА НЕ СЕ ИСТРЧУВА „КАКО ПРЛЕ ПРЕД МАГАРЕ“ Брисел многу бргу ќе соопшти дека сме први во регионот во евроагендата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="500" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/04/mickoski-12-e1777546908985.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" /></div><p lang="mk-MK">Од Брисел многу бргу ќе дојде информација дека од последни во регионот сега сме рамо до рамо со фронтранерот Црна Гора. Успешно се завршени 16 или 17 од 22 индикатори за извештајниот период кој заврши кон крајот на 2025 година. Таа информација ќе дојде деновиве и ги прердупредувам во СДСМ за прес-конференциите што ги прават и народски кажано да не се истрчуваат како прле пред магаре, изјави премиерот Христијан Мицкоски прашан од пратеникот Бојан Стојаноски од ВМРО-ДПМНЕ како ги коментира обвинувањата од опозицикста партија дека недоволно се реализира реформската агенда.</p>
<p lang="mk-MK">Мицкоски посочи дека на крајот на јуни завршува грејс-периодот за оние индикатори што требало да бидат завршени заклучно со јуни 2025 година и дека од 12 кои се во грејс-период, останале десет и до јуни треба да бидат завршени.</p>
<p lang="mk-MK">&#8211; Очекувам најмалку седум или осум од десетте индикатори да бидат завршени во рокот на грејс периодот, а притоа да бидат уште неколку такви индикатори завршени за другите извештајни периоди, кои се зад нас, но и од оние пред нас, зашто имаме и некои што пред време се исполнуваат, рече Мицкоски и соопшти дека денеска во Владата ќе има координација со министрите со надлежности за индикаторите што треба да завршат до крајот на јуни.</p>
<p lang="mk-MK">Тој на седницата за пратенички прашања во детали ги објасни фазите од реализацијата на индикаторите. Првиот индикатор, кој треба да се заврши во делот на енергетиката, е државата повеќе да не учествува со целосната количина на електрична енергија на тендерот што снабдувачот, сега еднаш годишно, во согласност со новите одлуки на РКЕ, го објавува за да може да ги снабдува граѓаните.</p>
<p lang="mk-MK">&#8211; Практично, да престанеме да ја субвенционираме електричната енергија за граѓаните. Вредноста на овиј индикатор е околу 8,5 милиони евра. Третина од овие пари е грант, другото е мек кредит кој почнува да се отплаќа од 2032 година. Јавно и јасно кажувам дека овој индикатор немаме намера да го завршиме. Затоа што ако го направиме тоа и не учествуваме повеќе со целосната количина на електрична енергија на јавната набавка што ја прави снабдувачот, тогаш цената на електричната енергија за домаќинствата и за оние потрошувачи кои добиваат од снабдувачот ќе биде можеби и повеќе од 30-35 проценти повисока и тоа потоа ќе повлече и други работи, со други зборови – ценовен шок. Затоа јавно кажуваме дека тоа немаме намера да го правиме, истакна Мицкоски.</p>
<p lang="mk-MK">Рече дека во Министерството за енергетика се рабои на довршување на подзаконските акти, заедно со експерти препорачани од Европската комисија, со цел да стане функционален донесениот Закон за енергетика.</p>
<p lang="mk-MK">Третиот индикатор се законите од економскиот дел од Владата, посочи дека тука има закон донесен пред десетина години и оти Министерството за финансии постапило во согласност со препораките од канцеларијата на Европската комисија.</p>
<p lang="mk-MK">&#8211; И покрај тоа што ни беше кажано дека тоа е доволно, излезе дека треба да имаме одредени промени во законот. Ќе го направиме тоа многу бргу, Министерството за финансии работи, очекувам дека во мај тоа ќе заврши, бидејќи промената е повеќе семантичка отколку суштинска.</p>
<p lang="mk-MK">Чевртиот индикатор е поврзан со Министерството за економија и труд и тоа работи со надворешни експерти и очекувам до крајот на овој грејс-период и тој индикатор да биде завршен. Практично тоа е да се формира одреден регистар на правни лица каде што државата е целосен или делумен учесник во сопственичката структура. Очекувам МЕТ тоа да го заврши, информираше Мицкоски.</p>
<p lang="mk-MK">Соопштувајќи за петтиот индикатор, рече дека и покрај тоа што помина Законот за судски совет, „има одредени лесни забелешки“ за кои смета дека се прифатливи и тие многу скоро, рече, ќе се најдат пред пратениците за усвојување.</p>
<p lang="mk-MK">&#8211; Не е ништо суштинско, но во рамките на барањата од страна на Европската комисија. Во реформите во правосудството доаѓаме до оној момент, а тоа е независноста на судиите и обвинителите во делот на вработување и унапредување. Тоа се два индикатори, односно плановите за вработување и унапредување да не зависат од одобрување на Владата туку Советот на јавни обвинители и Судскиот совет да им дадат одобрување. Да потсетам дека оваа година Министерството за финансии мислам дека веќе даде согласност за вработување за неколку стотици луѓе во службите во судовите во Македонија. Тука се и платите – Уставниот суд донесе одлука да се вратат коефициентите од 2025. Ние не можеме да ги вратиме во 2024, бидејќи одлуката на Уставниот суд е конечна, со тоа се исполнува условот, во согласност со новите коефициенти, судиите да имаат повисоки плати, рече Мицкоски.</p>
<p lang="mk-MK">Тој додаде дека со синдикатите е потпишан договор за зголемување на нивните плати, со што, рече, „практично и тој дел од индикаторот успеавме да го надминеме и да го завршиме“.</p>
<p lang="mk-MK">
<p lang="mk-MK">
<p lang="mk-MK">
<p lang="mk-MK">
<p lang="mk-MK">
<p lang="mk-MK">
<p lang="mk-MK">
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/mickoski-mu-poracha-na-sdsm-da-ne-se-istrchuva-kako-prle-pred-magare-brisel-mnogu-brgu-e-soopshti-deka-sme-prvi-vo-regionot-vo-evroagendata/">МИЦКОСКИ МУ ПОРАЧА НА СДСМ ДА НЕ СЕ ИСТРЧУВА „КАКО ПРЛЕ ПРЕД МАГАРЕ“ Брисел многу бргу ќе соопшти дека сме први во регионот во евроагендата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НА „БЕХТЕЛ И ЕНКА“ ЛАНИ МУ БИЛЕ ИСПЛАТЕНИ 147 МИЛИОНИ ЕВРА За годинава се планирани 103</title>
		<link>https://plusinfo.mk/na-behtel-i-enka-lani-mu-bile-isplateni-147-milioni-evra-za-godinava-se-planirani-103/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 24 Feb 2026 11:59:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[букојцани]]></category>
		<category><![CDATA[земјени работи]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[исплата]]></category>
		<category><![CDATA[јпдп]]></category>
		<category><![CDATA[коридори]]></category>
		<category><![CDATA[мостови]]></category>
		<category><![CDATA[надзор]]></category>
		<category><![CDATA[натпатници]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=839154</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1545" height="890" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani.jpg 1545w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani-300x173.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani-1024x590.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani-768x442.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani-1536x885.jpg 1536w" sizes="auto, (max-width: 1545px) 100vw, 1545px" /></div>
<p>На терен вршени се земјани работи на делниците Тетово-Гостивар, Гостивар-Букојчани и Прилеп- Битола. Се работело на 11 мостови, 10 натпатници и четири потпатници, покажува Извештајот од надзорот.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/na-behtel-i-enka-lani-mu-bile-isplateni-147-milioni-evra-za-godinava-se-planirani-103/">НА „БЕХТЕЛ И ЕНКА“ ЛАНИ МУ БИЛЕ ИСПЛАТЕНИ 147 МИЛИОНИ ЕВРА За годинава се планирани 103</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1545" height="890" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani.jpg 1545w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani-300x173.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani-1024x590.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani-768x442.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/09/avtpatista-koridori-8-10-bukojcani-1536x885.jpg 1536w" sizes="auto, (max-width: 1545px) 100vw, 1545px" /></div><p lang="mk-MK">Во изградбата на автопатите на коридорите 8 и 10д што ги гради американско-турскиот конзорциум „Бехтел и Енка“ во декември 2025 година биле ангажирани 2.098 работници како и 1.269 вкупна опрема, покажува Извештајот од надзорот за прогрес на работите за декември 2025 година, објавен на веб страницата на Јавното претпријатие за државни патишта (ЈПДП).</p>
<p lang="mk-MK">Според Извештајот, во декември лани на изведувачот му се исплатени 1.180.803.394 денари.</p>
<p lang="mk-MK">На терен вршени се земјани работи на делниците Тетово-Гостивар, Гостивар-Букојчани и Прилеп- Битола. Работите опфаќаат расчистување на теренот, отстранување на хумус и ископ на неподобен материјал, ископ на материјал од усеците на трасата и обезбедување материјал за работите преку транспорт и насипување. На местата каде што е потребно преземени се мерки за заштита на косини. Заклучно со минатата година, изведени се над 5 милиони метри кубни ископ и 1.6 милиони метри кубни насип.</p>
<p lang="mk-MK">Во извештајот е наведено и дека во декември се работело на 11 мостови, 10 натпатници и четири потпатници. Заклучно со крајот на 2025 година, изведени се 21.350 метри колови, а за конструкции се изведени 63.000 метри кубни бетонски работи.</p>
<p lang="mk-MK">Во текот на 2025 година на Конзорциумот „Бехтел и Енка“ исплатени се вкупно 147 милиони евра. За годинава планирани се 103 милиони евра.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/na-behtel-i-enka-lani-mu-bile-isplateni-147-milioni-evra-za-godinava-se-planirani-103/">НА „БЕХТЕЛ И ЕНКА“ ЛАНИ МУ БИЛЕ ИСПЛАТЕНИ 147 МИЛИОНИ ЕВРА За годинава се планирани 103</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ВЛАДАТА ПРЕСЕЧЕ, ТРГНУВА ВО КОНТРОЛА НА МЕДИЦИНСКИОТ КАНАБИС Фирмите имаат рок од 45 дена да изготват извештај</title>
		<link>https://plusinfo.mk/vladata-preseche-trgnuva-vo-kontrola-na-medicinskiot-kanabis-firmite-imaat-rok-od-45-dena-da-izgotvat-izveshta/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 10 Feb 2026 16:57:59 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[45 дена]]></category>
		<category><![CDATA[влада]]></category>
		<category><![CDATA[вонредни контроли]]></category>
		<category><![CDATA[закон за совет на јавни обвинители]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[лиценци за канабис]]></category>
		<category><![CDATA[медицински канабис]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=835609</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="439" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/06/kanabis-marihuana.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/06/kanabis-marihuana.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/06/kanabis-marihuana-300x176.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/06/kanabis-marihuana-357x210.jpg 357w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Покрај вонредните контроли и рокот од 45 дена за изготвување извештаи за медицинскиот канабис, Владата донесе одлука за решавање на паркирањето во Клиничкиот центар и го усвои предлог-законот за Советот на Јавни обвинители од Реформската агенда со позитивно мислење од Венецијанската комисија.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/vladata-preseche-trgnuva-vo-kontrola-na-medicinskiot-kanabis-firmite-imaat-rok-od-45-dena-da-izgotvat-izveshta/">ВЛАДАТА ПРЕСЕЧЕ, ТРГНУВА ВО КОНТРОЛА НА МЕДИЦИНСКИОТ КАНАБИС Фирмите имаат рок од 45 дена да изготват извештај</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="439" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/06/kanabis-marihuana.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/06/kanabis-marihuana.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/06/kanabis-marihuana-300x176.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/06/kanabis-marihuana-357x210.jpg 357w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p>Сè со цел да се спречи индустриско нелегално производство на медицински канабис и пласман кон нелегалниот домашен и меѓународен пазар, Владата на денешната 149 седница ја разгледа информацијата во врска со лиценци за производство на канабис за медицински цели, ги донесе следните заклучоци:</p>
<p>„Владата ги задолжи институциите во рамките на своите надлежности да ги преземат сите законски утврдените мерки и активности и да извршат вонредни контроли на сите правни лица, кои имаат одобрение за одгледување и производство на канабис за медицински цели на цела територија на Република Северна Македонија и во рок од 45 дена да достават извештај до Владата.</p>
<p>Исто така, Влада ќе ги именува членовите на меѓуресорската државна комисија за борба против недозволено производство, трговија и злоупотреба на дроги. Напоменуваме дека од 2017 година откако е формирана комисијата, истата воопшто не била активна и нема резултат. За таа цел, Владата во иднина ќе бара редовни извештаи.</p>
<p>Владата исто така донесе одлука за конечно решавање на паркирањето во Клиничкиот кампус &#8216;Мајка Тереза&#8217; со која се затвораат административните прашања што со децении го попречуваа уредувањето на паркирањето во Клиничкиот кампус &#8216;Мајка Тереза&#8217;. Со оваа одлука се создава правна основа за потпишување договор меѓу Министерството за здравство и Градот Скопје. Министерството за здравство, во рок од три месеци, го заврши процесот на регистрација на парцелите во Катастар и изработка на соодветните елаборати, со што се отвора патот за изградба на модерен и функционален паркинг, вклучително и катни гаражи, како и воведување софтверско решение за ефикасно управување. Проектот ќе обезбеди подобри услови за пациентите, здравствените работници и граѓаните кои ги користат услугите на кампусот.</p>
<p>Воедно, сакаме да ја информираме јавноста дека на владината седница се усвои Предлог-законот за Советот на Јавни Обвинители, кој заедно со предлог законот на Јавно обвинителство доби позитивно мислење од Венецијанската комисија. Усвојувањето на овие два закони од страна на Собрание значи исполнување на чекорот од Реформската агенда.</p>
<p>Нашата цел како Влада е да воспоставиме неселективност во постапувањето и да преземаме политики во интерес на граѓаните.</p>
<p>Продолжуваме со реализација на програмата на Влада, а тоа е обезбедување на подобар, поквалитетен и побезбеден живот за сите“.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/vladata-preseche-trgnuva-vo-kontrola-na-medicinskiot-kanabis-firmite-imaat-rok-od-45-dena-da-izgotvat-izveshta/">ВЛАДАТА ПРЕСЕЧЕ, ТРГНУВА ВО КОНТРОЛА НА МЕДИЦИНСКИОТ КАНАБИС Фирмите имаат рок од 45 дена да изготват извештај</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ТРАМП ГИ ТУРКА САД КОН АВТОРИТАРИЗАМ Хјуман рајтс воч оценува дека во земјата се загрозени демократијата и човековите права</title>
		<link>https://plusinfo.mk/tramp-gi-turka-sad-kon-avtoritarizam-h-uman-ra-ts-voch-ocenuva-deka-vo-zem-ata-se-zagrozeni-demokrati-ata-i-chovekovite-prava/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 04 Feb 2026 10:56:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[„Хјуман Рајтс Воч“]]></category>
		<category><![CDATA[владеење на правото]]></category>
		<category><![CDATA[демократија]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[израел газа]]></category>
		<category><![CDATA[назадување]]></category>
		<category><![CDATA[насилство]]></category>
		<category><![CDATA[права на жените во авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[сад]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=834074</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="660" height="468" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/kapitol-hol.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/kapitol-hol.jpg 660w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/kapitol-hol-300x213.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 660px) 100vw, 660px" /></div>
<p>Како примери се наведуваат рациите на имиграционата служба ICE, спроведени од маскирани и вооружени агенти и се нагласува дека американската влада користи расни и етнички поделби за политички цели и редовно се пресметува со наводни политички противници.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/tramp-gi-turka-sad-kon-avtoritarizam-h-uman-ra-ts-voch-ocenuva-deka-vo-zem-ata-se-zagrozeni-demokrati-ata-i-chovekovite-prava/">ТРАМП ГИ ТУРКА САД КОН АВТОРИТАРИЗАМ Хјуман рајтс воч оценува дека во земјата се загрозени демократијата и човековите права</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="660" height="468" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/kapitol-hol.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/kapitol-hol.jpg 660w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/kapitol-hol-300x213.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 660px) 100vw, 660px" /></div><p class="western" lang="mk-MK" align="left">Невладината организација Human Rights Watch (HRW) предупреди дека претседателот Доналд Трамп ги турка САД кон авторитаризам, оценувајќи дека демократијата и човековите права се под сериозен напад, како на национално, така и на глобално ниво. Во својот најнов годишен извештај, организацијата наведува дека враќањето на Трамп во Белата куќа ја забрзало „експоненцијалната опаѓачка траекторија“ на човековите права, во контекст на веќе ослабените демократски стандарди во светот.</p>
<p>HRW предупредува дека „меѓународниот поредок базиран на правила се урива“ и оценува дека Трамп покажал отворено непочитување на човековите права, вклучително и сериозни прекршувања. Како примери се наведуваат рациите на имиграционата служба ICE, спроведени од маскирани и вооружени агенти, кои, според организацијата, вклучувале стотици непотребно насилни и злоупотребувачки акции, особено во Минесота.</p>
<p>Во извештајот се оценува дека американската влада користи расни и етнички поделби за политички цели и редовно се пресметува со наводни политички противници, со што се настојува да се прошири моќта на извршната власт и да се ослабат демократските механизми на контрола и рамнотежа. HRW заклучува дека овие појави укажуваат на намерно лизгање на САД кон авторитарен модел.</p>
<p>Организацијата, исто така, наведува дека САД се одговорни за присилни исчезнувања, откако 252 венецуелски мигранти биле испратени во затвор со висока безбедност во Ел Салвадор, што претставува кривично дело според меѓународното право. Според HRW, глобалната демократија е вратена на нивото од 1985 година, при што Русија, Кина и САД денес се помалку слободни отколку пред две децении.</p>
<p>Извештајот документира и тешки прекршувања на човековите права во други делови од светот. Во Авганистан, талибанските власти вовеле дополнителни ограничувања за жените, што HRW го опишува како „родов апартхејд“, додека во Иран се бележат масовни апсења, егзекуции и репресија врз етничките малцинства по политички мотивирани судења.</p>
<p>Што се однесува до Израел, организацијата повторно ги осуди дејствијата во Газа, наведувајќи „злосторства против човештвото, геноцид и етничко чистење“ врз Палестинците, со нагласување дека во 2025 година биле засилени убиствата, гладувањето и насилното раселување. Израел, со поддршка на Вашингтон, ги отфрли овие обвинувања.</p>
<p>Во регионот, HRW ја издвојува Србија поради големиот број напади и закани кон новинари, како и Босна и Херцеговина поради бавното гонење на воените злосторства. Унгарија е посочена за засилен напад врз владеењето на правото, вклучително и забрани за ЛГБТ настани и законски мерки против граѓанските организации, додека Италија се соочува со критики за репресивен модел на миграциска политика.</p>
<p>Извештајот од 529 страници е во остар контраст со поновите извештаи на американскиот Стејт департмент, за кои HRW оценува дека се поблаги кон земјите блиски до Трамп. Директорот на организацијата, Филип Болопион, предупреди дека со вториот мандат на Трамп, деценискиот напредок во човековите права е доведен во опасност.</p>
<p>HRW повикува на создавање нов стратешки сојуз на демократски држави и граѓанско општество, кои би се спротивставиле на глобалниот тренд на авторитаризам и назадување на правата, вклучително и правата на ЛГБТ заедницата, кои, според извештајот, бележат сериозно влошување во изминатата година.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/tramp-gi-turka-sad-kon-avtoritarizam-h-uman-ra-ts-voch-ocenuva-deka-vo-zem-ata-se-zagrozeni-demokrati-ata-i-chovekovite-prava/">ТРАМП ГИ ТУРКА САД КОН АВТОРИТАРИЗАМ Хјуман рајтс воч оценува дека во земјата се загрозени демократијата и човековите права</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ГЛОБАЛНИОТ ТУРИЗАМ ПОРАСНА И ЈА НАДМИНА 2019 ГОДИНА Повеќе од 1,5 милијарди туристи лани патуваа низ светот</title>
		<link>https://plusinfo.mk/globalniot-turizam-porasna-i-ja-nadmina-2019-godina-pove-e-od-1-5-mili-ardi-turisti-lani-patuvaa-niz-svetot/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 21 Jan 2026 09:51:38 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[агенција за туризам на ОН]]></category>
		<category><![CDATA[бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[најпосетена Европа]]></category>
		<category><![CDATA[прелиминарни податоци]]></category>
		<category><![CDATA[раст]]></category>
		<category><![CDATA[туризам во светот 2025]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=830557</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="476" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/08/turisti-e1755254013855.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" /></div>
<p>Растот на бројот на меѓународни туристи беше поттикнат од силната побарувачка за патувања, перформансите на главните пазари и закрепнувањето на дестинациите во Азија и Пацификот, според Светскиот туристички барометар на UNT.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/globalniot-turizam-porasna-i-ja-nadmina-2019-godina-pove-e-od-1-5-mili-ardi-turisti-lani-patuvaa-niz-svetot/">ГЛОБАЛНИОТ ТУРИЗАМ ПОРАСНА И ЈА НАДМИНА 2019 ГОДИНА Повеќе од 1,5 милијарди туристи лани патуваа низ светот</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="476" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/08/turisti-e1755254013855.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" /></div><p>Глобалниот туризам лани растеше во речиси сите региони. Повеќе од 1,5 милијарди туристи патуваа на меѓународно ниво, што е зголемување од 4% во однос на 2024 година. Тие потрошија 5% повеќе (1,9 трилиони долари), покажуваат првичните податоци на Туристичката агенција на ОН (UNT). Агенцијата очекува ист тренд и за оваа година.</p>
<p>Растот на бројот на меѓународни туристи беше поттикнат од силната побарувачка за патувања, перформансите на главните пазари и закрепнувањето на дестинациите во Азија и Пацификот, според Светскиот туристички барометар на UNT.</p>
<p>Подобрената воздушна поврзаност и олеснувањето на визниот режим, исто така, придонесоа за растот.</p>
<p>Генералниот секретар на ОН за туризам, Шаиха Насер Ал Новаис, очекува позитивни трендови во туризмот во 2026 година, со континуирана висока побарувачка.</p>
<p>&#8211; Се очекува меѓународниот туризам да порасне за 3 до 4% во 2026 година, под претпоставка дека Азија и Пацификот ќе продолжат да закрепнуваат, глобалните економски услови ќе останат поволни и геополитичките конфликти нема да се интензивираат &#8211; рече таа.</p>
<p>Европа остана најпосетуваниот светски регион во 2025 година, со повеќе од 50% од вкупните меѓународни туристички пристигнувања или 793 милиони, што е зголемување од 4% во однос на 2024 година и 6% во споредба со 2019 година. Во исто време, растот на пристигнувањата во Западна Европа изнесуваше 5%, Јужна Медитеранска Европа 3%, додека Централна и Источна Европа имаше раст од 6%, но сепак со околу 9% со помалку странски туристички пристигнувања отколку во 2019 година.</p>
<p>Според бројот на меѓународни туристички пристигнувања, Азија и Пацификот следат со 331 милион или 6% повеќе отколку во 2024 година, но сепак 9% помалку од пред пандемијата, при што само Североисточна Азија постигна зголемување од 13%.</p>
<p>Америка ја посетија 218 милиони странски туристи, или 1% повеќе. Меѓу сите светски региони, Африка оствари најголем пораст од 8% во 2025 година, со 81 милион меѓународни туристички пристигнувања, додека Блискиот Исток, со околу 100 милиони туристи, е зголемен за 3% во споредба со 2024 година и за 39% во споредба со 2019 година.</p>
<p>Со двоцифрено зголемување, се издвојува Бразил со 37% и Египет со 20% повеќе туристи, како и Мароко, Сејшелите, Бутан, Јужна Африка и Јапонија.</p>
<p>ООН за туризам, исто така, ги дава првите проценки за глобалните трошоци за туризам во 2025 година од околу 1,9 трилиони американски долари, што е за 5% повеќе отколку во 2024 година. Вкупните приходи од извоз од туризам, вклучувајќи го и патничкиот превоз, се проценуваат на 2,2 трилиони долари.</p>
<p>Тие го оценуваат ова како „извонреден раст“ по веќе силната 2024 година.</p>
<p>Многу дестинации во 2025 година забележаа поголем раст на приходите, како што се Мароко со 19%, Република Кореја со 18%, Египет со 17, Монголија со 15, Јапонија со 14, Латвија со 11 и Маврициус со 10%</p>
<p>Обединетото Кралство, Франција, Шпанија и Турција заработија најмногу од туризмот во 2025 година.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/globalniot-turizam-porasna-i-ja-nadmina-2019-godina-pove-e-od-1-5-mili-ardi-turisti-lani-patuvaa-niz-svetot/">ГЛОБАЛНИОТ ТУРИЗАМ ПОРАСНА И ЈА НАДМИНА 2019 ГОДИНА Повеќе од 1,5 милијарди туристи лани патуваа низ светот</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ОХРАБРУВАЧКИ БРОЈКИ ВО ИЗВЕШТАЈОТ НА ЕК ЗА БОРБАТА ПРОТИВ КОРУПЦИЈАТА Македонија бележи промени по 7 години стагнација</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ohrabruvachki-bro-ki-vo-izveshta-ot-na-ek-za-borbata-protiv-korupci-ata-makedoni-a-belezhi-promeni-po-7-godini-stagnaci-a/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 17 Dec 2025 19:24:07 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[борба против корупција]]></category>
		<category><![CDATA[бројки]]></category>
		<category><![CDATA[извештај]]></category>
		<category><![CDATA[извештај на ек]]></category>
		<category><![CDATA[македонија]]></category>
		<category><![CDATA[правосудство]]></category>
		<category><![CDATA[стагнација]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=822909</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="720" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska.jpg 1280w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska-300x169.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska-1024x576.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska-768x432.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>
<p>Повикувајќи се токму на Извештајот од Европската комисија, после два последователни најлоши извештаи во 2023 и 2024 година, конечно 2025 година ја бележиме со еден охрабрувачки раст од една оцена 1,55 и со една тенденција 3,11 за подготвеноста во делот на усогласување со европското законодавство, вели пратеничката од ВМРО-ДПМНЕ во ТВ гостување.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ohrabruvachki-bro-ki-vo-izveshta-ot-na-ek-za-borbata-protiv-korupci-ata-makedoni-a-belezhi-promeni-po-7-godini-stagnaci-a/">ОХРАБРУВАЧКИ БРОЈКИ ВО ИЗВЕШТАЈОТ НА ЕК ЗА БОРБАТА ПРОТИВ КОРУПЦИЈАТА Македонија бележи промени по 7 години стагнација</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="720" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska.jpg 1280w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska-300x169.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska-1024x576.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/Petrushevska-768x432.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div><p>,,За 16 месеци, споредбено со изминатите 7 години навистина се направи еден охрабрувачки исчекор во делот со борбата со корупцијата и би сакала ова да го поткрепам со факти. Повикувајќи се токму на Извештајот од Европската комисија, после два последователни најлоши извештаи во 2023 и 2024 година, конечно 2025 година ја бележиме со еден охрабрувачки раст од една оцена 1,55 и со една тенденција 3,11 за подготвеноста во делот на усогласување со европското законодавство“.</p>
<p>Вака изјави Марија Петрушевска, пратеничка во Собранието од редовите на ВМРО-ДПМНЕ, во денешното издание на регионалната телевизија Њусмакс.</p>
<p>Зборувајќи во врска со Самитот ЕУ-Западен Балкан, Петрушевска истакна дека Македонија останува цврсто посветена на реформите, регионалната соработка и усогласеноста со надворешната и безбедносната политика на ЕУ.</p>
<p>&#8211; Овој Самит претставува исклучителна можност, токму челниците на ЕУ да ја потенцираат политиката на проширување, како дел од својата геостратешка определба и приоритет кога станува збор за силна и обединета Европа. Сите земји од Западен Балкан, не само географски, туку и културолошко припаѓаат во тоа европско семејство. Овој Самит е дел од таа стратешка агенда на ЕУ со којшто ќе се потенцира или повторно ќе се адресира прашањето, дека политиката на проширување особено кога се однесува на земјите од Западен Балкан, вклучително и Македонија е високо на агендата &#8211; посочи Петрушевска.</p>
<p>За очекувањата од самитот Петрушевска вели:</p>
<p>&#8211; Очекуваме на овој Самит да се адресираат и прашањата кои што ги засегаат и регионот, а во којшто е вклучена и Македонија. Тоа е регионалната соработка, потоа прашањата кои што се поврзани со надворешната и безбедносната политика. Во овој дел, Македонија е навистина во еден чекор понапред споредбено од нашите соседи.</p>
<p>Петрушевска додаде дека во последниот Извештај на Европската комисија, во делот на надворешните односи, како што вели таа, се потенцираше дека земјата останува во целост усогласена со надворешната и безбедносна политика на ЕУ.</p>
<p>&#8211; Меѓутоа, за прв пат се споменува и се поздравува пристапувањето на СЕПА и партнерството кое што Министерството за одбрана го потпиша со ЕУ, а тоа се однесува на безбедност и стабилност &#8211; кажа Петрушевска.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ohrabruvachki-bro-ki-vo-izveshta-ot-na-ek-za-borbata-protiv-korupci-ata-makedoni-a-belezhi-promeni-po-7-godini-stagnaci-a/">ОХРАБРУВАЧКИ БРОЈКИ ВО ИЗВЕШТАЈОТ НА ЕК ЗА БОРБАТА ПРОТИВ КОРУПЦИЈАТА Македонија бележи промени по 7 години стагнација</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-09-17 14:00:06 by W3 Total Cache
-->