<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>реставрација Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/restavraci-a/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/restavraci-a/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Tue, 02 Jun 2026 11:53:48 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>📷 СЛАВНИОТ БИК ВО МИЛАНО СТАНА „ВОЛ БЕЗ ТЕСТИСИ“ Италијанците се прашуваат каде исчезна симболот на среќата</title>
		<link>https://plusinfo.mk/slavniot-bikvo-milano-stanavol-bez-testisi-itali-ancite-se-prashuvaat-kade-ischezna-simbolot-na-sre-ata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 02 Jun 2026 11:36:10 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Магазин]]></category>
		<category><![CDATA[бик во милано]]></category>
		<category><![CDATA[виторио емануеле втори]]></category>
		<category><![CDATA[италија]]></category>
		<category><![CDATA[легенда за среќа]]></category>
		<category><![CDATA[марко гранели]]></category>
		<category><![CDATA[милано]]></category>
		<category><![CDATA[мозаик на бик]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<category><![CDATA[торино]]></category>
		<category><![CDATA[туристичка атракција]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=862685</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="763" height="447" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/bikot-vo-milano.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/bikot-vo-milano.jpg 763w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/bikot-vo-milano-300x176.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/bikot-vo-milano-357x210.jpg 357w" sizes="(max-width: 763px) 100vw, 763px" /></div>
<p>Туристите со години се вртеа за среќа пред најпознатото место во Милано. По реставрацијата, Италијанците почнаа да прашуваат дали славниот бик останал без својот најпознат симбол.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/slavniot-bikvo-milano-stanavol-bez-testisi-itali-ancite-se-prashuvaat-kade-ischezna-simbolot-na-sre-ata/">📷 СЛАВНИОТ БИК ВО МИЛАНО СТАНА „ВОЛ БЕЗ ТЕСТИСИ“ Италијанците се прашуваат каде исчезна симболот на среќата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="763" height="447" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/bikot-vo-milano.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/bikot-vo-milano.jpg 763w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/bikot-vo-milano-300x176.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/bikot-vo-milano-357x210.jpg 357w" sizes="(max-width: 763px) 100vw, 763px" /></div><p>Под сводовите на прочуената галерија „Виторио Емануеле Втори“ во Милано со децении се повторува ист ритуал. Илјадници туристи застануваат пред мозаикот на бикот, ја поставуваат петицата на едно сосема одредено место и се вртат трипати во круг. Според легендата, тоа носи среќа и гарантира враќање во градот.</p>
<p>Но, деновиве посетителите останаа збунети.</p>
<p>По реставрацијата на прочуениот мозаик, на социјалните мрежи се појавија десетици коментари со исто прашање:</p>
<p>„Што се случи со неговите тестиси?“</p>
<p>Некои дури се пошегуваа дека Милано наместо бик сега има вол.</p>
<h3><strong>Симбол кој туристите го истрошиле со години</strong></h3>
<p>Мозаикот се наоѓа во срцето на Милано и го претставува градот Торино, првата престолнина на обединета Италија.</p>
<p>Со текот на времето, токму гениталиите на бикот станаа главна туристичка атракција. Посетителите со години ја вртеа петицата врз нив, убедени дека така си обезбедуваат среќа.</p>
<p>Резултатот бил видлив. На местото постепено се создала вдлабнатина која станувала сè поголема.</p>
<p>Поради оштетувањето, градските власти одлучиле повторно да го обноват мозаикот.</p>
<h3><strong>Една фотка ја запали Италија</strong></h3>
<p>Викендов градскиот советник Марко Гранели објави фотографија и соопшти дека мозаикот е „целосно обновен“.</p>
<p>Наместо пофалби, следуваше лавина реакции.</p>
<p>„Што се случи со тестисите?“, праша еден корисник.</p>
<p>„Нешто недостига“, напиша друг.</p>
<p>Имаше и коментари дека симболот на Милано бил буквално „кастриран“. За само неколку часа темата се прошири низ италијанските медиуми.</p>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote class="instagram-media" style="background: #FFF; border: 0; border-radius: 3px; box-shadow: 0 0 1px 0 rgba(0,0,0,0.5),0 1px 10px 0 rgba(0,0,0,0.15); margin: 1px; max-width: 540px; min-width: 326px; padding: 0; width: calc(100% - 2px);" data-instgrm-captioned="" data-instgrm-permalink="https://www.instagram.com/reel/DY_4DPqDo_D/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" data-instgrm-version="14">
<div style="padding: 16px;">
<p>&nbsp;</p>
<div style="display: flex; flex-direction: row; align-items: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 40px; margin-right: 14px; width: 40px;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 100px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 60px;"></div>
</div>
</div>
<div style="padding: 19% 0;"></div>
<div style="display: block; height: 50px; margin: 0 auto 12px; width: 50px;"></div>
<div style="padding-top: 8px;">
<div style="color: #3897f0; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: 550; line-height: 18px;">View this post on Instagram</div>
</div>
<div style="padding: 12.5% 0;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: row; margin-bottom: 14px; align-items: center;">
<div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(0px) translateY(7px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; height: 12.5px; transform: rotate(-45deg) translateX(3px) translateY(1px); width: 12.5px; flex-grow: 0; margin-right: 14px; margin-left: 2px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(9px) translateY(-18px);"></div>
</div>
<div style="margin-left: 8px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 20px; width: 20px;"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 2px solid transparent; border-left: 6px solid #f4f4f4; border-bottom: 2px solid transparent; transform: translateX(16px) translateY(-4px) rotate(30deg);"></div>
</div>
<div style="margin-left: auto;">
<div style="width: 0px; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-right: 8px solid transparent; transform: translateY(16px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; flex-grow: 0; height: 12px; width: 16px; transform: translateY(-4px);"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-left: 8px solid transparent; transform: translateY(-4px) translateX(8px);"></div>
</div>
</div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center; margin-bottom: 24px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 224px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 144px;"></div>
</div>
<p>&nbsp;</p>
<p style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; line-height: 17px; margin-bottom: 0; margin-top: 8px; overflow: hidden; padding: 8px 0 7px; text-align: center; text-overflow: ellipsis; white-space: nowrap;"><a style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: normal; line-height: 17px; text-decoration: none;" href="https://www.instagram.com/reel/DY_4DPqDo_D/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" target="_blank" rel="noopener">A post shared by Corriere della Sera (@corriere)</a></p>
</div>
</blockquote>
<p><script async src="//www.instagram.com/embed.js"></script></p>
<h3><strong>Властите смируваат, бикот не е кастриран</strong></h3>
<p>Од градската управа веднаш реагираа. Според нив, работите сè уште не се завршени. Дел од површината и понатаму останува покриена за новите плочки да се зацврстат и да ја добијат потребната нијанса.</p>
<p>Властите нагласуваат дека не станува збор за исчезнување на дел од мозаикот. Напротив.</p>
<p>За реставрацијата бил употребен розов мермер, кој според експертите е најблизок до оригиналниот материјал. Токму поради различната боја, кај многумина се создал впечаток дека дел од бикот недостасува.</p>
<p>Градската управа потсети дека за време на претходната реставрација во 2017 година бил користен потемен мермер.</p>
<h3><strong>Мајсторот сè уште работи</strong></h3>
<p>Околу мозаикот и натаму стои заштитна ограда. Реставраторските работи ги изведува мајсторот Џанлука Гали.</p>
<p>Тој со денови клечи пред мозаикот, рачно обликувајќи и вградувајќи нови камени парчиња. Во изјава за „Кориере дела Сера“, Гали потврди дека процесот сè уште не е завршен.</p>
<p>Затоа, конечниот изглед на прочуениот бик допрва треба да биде претставен.</p>
<h3><strong>Ритуал стар со децении</strong></h3>
<p>Легендата вели дека секој што трипати ќе се заврти со петицата врз гениталиите на бикот ќе има среќа и повторно ќе се врати во Милано.</p>
<p>Токму таа традиција го направи мозаикот една од најфотографираните точки во градот. Но истата традиција со години го оштетуваше каменот. Сега, додека реставраторите се обидуваат да го вратат стариот сјај, Италијанците внимателно ја следат работата.</p>
<p>Не поради историската вредност на мозаикот.</p>
<p>Туку затоа што сакаат да се уверат дека славниот бик навистина не останал без своите најпознати „атрибути“.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/slavniot-bikvo-milano-stanavol-bez-testisi-itali-ancite-se-prashuvaat-kade-ischezna-simbolot-na-sre-ata/">📷 СЛАВНИОТ БИК ВО МИЛАНО СТАНА „ВОЛ БЕЗ ТЕСТИСИ“ Италијанците се прашуваат каде исчезна симболот на среќата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>АНГЕЛ СО ЛИК НА МЕЛОНИ ВО ЦРКВА ВО РИМ ГИ ВОЗБУДИ ИТАЛИЈАНЦИТЕ Дали се злоупотребува верата за политичка пропаганда</title>
		<link>https://plusinfo.mk/angel-so-lik-na-meloni-vo-crkva-vo-rim-gi-vozbudi-itali-ancite-dali-se-zloupotrebuva-verata-za-politichka-propaganda/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 01 Feb 2026 19:59:12 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[ангел]]></category>
		<category><![CDATA[ватикан]]></category>
		<category><![CDATA[злоупотреба на религијата]]></category>
		<category><![CDATA[италија]]></category>
		<category><![CDATA[мелони]]></category>
		<category><![CDATA[политика]]></category>
		<category><![CDATA[политичка пропаганда]]></category>
		<category><![CDATA[реакции]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<category><![CDATA[рим]]></category>
		<category><![CDATA[сличност]]></category>
		<category><![CDATA[уметност]]></category>
		<category><![CDATA[фреска]]></category>
		<category><![CDATA[црква]]></category>
		<category><![CDATA[Џорџа Мелони]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=833418</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="464" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/meloni-angelka.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/meloni-angelka.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/meloni-angelka-300x186.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Фреска по реставрација отвори истрага и дебата за границите меѓу уметноста, религијата и политиката. Самата Мелони се огласи со ироничен тон, порачувајќи дека „сигурно не се смета за ангел“, со што се обиде да ја смири ситуацијата и да ја тргне темата од политичка конфронтација.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/angel-so-lik-na-meloni-vo-crkva-vo-rim-gi-vozbudi-itali-ancite-dali-se-zloupotrebuva-verata-za-politichka-propaganda/">АНГЕЛ СО ЛИК НА МЕЛОНИ ВО ЦРКВА ВО РИМ ГИ ВОЗБУДИ ИТАЛИЈАНЦИТЕ Дали се злоупотребува верата за политичка пропаганда</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="464" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/meloni-angelka.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/meloni-angelka.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/meloni-angelka-300x186.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p>Реставрација на фреска во позната римска црква предизвика силни реакции во италијанската јавност, откако верници и посетители забележаа дека ликот на ангелот насликан во храмот има впечатлива сличност со италијанската премиерка Џорџа Мелони. Делото, кое се наоѓа во една од централните цркви во Рим &#8211; Сан Лоренцо ин Лучина &#8211; за кратко време стана тема на политички и културни расправи, но и предмет на официјална проверка.</p>
<p>Фреската била обновена неодамна поради оштетувања предизвикани од влага, а за реставрацијата бил задолжен италијанскиот уметник и реставратор Бруно Валентини, кој е во поодминати години и зад себе има децении работа на сакрални и историски објекти. Тој во изјави за италијанските медиуми тврди дека при обновата строго се придржувал до оригиналниот изглед на делото и дека немал намера да прикаже конкретна современа политичка фигура.</p>
<p>– Само ги следев постојните линии и боите. Ако некој гледа сличност, тоа не било моја цел &#8211;<span lang="mk-MK"> </span>изјави Валентини, додавајќи дека секоја друга интерпретација е резултат на субјективен впечаток.</p>
<p>Сепак, сличноста со ликот на премиерката беше доволна за дел од јавноста да го протолкува делото како симболичен чин, па дури и како обид за политичка порака во религиозен простор. Опозициски партии и критичари оценија дека прикажување на актуелен политички лидер во форма на ангел е несоодветно и може да се сфати како култ на личност.</p>
<p>Во јавноста се отвори и прашањето дали авторот има политички врски со владејачката партија „Браќа на Италија“, предводена од Мелони. Според достапните информации, Бруно Валентини нема формална или партиска поврзаност со партијата на премиерката, ниту пак е познат како нејзин политички поддржувач. Иако во минатото учествувал во разни државни и приватни проекти, не постојат докази дека реставрацијата била направена по политичка нарачка.</p>
<p>Црковните власти реагираа претпазливо, нагласувајќи дека храмовите не треба да бидат место за политички толкувања и дека случајот ќе биде разгледан во рамки на надлежните институции. Италијанското Министерство за култура, пак, најави проверка на реставрацијата за да утврди дали биле почитувани сите стручни и законски процедури.</p>
<p>Самата Мелони се огласи со ироничен тон, порачувајќи дека „сигурно не се смета за ангел“, со што се обиде да ја смири ситуацијата и да ја тргне темата од политичка конфронтација.</p>
<p>Контроверзата околу фреската уште еднаш ја отвори пошироката дебата во Италија за тоа каде завршува уметничката слобода и каде започнува злоупотребата на симболиката, особено кога станува збор за религиозни објекти и актуелни политички фигури.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-833420 " src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/meloni-2.jpg" alt="" width="587" height="725" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/meloni-2.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/meloni-2-243x300.jpg 243w" sizes="auto, (max-width: 587px) 100vw, 587px" /></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/angel-so-lik-na-meloni-vo-crkva-vo-rim-gi-vozbudi-itali-ancite-dali-se-zloupotrebuva-verata-za-politichka-propaganda/">АНГЕЛ СО ЛИК НА МЕЛОНИ ВО ЦРКВА ВО РИМ ГИ ВОЗБУДИ ИТАЛИЈАНЦИТЕ Дали се злоупотребува верата за политичка пропаганда</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>📽️ ТРАГЕДИЈА КАЈ КОЛОСЕУМОТ, СЕ УРНА КУЛА ВО РИМ Извлечени четворица, се трага по лице под урнатините</title>
		<link>https://plusinfo.mk/tragdi-a-vo-blizina-na-kloseumot-se-urna-kula-izvlecheni-chetvorica-se-traga-po-lice-pod-urnatinite/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 03 Nov 2025 12:30:31 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[италија]]></category>
		<category><![CDATA[колосеум]]></category>
		<category><![CDATA[кула]]></category>
		<category><![CDATA[несреќа]]></category>
		<category><![CDATA[повредени работници]]></category>
		<category><![CDATA[пожарникари]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<category><![CDATA[рим]]></category>
		<category><![CDATA[Торe деи Конти]]></category>
		<category><![CDATA[уривање]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=812412</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1344" height="785" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot.jpg 1344w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot-300x175.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot-1024x598.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot-768x449.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot-357x210.jpg 357w" sizes="auto, (max-width: 1344px) 100vw, 1344px" /></div>
<p>Меѓу повредените има 64-годишен маж со сериозни повреди кој бил пренесен во болницата Сан Ѓовани. Двајца други работници добиле полесни повреди и одбиле хоспитализација.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/tragdi-a-vo-blizina-na-kloseumot-se-urna-kula-izvlecheni-chetvorica-se-traga-po-lice-pod-urnatinite/">📽️ ТРАГЕДИЈА КАЈ КОЛОСЕУМОТ, СЕ УРНА КУЛА ВО РИМ Извлечени четворица, се трага по лице под урнатините</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1344" height="785" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot.jpg 1344w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot-300x175.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot-1024x598.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot-768x449.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/11/kula-kaj-koloseumot-357x210.jpg 357w" sizes="auto, (max-width: 1344px) 100vw, 1344px" /></div><p>Дел од средновековната кула Торe деи Конти во срцето на Рим се срушил за време на реставрација. Италијанските пожарникари извлекле четворица работници од урнатините, а потрагата по уште едно лице продолжила и по неколку часа.</p>
<p>Меѓу повредените има 64-годишен маж со сериозни повреди кој бил пренесен во болницата Сан Ѓовани. Двајца други работници добиле полесни повреди и одбиле хоспитализација. Портпаролот на пожарникарите Лука Кари истакна дека сите служби работат координирано за да ја стабилизираат конструкцијата и да ги спасат заробените.</p>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote class="twitter-tweet" data-media-max-width="560">
<p dir="ltr" lang="it">La Torre dei Conti ai Fori Imperiali, a Roma, è parzialmente crollata. Erano in corso dei lavori di ristrutturazione della torre. Sul posto sono presenti gli agenti della Polizia di Roma Capitale e sono in corso le verifiche per capire se ci siano persone coinvolte dal crollo.… <a href="https://t.co/xGZjs9PkqU">pic.twitter.com/xGZjs9PkqU</a></p>
<p>— Repubblica (@repubblica) <a href="https://twitter.com/repubblica/status/1985310961746526374?ref_src=twsrc%5Etfw">November 3, 2025</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p>Кулата, изградена во 1238 година по налог на папата Инокентиј III, се наоѓа веднаш до Колосеумот и Римскиот форум. Според првичните извештаи, несреќата се случила околу 11.30 часот во текот на работи финансирани преку Националниот план за опоравување и отпорност на Италија.</p>
<p>Местото е блокирано од полицијата и противпожарните екипи, а експерти за културно наследство ја анализираат стабилноста на останатиот дел од кулата. Римската општина објави дека ќе ја преиспита целата безбедносна процедура на тековните реставраторски проекти во историскиот центар.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/tragdi-a-vo-blizina-na-kloseumot-se-urna-kula-izvlecheni-chetvorica-se-traga-po-lice-pod-urnatinite/">📽️ ТРАГЕДИЈА КАЈ КОЛОСЕУМОТ, СЕ УРНА КУЛА ВО РИМ Извлечени четворица, се трага по лице под урнатините</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПОЧНУВА ОБНОВА НА ЦРКВИ, ТЕАТРИ И ТЕРМАЛНИ ЛЕКУВАЛИШТА Министерот Љутков откри што ќе се гради годинава во Струмица</title>
		<link>https://plusinfo.mk/pochnuva-obnova-na-crkvi-teatri-i-termalni-lekuvalishta-ministerot-utkov-otkri-shto-e-se-gradi-godinava-vo-strumica/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 10 Mar 2025 18:27:26 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[влада]]></category>
		<category><![CDATA[конзервации]]></category>
		<category><![CDATA[македонија]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<category><![CDATA[театар]]></category>
		<category><![CDATA[црква]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=751625</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="574" height="336" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/ljutkov-jakov-e1769777530992.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/ljutkov-jakov-e1769777530992.jpg 574w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/ljutkov-jakov-e1769777530992-300x176.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/ljutkov-jakov-e1769777530992-357x210.jpg 357w" sizes="auto, (max-width: 574px) 100vw, 574px" /></div>
<p>Конзервација, реставрација и санација на црквата „Св. Кирил и Методиј”, довршување на Стариот струмички театар, изработка на покривната конструкција на термалното лекувалиште Бања Банско, како и конзервација и санација на манастирот „Св. Леонтиј“ во Водоча се четирите капитални проекти кои годинава ќе почнат да се реализираат во Струмица.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/pochnuva-obnova-na-crkvi-teatri-i-termalni-lekuvalishta-ministerot-utkov-otkri-shto-e-se-gradi-godinava-vo-strumica/">ПОЧНУВА ОБНОВА НА ЦРКВИ, ТЕАТРИ И ТЕРМАЛНИ ЛЕКУВАЛИШТА Министерот Љутков откри што ќе се гради годинава во Струмица</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="574" height="336" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/ljutkov-jakov-e1769777530992.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/ljutkov-jakov-e1769777530992.jpg 574w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/ljutkov-jakov-e1769777530992-300x176.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/ljutkov-jakov-e1769777530992-357x210.jpg 357w" sizes="auto, (max-width: 574px) 100vw, 574px" /></div><p>Министерот за култура и туризам, Зоран Љутков, денеска во Струмица најави големи инвестиции во објекти за културата и заштита на културното и историското наследство.</p>
<p>Конзервација, реставрација и санација на црквата „Св. Кирил и Методиј”, довршување на Стариот струмички театар, изработка на покривната конструкција на термалното лекувалиште Бања Банско, како и конзервација и санација на манастирот „Св. Леонтиј“ во Водоча се четирите капитални проекти кои годинава ќе почнат да се реализираат во Струмица. Проектите ги најави министерот за култура и туризам Зоран Љутков, при вчерашната посета на општината, при што додаде дека во изминатиот период е направен сублимат од она што ќе се работи низ цела Македонија во делот на заштитата на културното наследство.</p>
<p>&#8211; За многу краток период ќе биде распишана и повеќегодишна јавна набавка, а за овој мошне значаен објект Министерството ќе издвои 15 милиони денари. Се опфаќаат многу повеќе делови во надворешниот и внатрешниот дел на црквата. Велиме повеќегодишна јавна набавка зашто гарантираме дека во следните три години тие 15 милиони денари ќе бидат наменети само за црквата. Се разбира, доколку има побрза динамика во делот на конзервацијата, реставрацијата и во делот на санацијата, побрзо ќе бидат обезбедувани средствата &#8211; рече министерот Љутков.</p>
<p>Тој ја посети и Римската бања во село Банско, каде треба да се постави покрив на ова термално лекувалиште и за таа намена се обезбедени 25 милиони денари од прекуграничниот проект ИНТЕРЕГ на ЕУ за периодот од 2021-2027 година и со партнери од Италија и Грција ќе се реализира овој проект заедно со Завод и Музеј Струмица.</p>
<p>Според Викарниот епископ Јаков Стобиски, Црквата „Свети Кирил и Методиј“ долги години е е во лоша состојба и буквално сите гледале како се распаѓа.</p>
<p>&#8211; Обврската за санација на црквата ја има Министерството и „Завод и Музеј Струмица“. Заводот аплицираше во повеќе наврати, но поранешното раководство на Министерството не покажа ниту најмал интерес, а се финансираа проекти кои овозможуваа ширење на „квир културата“, на пример и многу други значајни проекти за нив. Јас во име на Струмичката православна епархија, на МПЦ и на сите струмичани сакам да му се заблагодарам на министерот и на Владата што конечно презедоа обврска и покажаа одговорност за да се заштити Црквата „Свети Кирил и Методиј“ &#8211; изјави Викарниот епископ Јаков од Струмичката епархија на МПЦ-ОА.</p>
<p>Посетата на Струмица министерот Љутков ја заврши во Манастарскиот комплекс Црквата „Свети Леонтиј“ во Водоча, каде ќе се санира и конзервира покривот на овој објект.</p>
<p>&#8211; Овој манастир е многу значаен за историјата на Струмица. Таму има многу големи оштетувања на покривот и заради тоа „Завод и музеј Струмица“ има изработено проект за санација на покривот, а Министерството за култура и туризам издвојува 1,2 милиони денари &#8211; истакна Љутков, кој додаде дека се очекува работите таму да почнат годинава, но и да завршат.</p>
<p>Министерот Љутков денеска го посети и НУЦК „Антон Панов“ каде имаше средба со актерите за време на проба за претстава.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/pochnuva-obnova-na-crkvi-teatri-i-termalni-lekuvalishta-ministerot-utkov-otkri-shto-e-se-gradi-godinava-vo-strumica/">ПОЧНУВА ОБНОВА НА ЦРКВИ, ТЕАТРИ И ТЕРМАЛНИ ЛЕКУВАЛИШТА Министерот Љутков откри што ќе се гради годинава во Струмица</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Реставрација или повторно раѓање на старото</title>
		<link>https://plusinfo.mk/restavraci-a-ili-povtorno-ra-a-e-na-staroto/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Златко Теодосиевски]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 23 Dec 2022 14:10:48 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Колумни]]></category>
		<category><![CDATA[демагогија]]></category>
		<category><![CDATA[држете го крадецот]]></category>
		<category><![CDATA[Златко Теодосиевски]]></category>
		<category><![CDATA[колумни]]></category>
		<category><![CDATA[популизам]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<category><![CDATA[шарена револуција]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=527213</guid>

					<description><![CDATA[<p>Ако демагогијата беше повеќе својствена токму за оние партиски собири, митинзите и „Шарената револуција“ во 2016-та и 2017-та година односно до зацврстувањето на слепциве на власт, таа понатаму се разви во страотна, патолошка измама, во болен популизам и највулгарна манипулација дури и со своето членство. Токму затоа, како пред очи да ни се одвива филмот на вечното враќање, на оживувањето на старите демони, на механичката замена на една власт со друга, без суштинска разлика!</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/restavraci-a-ili-povtorno-ra-a-e-na-staroto/">Реставрација или повторно раѓање на старото</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p data-adtags-visited="true">Веќе во ваквиот наслов на извесен начин е содржана реторичката суштина на еден од најголемите непријатели на современата демократија – демагогијата. Зашто таа, демагогијата, низ сите нејзини познати форми – а особено низ популизмот како омилен (не само) балкански политикантски „метод“ – практично е скриена во самиот корен на сите демократски ќорсокаци (и) кај нас. Впрочем, токму демагогијата на власта, оваа власт, и нејзината неспособност и неукост – или <em>нечинење</em>? – и актуелните случувања во судството (но не само таму) е генераторот на одржувањето на стариот „систем“ на <em>заробената држава</em> во живот во македонското општество.</p>
<p data-adtags-visited="true">Сега (повторно, по којзнае кој пат) топ тема се „скандалозните“ и „шокантните“ случувања во судството (не само со последните пресуди на Апелација!), но забораваме ли дека во изминативе пет години доживеавме целосен ривајвл на сите катастрофални политики на криминално владеење во сите сфери, на ароганција и бахатост комбинирани со висока коруптивност, на простаклак и партиско дивеење, на незнаење и – демагогија?</p>
<p data-adtags-visited="true">Го забораваме ли „СК 2014“ (ене го, уште е таму каде што си беше!) и сите демагошки ветувања за справување со тој кич; ги забораваме ли културата, образованието и науката и сите злосторства починети во овие пет последователни години во овие области (оние „учебници“ се само врвот на сантата мраз!); го спомнува ли некој сѐ уште културното наследство, па и Охрид, како најдрагоцено нешто во државава и приоритет во заштитата (уривањето на „Шар“ во Старата чаршија во Скопје е само уште доказ за тоа); се сеќаваме ли на ветувањата за странски инвестиции, за прогрес, за право и правда, за демократија…? Или заборавивме сѐ по список, а ни останаа само демагошките флоскули од митинзите и времето на „Шарената револуција“?</p>
<p data-adtags-visited="true">Ако говориме за повторното раѓање – за реставрацијата или воскреснувањето, како сакате – на заробената држава но сега во друга, розова хартија и со црвена машничка, всушност говориме за враќањето на демагошко популистичкиот дискурс во општеството и политиката, во говорите на највисоките функционери, во однесувањето на власта. Само сега, денес, со уште помал рејтинг од оние катастрофални 11% според последните истражувања!</p>
<p data-adtags-visited="true">И токму тоа се последните „изјави“ на државниот врв за и околу Апелација и „случајот Мијалков“: чиста демагогија на приземно рамниште недостојно на високи политичари, вулгарни пренемагања што целат кон ниските страсти и општите фрустрации, кон некакви очекувања (оправдани или не) на „народот“ или „јавноста“ итн. Искажани со одвај просто проширени реченици филувани со симплифицирани придавки како „општи места“, таквите изјави играат на картата на општото разочарување од состојбите во државата и тендираат – со замена на тези, се разбира – да го поткренат незадоволството во јавноста и да го оттргнат вниманието од други еднакво важни, или можеби многу поважни, нешта.</p>
<p data-adtags-visited="true">А на нивните „изјави“, како боев восклик, нормално, „се лепи“ клиентелата, па некои веќе бараат цела Апелација да ја седнат на обвинителна клупа! Онака, токму како што вели Геровски – како Прек суд, јавен или полутаен, па ако треба веднаш и да им се пресуди: стрелање или бесење! Малку ли ни беа такви „судења“ во времето на заробената држава, па сега и нив ќе ги воскреснеме?</p>
<p data-adtags-visited="true">И сето ова, повторно, не е случајно. Кај демагозите ништо не е случајно: таквото врескање „држ’те го крадецот“ само нѐ дефокусираат од ултимативното прашање: а кој ветуваше дека ќе ги среди овие состојби? И кој земаше плата и уживаше во сите привилегии цели пет години, без да сработи што и да е од ветеното? Како да учеле од најдобрите, од Клеон или Публиус Клодиус, Мек Карти или Хитлер, Ле Пен или Болсонаро…, нашиве демагози се извежбаа во замената на тезите, во танцувањето во сферата на лагата и ирационалното, во ветувањето „мед и млеко“ коишто само што не стасале во државава.</p>
<p>Но, ако демагогијата беше повеќе својствена токму за оние партиски собири, митинзите и „Шарената револуција“ во 2016-та и 2017-та година односно до зацврстувањето на слепциве на власт, таа понатаму се разви во страотна, патолошка измама, во болен популизам и највулгарна манипулација дури и со своето членство. Токму затоа, како пред очи да ни се одвива филмот на вечното враќање, на оживувањето на старите демони, на механичката замена на една власт со друга, без суштинска разлика!</p>
<p>Дали во овој контекст е умесно прашањето: се случуваат ли вакви нешта и во други држави? Се разбира, и тоа во самата ЕУ, кон која стремиме, нели.</p>
<p>Но, некако временски најблизок ни е примерот со Бразил. Таму, имено, по големите протести и импичментот на Дилма Русеф (Dilma Rousseff) во 2016 година, на власт доаѓа контроверзниот Болсонаро (Bolsonaro) во 2018 година. (Се совпаѓаат дури и годините, нели?). И наместо ветената демократизација, државата добива конзервативни политики и продлабочување на јазот помеѓу граѓанинот и неговите политички репрезенти во власта. Кризата во којашто потоа, па и денес, се наоѓа Бразил многу се должи на наводната „либерална идеологија“ на (самонаречената) политичка елита на земјата. И целата таа катастрофа е филувана со демагогија и де-демократизација, уништување на природата, негрижа за културното наследство (пожарот во Museu Nacional) итн., што горе-долу многу наликува на јужноамериканска „македонска“ приказна.</p>
<p>Безмалу цели три децении, со ретки светли мигови, кај нас се кочоперат демагошки полуписмени елити кои не ги разбираат ни основите на демократијата како систем. Со сесрдна помош на клиентелситичката армија „професори“ и „интелектуалци“ ги кројат и прекројуваат според дневни и партиски потреби, именувајќи ги притоа со важни зборови како „политика“, „систем“, „визија“ и др. И секако, во такви услови, нема историја, нема наука, нема образование… односно нема општествен систем што не може да биде згмечен, стуткан, сожвакан и на крајот исплукан според теркот на група неуки политиканти од која и да е провениенција, лева или десна. Двата „пола“ се идентични во таа пракса. А идентични им се и целите. Сѐ се прилагодува според потребите и целите на полуписмените властодршци, поддржани од грст абоненти и една „шака јада“ викана – партиско членство.</p>
<p>Следствено, кога премиерот прашува дали сакаме да ги вратиме на власт учениците на Груевски, не треба ли малку подобро да погледне, да не се тие тука уште од 2017 година.</p>
<p>Извор: teodosievskiumetnost.wordpress.com</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/restavraci-a-ili-povtorno-ra-a-e-na-staroto/">Реставрација или повторно раѓање на старото</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРИКАЗНА ЗА РЕСТАВРИРАНАТА „ТУРСКА БАЊА“ Сликата на Шумановиќ собра реставратори од 4 земји</title>
		<link>https://plusinfo.mk/prikazna-za-restavriranata-turska-ba-a-slikata-na-shumanovi-sobra-restavratori-od-4-zem-i/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 29 Nov 2022 14:05:11 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[дарко деспотовиќ]]></category>
		<category><![CDATA[конзервсторија]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<category><![CDATA[слика]]></category>
		<category><![CDATA[турска бања]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=519520</guid>

					<description><![CDATA[<p>Делото „Турска бања“ на Сава Шумановиќ е антологиско, спаѓа во категоријата културно наследство од особено значење, поткатегорија исклучително значење.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/prikazna-za-restavriranata-turska-ba-a-slikata-na-shumanovi-sobra-restavratori-od-4-zem-i/">ПРИКАЗНА ЗА РЕСТАВРИРАНАТА „ТУРСКА БАЊА“ Сликата на Шумановиќ собра реставратори од 4 земји</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Конзерваторската приказна за сликата „Турска бања“ од Сава Шумановиќ ќе биде раскажана на 1 декември од 19 часот во Спомен-збирката на Павле Бељански, Музеј од посебен вид кој се занимава со чување, проучување и заштита на културното наследство, во Нови Сад, Србија.</p>
<p>Оваа приказна која ќе ја раскаже м-р Дарко Деспотовиќ, виш конзерватор-реставратор, е дел од изложбата „Сава Шумановиќ и европскиот реализам меѓу двете светски војни“ која беше отворена на 3 октомври 2022 во Европската престолнина на културата, Нови Сад.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-519663 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/11/konzervaci-a-4.jpg" alt="" width="396" height="436" /></p>
<p>Со стручно-научна поддршка на Институтот за историја на уметноста на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Белград, во рамките на дводневната научна конференција во изминатиот викенд, истакнати експерти од Србија, Хрватска, Северна Македонија и од Франција презентираа нови толкувања на творештвото на Шумановиќ, како и на други значајни претставници или уметнички манифестации на „реализмот“ во периодот меѓу двете светски војни. Конференцијата беше можност публиката да стекне нови сознанија за Сава Шумановиќ, како еден од најпознатите сликари на југословенскиот модернизам, но и како важен учесник на европската уметничка сцена во периодот меѓу двете светски војни.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-519660 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/11/Sava-Shumanovi-Turska-ba-a-1926.jpg" alt="" width="400" height="496" /></p>
<p>Преку приказната за конзервацијата на сликата „Турската бања“ (Амам) на Сава Шумановиќ (1926), од Националната установа, Националната галерија на Република Северна Македонија, Скопје, посетителите ќе имаат можност да го видат целосниот процес на конзервација и реставрација на ова дело. Сознание за методите, техниките на работа и тестовите кои претходеле на процесот на чистење, консолидација на носачот како и реставрација, реконструкција на подлогата и делови што недостасуваа од бојадисаниот слој. Низ конзерваторската приказна за сликата, публиката ќе ја води м-р Дарко Деспотовиќ, виш конзерватор-реставратор, раководител на Одделот за заштита на галеријата Матица Српска каде е реставрирано делото „Турска бања“.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone wp-image-519661 size-full" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/11/konzervaci-a-2.jpg" alt="" width="500" height="331" /></p>
<p>Целиот процес околу подготовката на изложбата изведува заклучок дека оваа соработка помеѓу институциите на Република Северна Македонија и Република Србија е од исклучително значење. Делото „Турска бања“ на Сава Шумановиќ е антологиско, спаѓа во категоријата културно наследство од особено значење, поткатегорија исклучително значење. Ваквото институционално вмрежување меѓу врвни институции од регионов е од особено значење не само во смисла на презентација на значајни автори кои извршиле влијание врз уметноста на овие простори, туку и како можност за понатамошно продлабочување, размена на културното наследство и размена на знаење.</p>
<p>(Ф<span lang="mk-MK">отографиите се преземени од музејот </span>Спомен-збирк<span lang="mk-MK">а</span> на Павл<span lang="mk-MK">е</span> Бељански)</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/prikazna-za-restavriranata-turska-ba-a-slikata-na-shumanovi-sobra-restavratori-od-4-zem-i/">ПРИКАЗНА ЗА РЕСТАВРИРАНАТА „ТУРСКА БАЊА“ Сликата на Шумановиќ собра реставратори од 4 земји</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПО ПЕТ ГОДИНИ ЌЕ ПРОРАБОТИ БИГ БЕН  Утре ќе се слушнат првите отчукувања на времето по реставрацијата</title>
		<link>https://plusinfo.mk/po-pet-godini-e-proraboti-big-ben-utre-e-se-slushnat-prvite-otchukuva-a-na-vremeto-po-restavraci-ata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 12 Nov 2022 11:59:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Магазин]]></category>
		<category><![CDATA[биг-бен]]></category>
		<category><![CDATA[време]]></category>
		<category><![CDATA[лодон]]></category>
		<category><![CDATA[работи]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=514173</guid>

					<description><![CDATA[<p> Големиот часовник над британскиот Парламент ќе продолжи со секојдневната работа по петгодишната реставрација на механизмот, кој има повеќе од 1.000 подвижни делови.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/po-pet-godini-e-proraboti-big-ben-utre-e-se-slushnat-prvite-otchukuva-a-na-vremeto-po-restavraci-ata/">ПО ПЕТ ГОДИНИ ЌЕ ПРОРАБОТИ БИГ БЕН  Утре ќе се слушнат првите отчукувања на времето по реставрацијата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="title">
<p>Биг Бен, светски познатото ѕвоно на кулата во Лондон, утре повторно ќе ѕвони по петгодишна пауза.</p>
<p>Големиот часовник над британскиот Парламент ќе продолжи со секојдневната работа по петгодишната реставрација на механизмот, кој има повеќе од 1.000 подвижни делови.</p>
<p>Биг Бен последен пат редовно ѕвонеше во 2017 година.</p>
<p>По една недела тестирање, утре во 11 часот треба да почне автоматски да работи.</p>
</div>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/po-pet-godini-e-proraboti-big-ben-utre-e-se-slushnat-prvite-otchukuva-a-na-vremeto-po-restavraci-ata/">ПО ПЕТ ГОДИНИ ЌЕ ПРОРАБОТИ БИГ БЕН  Утре ќе се слушнат првите отчукувања на времето по реставрацијата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НОТР ДАМ СПРЕМНА ЗА РЕСТАВРАЦИЈА Завршени градежните зафати врз катедралата</title>
		<link>https://plusinfo.mk/notr-dam-spremna-za-restavraci-a-zavrsheni-gradezhnite-zafati-vrz-katedralata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 18 Sep 2021 16:05:06 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Магазин]]></category>
		<category><![CDATA[градежни работи]]></category>
		<category><![CDATA[нотр дам]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=398458</guid>

					<description><![CDATA[<p>Кратко по пожарот во април 2019 година, претседателот Емануел Макрон рече дека катедралата, која датира од 12 век, ќе биде целосно обновена и подоцна вети дека ќе ја отвори за верниците до 2024 година, кога Франција ќе биде домаќин на Олимпијадата</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/notr-dam-spremna-za-restavraci-a-zavrsheni-gradezhnite-zafati-vrz-katedralata/">НОТР ДАМ СПРЕМНА ЗА РЕСТАВРАЦИЈА Завршени градежните зафати врз катедралата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Завршени се сите градежни работи за зајакнување на катедралата Нотр-Дам во Париз, што овозможува да почне и делот за реставрацијата на катедралата, две години откако пожарот го уништи поткровјето и предизвика кулата да падне низ сводот, соопштија денеска официјални претставници.</p>
<p>Кратко по пожарот во април 2019 година, претседателот Емануел Макрон рече дека катедралата, која датира од 12 век, ќе биде целосно обновена и подоцна вети дека ќе ја отвори за верниците до 2024 година, кога Франција ќе биде домаќин на Олимпијадата.</p>
<p>Последната фаза на зајакнување на структурата вклучува зајакнување на сводите со џиновски дрвени заоблени рамки, соопшти државната агенција која ги предводи работите, додавајќи дека работите се одвиваат во согласност со планот за отворање изготвен од претседателот Макрон.</p>
<p>Целосно ќе биде обновен претходниот дизајн на катедралата, што ќе ја вклучува и кулата од 96 метри, дизајнирана од архитектот Јуџин Виолет-ле-Дук во средината на 1800 години и за која беше избрано ново дрво.</p>
<p>Работата на реставрацијата на катедралата треба да почне во следните неколку месеци, откако ќе заврши тендерот за избор на компаниите изведувачи. Пред тоа, овој месец ќе почне процесот на чистење на внатрешните ѕидови и подот на катедралата, соопшти агенцијата.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/notr-dam-spremna-za-restavraci-a-zavrsheni-gradezhnite-zafati-vrz-katedralata/">НОТР ДАМ СПРЕМНА ЗА РЕСТАВРАЦИЈА Завршени градежните зафати врз катедралата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Фестивалот на античка драма се сели од Античкиот театар на безбедни локации во Стоби – да не ни се случи „античка“ трагедија со жртви!</title>
		<link>https://plusinfo.mk/festivalot-na-antichka-drama-se-seli-od-antichkiot-teatar-na-bezbedni-lokacii-vo-stobi-da-ne-ni-se-sluchi-antichka-tragedi-a-so-zhrtvi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 15 Jun 2021 16:43:37 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[антички театар]]></category>
		<category><![CDATA[небезбедно]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<category><![CDATA[стоби]]></category>
		<category><![CDATA[фестивал]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=371850</guid>

					<description><![CDATA[<p>Во театарот во Стоби не може да има претстави, сѐ додека старите мермерни седишта целосно не се реставрираат.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/festivalot-na-antichka-drama-se-seli-od-antichkiot-teatar-na-bezbedni-lokacii-vo-stobi-da-ne-ni-se-sluchi-antichka-tragedi-a-so-zhrtvi/">Фестивалот на античка драма се сели од Античкиот театар на безбедни локации во Стоби – да не ни се случи „античка“ трагедија со жртви!</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Мермерните блокови, седишта на западната половина во античкиот театар во Стоби, се распукани и се распаѓаат. Не е безбедно за публиката да дојде на претстава во Стоби.</p>
<p>Археологот од Националната установа Стоби, м-р Гоце Павловски, предупредува дека под седиштата има радијални ѕидови, чијашто статика во изминатите 2000 години е разнишана.</p>
<p>– Не дај боже, дури и при помал земјотрес додека се одржува некаква претстава во Стоби, седиштата може да пропаднат внатре и може да има и жртви. И не мора да биде земјотрес. Седиштата едноставно може да пропаднат под тежината на публиката. Затоа не е безбедно да има претстави во театарот- опоменува м-р Павловски.</p>
<p>И Фестивалот на античка драма, кој лани изостана поради пандемијата, ова лето ќе се одржува на други локации во Стоби.</p>
<p>Директорот на Велешкиот театар, Сашо Димоски, вели дека Фестивалот на античка драма ќе се одржи во август, на неколку други локации во археолошкиот локалитет Стоби. Тој не откри повеќе детали за Фестивалот, само посочи дека тој ќе биде меѓународен</p>
<p>Археологот Павловски вели дека Министерството за култура треба да издвои 2 милиони евра, со цел античкот театар да се конзервира и да се заштити, а дури потоа може да се размислува за негова ревитализација.</p>
<p>Истражувањата во театарот во Стоби се почнати во 2009 година, а првите конзервации датираат од 2013 година.</p>
<p>Фотографија: МИА</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/festivalot-na-antichka-drama-se-seli-od-antichkiot-teatar-na-bezbedni-lokacii-vo-stobi-da-ne-ni-se-sluchi-antichka-tragedi-a-so-zhrtvi/">Фестивалот на античка драма се сели од Античкиот театар на безбедни локации во Стоби – да не ни се случи „античка“ трагедија со жртви!</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Kонзервација и реставрација на византиското наследство во соработка со Грција</title>
		<link>https://plusinfo.mk/konzervaci-a-i-restavraci-a-na-vizantiskoto-nasledstvo-vo-sorabotka-so-grci-a/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 01 Apr 2021 14:55:44 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[византиско]]></category>
		<category><![CDATA[кулутра]]></category>
		<category><![CDATA[наследство]]></category>
		<category><![CDATA[реставрација]]></category>
		<category><![CDATA[средба]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://plusinfo.mk/?p=354889</guid>

					<description><![CDATA[<p>Во работна посета на земјава од денеска до 4 април престојува делегација од Грција – Флора Карагијани од Европскиот центар за византиски и поствизантиски споменици (ЕКБММ) и Марија Мерцани, раководителка на Дирекцијата за конзервација на антички и современи споменици. Тие денеска имаа средба со министерката за култура Ирена Стефоска на која, меѓу другото, беше иницирано [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/konzervaci-a-i-restavraci-a-na-vizantiskoto-nasledstvo-vo-sorabotka-so-grci-a/">Kонзервација и реставрација на византиското наследство во соработка со Грција</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Во работна посета на земјава од денеска до 4 април престојува делегација од Грција – Флора Карагијани од Европскиот центар за византиски и поствизантиски споменици (ЕКБММ) и Марија Мерцани, раководителка на Дирекцијата за конзервација на антички и современи споменици.</p>
<p>Тие денеска имаа средба со министерката за култура Ирена Стефоска на која, меѓу другото, беше иницирано потпишување меморандум за соработка со Европскиот центар за византиски и поствизантиски споменици.</p>
<p>&#8211; На средбата беше потврдена отвореноста за конкретна соработка помеѓу двете пријателски земји со особен фокус на конзервација и реставрација на византиското наследство, обука на стручни кадри за заштита, како и академска соработка и изработка на трудови. На средбата беше договорено дека соработката ќе се формализира оваа пролет, а некои од заедничките проекти ќе може да почнат веќе оваа година &#8211; соопшти Министерството за култура.</p>
<p>По средбата во Министерството за култура, делегацијата од Грција ќе ги посети и Археолошкиот музеј, Заводот за заштита на спомениците на културата во Битола, црквата „Св Ѓорѓи“ во Курбиново и црквата „Св Софија“ во Охрид.</p>
<p>Како што информира Министерството за култура, за време на посетата тие ќе разговараат со наши експерти за можностите за соработка, размена на идеи и обуки на млади лица во заштитата на културното наследство, односно заштитата на византиските и поствизантиските споменици на културата.</p>
<p>Европскиот центар за византиски и поствизантиски споменици е управуван од Одбор составен од седум члена назначени од страна на Министерството за култура и спорт на Република Грција.</p>
<p>&#8211; Центарот има поширок спектар на дејствување, кој опфаќа организирање курсеви и обуки, доделување стипендии за научни студии или учество во научно-истражувачки проекти, учество во национални или меѓународни програми за научно истражување и технолошки развој, учество во научни активности и мисии на меѓународните организации, како и изработка и објавување на научни студии и други релевантни научни активности &#8211; наведува Министерството за култура.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/konzervaci-a-i-restavraci-a-na-vizantiskoto-nasledstvo-vo-sorabotka-so-grci-a/">Kонзервација и реставрација на византиското наследство во соработка со Грција</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-06-16 20:17:56 by W3 Total Cache
-->