<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>проекција Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/proekci-a/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/proekci-a/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Mon, 01 Dec 2025 19:46:52 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>ЛИРИЧЕН СПОЈ НА ДОКУМЕНТАРИСТИКА И МАГИЧЕН РЕАЛИЗАМ „Њујорк тајмс“ објави рецензија за „Силјан“</title>
		<link>https://plusinfo.mk/lirichen-spo-na-dokumentaristika-i-magichen-realizam-u-ork-ta-ms-ob-avi-recenzi-a-za-sil-an/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 01 Dec 2025 18:57:05 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[Њујорк]]></category>
		<category><![CDATA[Њујорк Тајмс]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<category><![CDATA[рецензија]]></category>
		<category><![CDATA[силјан]]></category>
		<category><![CDATA[Тамара Котевска]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=819121</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="473" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/tamara.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/tamara.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/tamara-300x189.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>„Њујорк Тајмс“ посебно ги истакнува интимните сцени, како моментите кога Никола се грижи за повреден штрк во својот дом, но и широките визуелни кадри што го прикажуваат селото како простор што тивко исчезнува.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/lirichen-spo-na-dokumentaristika-i-magichen-realizam-u-ork-ta-ms-ob-avi-recenzi-a-za-sil-an/">ЛИРИЧЕН СПОЈ НА ДОКУМЕНТАРИСТИКА И МАГИЧЕН РЕАЛИЗАМ „Њујорк тајмс“ објави рецензија за „Силјан“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="473" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/tamara.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/tamara.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/tamara-300x189.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p lang="mk-MK">„Њујорк тајмс“ објави рецензија за документарниот филм „Приказната за Силјан“ (The Tale of Silyan) на македонската режисерка Тамара Котевска, оценувајќи го како „лирично и необично остварување што ја спојува документаристиката со елементи на магичен реализам“.</p>
<p lang="mk-MK">Во текстот со наслов „In ‘The Tale of Silyan,’ the Storks Are Watching“ (Во „Приказната за Силјан“, штрковите гледаат), авторката Алисa Вилкинсон пишува дека филмот претставува спој од документарец за природата, социјална приказна и бајка, при што присуството на штрковите му дава „вонсветовна атмосфера“ на приказот на едно село во изумирање во Македонија.</p>
<p lang="mk-MK">Рецензијата прави и јасна паралела со „Медена земја“, филмот на Котевска од 2019 година, кој доби две номинации за Оскар. Весникот наведува дека и новиот филм ја продолжува истата тематска линија – врската меѓу традиционалното земјоделство, климатските промени и миграцијата – но во „The Tale of Silyan“ таа ескалира во помистична и подивa визуелна форма.</p>
<p lang="mk-MK">„Филмот на Котевска од 2019 година, „Медена земја“, првиот што доби номинации за Оскар и во меѓународната и во документарната категорија, исто така, ги разгледа начините на кои промените во животната средина, традиционалното земјоделство и миграцијата беа испреплетени во рурална Македонија. Тој филм имаше соновна атмосфера што се пренесува и на „Приказната за Силјан“, но овој има чудна дивост, благодарение на присуството на штрковите. Тие изгледаат како уште еден збир жители во селото, особено затоа што човечката популација се чини дека постојано се намалува. Штрковите постојано гледаат, како духови, со нивните издолжени пропорции и вратови што можат целосно да се свиткаат наназад“, пишува Вилкинсон.</p>
<p lang="mk-MK">„Њујорк Тајмс“ посебно ги истакнува интимните сцени, како моментите кога Никола се грижи за повреден штрк во својот дом, но и широките визуелни кадри што го прикажуваат селото како простор што тивко исчезнува. Според весникот, токму легендата вткаена во филмот ја засилува неговата вистинитост – бидејќи приказните за заминувањето и враќањето на младите луѓе се повторуваат со генерации, а штрковите, симболично, секогаш биле таму да го набљудуваат тој циклус.</p>
<p lang="mk-MK"><img decoding="async" class="alignnone wp-image-819126 size-large" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/siljan1-616x1024.jpg" alt="" width="616" height="1024" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/siljan1-616x1024.jpg 616w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/siljan1-181x300.jpg 181w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/siljan1.jpg 750w" sizes="(max-width: 616px) 100vw, 616px" /></p>
<p lang="mk-MK">Американската премиера на документарниот филм „Приказната за Силјан“ успешно се одржа завчера во Меѓународниот филмски центар (IFC) во Њујорк.</p>
<p lang="mk-MK">Овој значаен настан, покрај поддршката од дистрибутерот и продукцијата, беше реализиран и со поддршка од Агенцијата за филм во рамки на кампањата за промоција на филмот пред оскаровските номинации, во клучен период и пред релевантната американска публика.</p>
<p lang="mk-MK">убликата со огромен интерес ја проследи проекцијата, а веднаш потоа следеше разговор со авторите. Режисерката Тамара Котевска и кинематографот Жан Дакар лично присуствуваа и се обратија пред присутните.</p>
<p lang="mk-MK">Реакциите беа исклучително позитивни. Публиката беше видливо воодушевена од искреноста на приказната, визуелната поетика и автентичноста која филмот ја носи. Присутни беа и бројни претставници од македонската заедница во Њујорк кои гордо го проследија овој важен момент.</p>
<p lang="mk-MK">Со оваа проекција, „Приказната за Силјан“ го направи својот најзначаен чекор во американската кампања, продолжувајќи да го гради патот кон потенцијална двојна оскаровска номинација — и како македонски кандидат за најдобар странски филм, и преку пријавата на National Geographic Documentary Films за најдобар документарен филм, соопштија од Агенцијата за филм.</p>
<p><iframe style="border: none; overflow: hidden;" src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fnorthmacedoniafilmagency%2Fposts%2Fpfbid0hDrgFuqeuT1SDc5h6YxuxgYPoDthwrd2LU9gkPPsuc3WghidKhMMRPrmuuRwrcJWl&amp;show_text=true&amp;width=500" width="500" height="819" frameborder="0" scrolling="no" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/lirichen-spo-na-dokumentaristika-i-magichen-realizam-u-ork-ta-ms-ob-avi-recenzi-a-za-sil-an/">ЛИРИЧЕН СПОЈ НА ДОКУМЕНТАРИСТИКА И МАГИЧЕН РЕАЛИЗАМ „Њујорк тајмс“ објави рецензија за „Силјан“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>20 ГОДИНИ ОД ПРЕМИЕРАТА НА БАЛ-КАН-КАН Одбележување на јубилејот со проекција во Кинотека</title>
		<link>https://plusinfo.mk/20-godini-od-premierata-na-bal-kan-kan-odbelezhuva-e-na-ubile-ot-so-proekci-a-vo-kinoteka/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 16 Dec 2024 12:40:34 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[баба]]></category>
		<category><![CDATA[бал-кан-кан]]></category>
		<category><![CDATA[екипа]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[награди]]></category>
		<category><![CDATA[премиер]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<category><![CDATA[снимање]]></category>
		<category><![CDATA[филм]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=728782</guid>

					<description><![CDATA[<p>Бал-Кан-Кан е македонски филм во италијанска копродукција, кој го следи животот на македонски бегалец кој патува низ Балканот за да ја пронајде својата свекрва која е завиткана во тепих. Оваа необична мисија го води низ различни земји и култури, додека се соочува со разни комични и трагични ситуации. Филмот вешто ги прикажува апсурдите и трагикомичните аспекти на животот на Балканот.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/20-godini-od-premierata-na-bal-kan-kan-odbelezhuva-e-na-ubile-ot-so-proekci-a-vo-kinoteka/">20 ГОДИНИ ОД ПРЕМИЕРАТА НА БАЛ-КАН-КАН Одбележување на јубилејот со проекција во Кинотека</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Во месецот на јубилејни проекции во Кинотека на Македонија, денес со почеток во 20:00 часот, ќе биде прикажан македонскиот игран филм Бал-Кан-Кан. Проекцијата е по повод 20 години од неговата премиера во 2004 година.</p>
<p>Бал-Кан-Кан е македонски филм во италијанска копродукција, кој го следи животот на македонски бегалец кој патува низ Балканот за да ја пронајде својата свекрва која е завиткана во тепих. Оваа необична мисија го води низ различни земји и култури, додека се соочува со разни комични и трагични ситуации. Филмот вешто ги прикажува апсурдите и трагикомичните аспекти на животот на Балканот.</p>
<p>Сценариото на Митревски е интелигентно и полно со остри дијалози. Филмот успешно ги комбинира комичните и драматичните елементи, создавајќи приказна која е истовремено забавна и трогателна. Сцените се внимателно осмислени за да ги истакнат апсурдните и често суровите аспекти на животот на Балканот.</p>
<p>Музиката на филмот е уште еден силен елемент, со разновиден саундтрак кој дополнително ја збогатува атмосферата на филмот. Традиционалната балканска музика е вешто интегрирана, што придонесува за автентичноста и културниот контекст на приказната.</p>
<p>Бал-Кан-Кан е филм кој не само што забавува, туку и поттикнува на размислување за комплексните политички и социјални прашања на Балканот.</p>
<p>Добитник е на Специјалната награда од филмските критичари на Русија на XXVII Московски Меѓународен Филмски Фестивал одржан во 2005 година.</p>
<p>Возрасна категорија: 16 години<br />
Влезница: 150 денари</p>
<p>БАЛ-КАН-КАН<br />
(Bal-Kan-Kan)<br />
Игран филм, Македонија, Италија<br />
2004, 89 мин., колор, ДЦП<br />
Режија: Дарко Митревски<br />
Сценарио: Дарко Митревски<br />
Улоги: Владо Јовановски, Адолфо Марџота, Ѕвездана Ангеловска, Бранко Ѓуриќ, Тони Михајловски, Никола Којо</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/20-godini-od-premierata-na-bal-kan-kan-odbelezhuva-e-na-ubile-ot-so-proekci-a-vo-kinoteka/">20 ГОДИНИ ОД ПРЕМИЕРАТА НА БАЛ-КАН-КАН Одбележување на јубилејот со проекција во Кинотека</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ММФ ПРОГНОЗИРА ДВОЦИФРЕНА ИНФЛАЦИЈА ЗА МАКЕДОНИЈА Опозицијата го обвини Ковачевски, наместо да им помогне на граѓаните, премиерот дополнително ги зголемува цените</title>
		<link>https://plusinfo.mk/mmf-prognozira-dvocifrena-inflaci-a-za-makedoni-a-opozici-ata-go-obvini-kovachevski-namesto-da-im-pomogne-na-gra-anite-premierot-dopolnitelno-gi-zgolemuva-cenite/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 19 Oct 2023 08:17:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[вмро-дпне]]></category>
		<category><![CDATA[земја]]></category>
		<category><![CDATA[инфлаија]]></category>
		<category><![CDATA[македонија]]></category>
		<category><![CDATA[партија]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=605153</guid>

					<description><![CDATA[<p>И наместо власта да презема мерки за намалување на инфлацијата, Ковачевски го зголемува ДДВ за 1.000 производи, а со тоа и цените на најголем број од основните прехранбени продукти“, тврдат од ВМРО ДПМНЕ.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/mmf-prognozira-dvocifrena-inflaci-a-za-makedoni-a-opozici-ata-go-obvini-kovachevski-namesto-da-im-pomogne-na-gra-anite-premierot-dopolnitelno-gi-zgolemuva-cenite/">ММФ ПРОГНОЗИРА ДВОЦИФРЕНА ИНФЛАЦИЈА ЗА МАКЕДОНИЈА Опозицијата го обвини Ковачевски, наместо да им помогне на граѓаните, премиерот дополнително ги зголемува цените</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>ММФ прогнозира двоцифрена инфлација за Македонија, а Ковачевски дополнително зголемува цени, обвинуваат од ВМРО ДПМНЕ.</p>
<p>Проекциите на ММФ се дека Македонија ќе ја заврши 2023 година со двоцифрена инфлација.</p>
<p>„Во моментот Македонија има за 50% поголема инфлација од Еврозоната. Бројките и фактите покажуваат дека инфлацијата не е увезена, туку дека е во целост производ на неспособноста и криминогеноста на Ковачевски и Ахмети. И наместо власта да презема мерки за намалување на инфлацијата, Ковачевски го зголемува ДДВ за 1.000 производи, а со тоа и цените на најголем број од основните прехранбени продукти“, тврдат од ВМРО ДПМНЕ.</p>
<p>Најголемата опозициска партија преку соопштение вели дека додека народот се обидува да го преживее секој месец, борејќи се со енормната инфлација, која го јаде нивниот леб, во владиното бифе, каде јадат високите функционери на ДУИ и СДС, има бифтеци и сланина, по багателни цени.</p>
<p>„Истите овие, што се сладат секојдневно по багателни цени, во владиното бифе, ги поскапеа лековите, витамините, детската храна, конзервираните производи, цвекло, брашно, чај, урда, сирење, кашкавал, зденки, замрзнати теста, феферони и овие производи ги прогласија за луксуз. Во Македонија веќе до крајот на оваа година, според меѓународните организации 600.000 граѓани ќе живеат на самиот раб на егзистенција, а околу 80 илјади граѓани, живеат живот, со помалку од едно евро на ден. Ваква безидејност и бедотија никогаш немало во Македонија. Тоа ќе се смени набрзо и новата влада, предводена од ВМРО- ДПМНЕ, веднаш ќе работи на подобрување на стандардот на граѓаните“, пишува во соопштението на ВМРО-ДПМНЕ.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/mmf-prognozira-dvocifrena-inflaci-a-za-makedoni-a-opozici-ata-go-obvini-kovachevski-namesto-da-im-pomogne-na-gra-anite-premierot-dopolnitelno-gi-zgolemuva-cenite/">ММФ ПРОГНОЗИРА ДВОЦИФРЕНА ИНФЛАЦИЈА ЗА МАКЕДОНИЈА Опозицијата го обвини Ковачевски, наместо да им помогне на граѓаните, премиерот дополнително ги зголемува цените</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>510.000 СИРОМАШНИ, 84.000 ЕКСТРЕМНО СИРОМАШНИ!? Сиромаштијата во земјава незапирливо расте</title>
		<link>https://plusinfo.mk/510-000-siromashni-84-000-ekstremno-siromashni-siromashti-ata-vo-zem-ava-nezapirlivo-raste/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 12 Oct 2023 17:50:38 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[анализа]]></category>
		<category><![CDATA[екстремна сиромаштија]]></category>
		<category><![CDATA[Јовановиќ]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<category><![CDATA[сиромаштија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=603092</guid>

					<description><![CDATA[<p>Во екстремна сиромаштија спаѓаат оние кои живеат со помалку од 60 денари на ден, а во умерена сиромаштија се луѓе што живеат со помалку од 200 денари на ден.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/510-000-siromashni-84-000-ekstremno-siromashni-siromashti-ata-vo-zem-ava-nezapirlivo-raste/">510.000 СИРОМАШНИ, 84.000 ЕКСТРЕМНО СИРОМАШНИ!? Сиромаштијата во земјава незапирливо расте</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>До крајот на 2023 <span class="prSin">година</span> ние може да имаме вкупно 510.000 граѓани што <span class="prSin">се</span> во умерена сиромаштија. Тука спаѓаат сите што имаат помалку од 200 денари на ден, што значи повеќе од четвртина од државата ќе имаат само за преживување, истакна економскиот истражувач проф. <span class="prSin">д-р</span> Бранимир Јовановиќ на панел – дискусија на тема „Достоинствен живот или преживување?“.</p>
<p>На дискусијата организирана од Македонската платформа против сиромаштијата, по повод Меѓународниот ден за искоренување на сиромаштијата, 17 октомври, Јовановиќ ги презентираше наодите од студијата „Влијанието на инфлацијата врз сиромаштијата во Македонија“, која мери и проценува за колку ќе <span class="prSin">се</span> зголеми сиромаштијата во државава <span class="prSin">како</span> последица на поскапувањето, односно во 2023 <span class="prSin">година</span> споредено со 2021 <span class="prSin">година</span>.</p>
<p>Во анализата направена е процена за два вида сиромаштија – екстремна и умерена. Во екстремна сиромаштија спаѓаат оние кои живеат со помалку од 60 денари на ден, а во умерена сиромаштија <span class="prSin">се</span> луѓе што живеат со помалку од 200 денари на <span class="prSin">ден.</span></p>
<p>Резултатите од анализата покажуваат дека екстремната сиромаштија, <span class="prSin">како</span> последица на оваа криза, ќе порасне за најмалку 12.000, а најмногу 28.000 лица, што изнесува помеѓу 20 и 50 отсто зголемување во однос на претходната состојба. Пред кризата земјава имала 56.000 луѓе што живеат во екстремна сиромаштија.</p>
<p>Тој нагласи дека во умерената сиромаштија бројките сè уште поголеми, односно таа ќе порасне за помеѓу 80.000 и 160.000 лица. Пред кризата таа бројка била околу 360.000 луѓе, сега според најновите податоци може да достигне до 510.000, рече тој.</p>
<p>Неговите препораки <span class="prSin">се</span> државата да ги замрзне цените и да ги држи замрзнати подолг временски период, да <span class="prSin">се</span> спречи растот на цените и да <span class="prSin">се</span> стави под контрола инфлацијата и паралелно со тоа да <span class="prSin">се</span> зголемат сите примања на луѓето.</p>
<p>Со ова нема да <span class="prSin">се</span> намали тој број. Бројот на сиромашни драстично ќе порасне, но барем малку да <span class="prSin">се</span> ублажи, порача Јовановиќ.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/510-000-siromashni-84-000-ekstremno-siromashni-siromashti-ata-vo-zem-ava-nezapirlivo-raste/">510.000 СИРОМАШНИ, 84.000 ЕКСТРЕМНО СИРОМАШНИ!? Сиромаштијата во земјава незапирливо расте</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ШТИП ДОБИ КИНО ПОСЛЕ 25 ГОДИНИ Штипјани ќе може да ги следат најновите филмови во една од најсовремените киносали</title>
		<link>https://plusinfo.mk/shtip-dobi-kino-posle-25-godini-shtip-ani-e-mozhe-da-gi-sledat-na-novite-filmovi-vo-edna-od-na-sovremenite-kinosali/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 08 Jul 2023 17:51:36 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[кино]]></category>
		<category><![CDATA[киносала]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<category><![CDATA[филмови]]></category>
		<category><![CDATA[штип]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=578215</guid>

					<description><![CDATA[<p>Се надевам и очекувам штипјани да ја посетат ова киносала која е една од најсовремените со најсовремена проекција на филмови, вели градоначалникот на Штип.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/shtip-dobi-kino-posle-25-godini-shtip-ani-e-mozhe-da-gi-sledat-na-novite-filmovi-vo-edna-od-na-sovremenite-kinosali/">ШТИП ДОБИ КИНО ПОСЛЕ 25 ГОДИНИ Штипјани ќе може да ги следат најновите филмови во една од најсовремените киносали</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Во Општинскиот мултимедијален центар „Киро Глигоров“ денеска и официјално се одржа првата кино проекција на Киноверзум. Градоначалникот на Општина Штип, Иван Јорданов истакна дека навистина е задоволство што после 25 години во Штип има кино.</p>
<p>&#8211; Дваесет и пет години граѓаните во Штип бараа да се отвори киносала, затоа заедно со Киноверзум направивме соработка, го отстапивме просторот на мултимедијалниот центар Киро Глигоров за да се проектираат најновите филмови. Се надевам и очекувам штипјани да ја посетат ова киносала која е една од најсовремените со најсовремена проекција на филмови &#8211; вели Јорданов.</p>
<p>Михаела Ѓорчева, основач на Киноверзум, посочи дека ова е прв ласерски проектор со којшто очекуваат врвен квалитет на слика.</p>
<p>– Нормално ги носиме најдобрите и најновите филмови во Киноверзум во Штип. Штипјани може да очекуваат секој четврток нови проекции. Наскоро доаѓаат Копенхамер, доаѓа Барби, така што се надеваме дека 2023 година ќе биде година на добри филмови. Цената на влезниците е 200 денари, а имаме попусти за нашите клуб членови. Инвестицијата досега надминува 100 илјади евра за салата во Штип &#8211; вели Ѓорчева.</p>
<p>Во Штип денеска беше поставен и камен темелник на новата катна гаража која ќе биде лоцирана позади Центарот за култура „Ацо Шопов“. Градоначалникот на Штип, Јорданов посочи дека Општина Штип парите на граѓаните одлучи да ги инвестира и во катна гаража на две нивоа.</p>
<p>&#8211; Вкупната инвестиција е 11 милиони денари, рокот на изведба е 60 дена. Очекувам во овој временски рок да се заврши, 56 паркинг позиции се предвидени на самата гаража. Ова не е крајна цел затоа што ќе продолжиме во наредните месеци и со дополнителни две катни гаражи во централното подрачје втората катна гаража која ќе почне практично да се гради е помеѓу стоковната куќа „Нама“ и првата станбена зграда веднаш до неа, а третата катна гаража е веднаш кај зградата „Промаја“ која што е едно тесно грло во градот, има потреба од повеќе паркинг позиции &#8211; рече Јорданов.</p>
<p>Тој додаде дека се работи на проширување на главните сообраќајници и „Васил Главинов“ и „Маршал Тито“, на нов мост на река Отиња.</p>
<p>&#8211; Кога ќе се заврши ова како целина до крајот на годината верувам дека значително ќе се подобри состојбата со сообраќајниот мтеж во централното градско подрачје &#8211; вели Јорданов.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/shtip-dobi-kino-posle-25-godini-shtip-ani-e-mozhe-da-gi-sledat-na-novite-filmovi-vo-edna-od-na-sovremenite-kinosali/">ШТИП ДОБИ КИНО ПОСЛЕ 25 ГОДИНИ Штипјани ќе може да ги следат најновите филмови во една од најсовремените киносали</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>МАКЕДОНИЈА ЌЕ СТАНЕ ЧЛЕНКА НА ЕУ ЗА ЦЕЛИ 50 ГОДИНИ? Во најлоша позиција е Босна и Херцеговина &#8211; предвидено е да ѝ се приклучи на Унијата во 2102 година</title>
		<link>https://plusinfo.mk/makedoni-a-e-stane-chlenka-na-eu-za-celi-50-godini-vo-na-losha-pozici-a-e-bosna-i-hercegovina-predvideno-e-da-se-prikluchi-na-uni-ata-vo-2102-godina/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 20 Oct 2022 07:50:07 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[Европска унија]]></category>
		<category><![CDATA[еу]]></category>
		<category><![CDATA[македонија]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<category><![CDATA[членство]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=507163</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="920" height="594" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa.jpg 920w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa-300x194.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa-768x496.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa-210x136.jpg 210w" sizes="auto, (max-width: 920px) 100vw, 920px" /></div>
<p>Според проекцијата, најблиску до членство во Европската Унија е Црна Гора за која се предвидува дека ќе ѝ бидат потребни 45 години за да стане полноправна членка на ЕУ.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/makedoni-a-e-stane-chlenka-na-eu-za-celi-50-godini-vo-na-losha-pozici-a-e-bosna-i-hercegovina-predvideno-e-da-se-prikluchi-na-uni-ata-vo-2102-godina/">МАКЕДОНИЈА ЌЕ СТАНЕ ЧЛЕНКА НА ЕУ ЗА ЦЕЛИ 50 ГОДИНИ? Во најлоша позиција е Босна и Херцеговина &#8211; предвидено е да ѝ се приклучи на Унијата во 2102 година</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="920" height="594" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa.jpg 920w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa-300x194.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa-768x496.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2020/12/eu-makedonija-epa-210x136.jpg 210w" sizes="auto, (max-width: 920px) 100vw, 920px" /></div><p>Дури за 50 години земјава би можела да му се приклучи на европското семејство, предвидува Институтот за европска политика на Косово (<a href="https://www.epik-eu.com/" target="_blank" rel="noopener">ЕПИК</a>), а како што наведуваат истражувачите, резултатите се базирани според брзината со којашто земјите од Западен Балкан ги спроведуваат реформите.</p>
<p>Според проекцијата, најблиску до членство во Европската Унија е Црна Гора за која се предвидува дека ќе ѝ бидат потребни 45 години за да стане полноправна членка на ЕУ.</p>
<p>Второто и третото место го делат Македонија и Србија за кои е предвидено дека во 2072 година ќе станат дел од Унијата.</p>
<p>На четврто место е Албанија &#8211; 60 години, на петтото место е Косово &#8211; за 75 години, а на последното место се наоѓа Босна и Херцеговина за која членството во Унијата се предвидува дека ќе се случи за 80 години, односно во 2102 година.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-507166" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/10/proekcija.jpg" alt="" width="467" height="523" /></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/makedoni-a-e-stane-chlenka-na-eu-za-celi-50-godini-vo-na-losha-pozici-a-e-bosna-i-hercegovina-predvideno-e-da-se-prikluchi-na-uni-ata-vo-2102-godina/">МАКЕДОНИЈА ЌЕ СТАНЕ ЧЛЕНКА НА ЕУ ЗА ЦЕЛИ 50 ГОДИНИ? Во најлоша позиција е Босна и Херцеговина &#8211; предвидено е да ѝ се приклучи на Унијата во 2102 година</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ДЕНОВИ НА ГЕРМАНСКИ ФИЛМОВИ Проекциите ќе бидат во неколку градови </title>
		<link>https://plusinfo.mk/denovi-na-germanski-filmovi-proekciite-e-bidat-vo-nekolku-gradovi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 13 Oct 2022 08:20:58 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[германски филмови]]></category>
		<category><![CDATA[кинотека]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=505190</guid>

					<description><![CDATA[<p>Филмовите се на германски јазик, со превод на македонски и на албански. Влезот за проекциите во Кинотеката е 100 денари, а бесплатен во другите градови.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/denovi-na-germanski-filmovi-proekciite-e-bidat-vo-nekolku-gradovi/">ДЕНОВИ НА ГЕРМАНСКИ ФИЛМОВИ Проекциите ќе бидат во неколку градови </a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Со проекција на филмот „Јас сум твојот човек“, добитник на Германската филмска награда за 2021 година, на 15 октомври од 20 часот во Кинотеката ќе биде отворен годинашниот фестивал Денови на германскиот филм.</p>
<p>Фестивалот го организира Амбасадата на Германија во земјава, во соработка со Кинотеката, Балканскиот центар за соработка „Лоја“ во Тетово и Куќата на Европа во Струмица и Крива Паланка.</p>
<p>Во наредните денови по отворањето, 16, 17 и 18 октомври, на програмата се и филмовите: „Рабије Курназ против Џорџ В. Буш“, „Светот ќе биде поинаков“ и „A E И О У – Брзата азбука на љубовта“.</p>
<p>Деновите на германскиот филм во сабота со поздравно обраќање ќе ги отвори амбасадорката на Германија Анке Холштајн. Покрај во Скопје, проекции ќе има и во Тетово, Кавадарци, Штип, Струмица, Крива Паланка, Куманово Кратово.</p>
<p>Филмовите се на германски јазик, со превод на македонски и на албански. Влезот за проекциите во Кинотеката е 100 денари, а бесплатен во другите градови.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/denovi-na-germanski-filmovi-proekciite-e-bidat-vo-nekolku-gradovi/">ДЕНОВИ НА ГЕРМАНСКИ ФИЛМОВИ Проекциите ќе бидат во неколку градови </a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Исчезнуваат прозорците од авионите! Што ќе ги замени? (ФОТО)</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ischeznuvaat-prozorcite-od-avionite-shto-e-gi-zameni-foto/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 19 Feb 2021 16:43:33 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Галерија]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Магазин]]></category>
		<category><![CDATA[авиони]]></category>
		<category><![CDATA[екрани]]></category>
		<category><![CDATA[магазин]]></category>
		<category><![CDATA[олед]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<category><![CDATA[прозорци]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://plusinfo.mk/?p=343639</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1200" height="630" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad.jpg 1200w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad-300x158.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad-1024x538.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad-768x403.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1200px) 100vw, 1200px" /></div>
<p>Прозорците на патничките авиони може да заминат во историјата. Компанија за дизајн нуди да ја прилагоди внатрешноста на приватните авиони со „OLED“ екрани од ѕид до ѕид за да прикажува филмови или пејзажи по избор на клиентот. &#8211; Во иднина, прозорците на авионите може да исчезнат – велат од „Yasava“, швајцарската компанија која стои зад [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ischeznuvaat-prozorcite-od-avionite-shto-e-gi-zameni-foto/">Исчезнуваат прозорците од авионите! Што ќе ги замени? (ФОТО)</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1200" height="630" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad.jpg 1200w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad-300x158.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad-1024x538.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/pro-aasad-768x403.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1200px) 100vw, 1200px" /></div><p>Прозорците на патничките авиони може да заминат во историјата.</p>
<p>Компанија за дизајн нуди да ја прилагоди внатрешноста на приватните авиони со „OLED“ екрани од ѕид до ѕид за да прикажува филмови или пејзажи по избор на клиентот.</p>
<p>&#8211; Во иднина, прозорците на авионите може да исчезнат – велат од „<a href="https://yasava.com/" target="_blank" rel="noopener">Yasava</a>“, швајцарската компанија која стои зад концептот.</p>
<figure id="attachment_343640" aria-describedby="caption-attachment-343640" style="width: 1024px" class="wp-caption alignnone"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-large wp-image-343640" src="http://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-aa-1024x538.jpg" alt="" width="1024" height="538" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-aa-1024x538.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-aa-300x158.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-aa-768x403.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-aa.jpg 1200w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><figcaption id="caption-attachment-343640" class="wp-caption-text">фото: Yasava</figcaption></figure>
<p>Екраните „OLED“ може да се направат во различни големини, како и да ги покриваат постојните прозорци, пренесува „<a href="https://www.dailymail.co.uk/travel/travel_news/article-9254335/Swiss-firm-Yasava-offers-private-jet-cabin-upgrades-include-covering-walls-OLED-screens.html" target="_blank" rel="noopener">Daily Mail</a>“.</p>
<p>Погледите прикажани на нив може да се променат со еден клик додека авионот е во движење.</p>
<p>Рекламите на „Yasava“ покажуваат екрани кои прикажуваат смирувачка подводна сцена, релаксирачка шума и златно небо над облаците.</p>
<figure id="attachment_343641" aria-describedby="caption-attachment-343641" style="width: 1024px" class="wp-caption alignnone"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-large wp-image-343641" src="http://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ab-1024x538.png" alt="" width="1024" height="538" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ab-1024x538.png 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ab-300x158.png 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ab-768x403.png 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ab.png 1200w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><figcaption id="caption-attachment-343641" class="wp-caption-text">фото: Yasava</figcaption></figure>
<p>Сепак, можно е и патниците да гледаат филмови или ТВ-емисии.</p>
<p>Според „Yasava“, концептот се покажа популарен кај нејзините клиенти, „тие не можат да престанат да зборуваат за тоа“. Компанијата во моментов работи на пет проекти за авиони.</p>
<p>Сепак, „OLED“-екраните не се нудат индивидуално, туку како дел од пакет услугата за целосен дизајн на кабината и надградба на внатрешноста на авионот.</p>
<figure id="attachment_343642" aria-describedby="caption-attachment-343642" style="width: 1024px" class="wp-caption alignnone"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-large wp-image-343642" src="http://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ac-1024x538.jpg" alt="" width="1024" height="538" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ac-1024x538.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ac-300x158.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ac-768x403.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/02/yasava-ac.jpg 1200w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><figcaption id="caption-attachment-343642" class="wp-caption-text">фото: Yasava</figcaption></figure>
<p>„Yasava“ може да ги прилагоди екраните на различни модели на авиони.</p>
<p>Уште во 2018 година, „ Emirates“ предвидоа дека прозорците на патничките авиони на крајот ќе бидат отстранети.</p>
<p>Ова ќе го направи леталото полесено, соодветно поекономично, како и помоќно, побрзо и способно да лета на поголема надморска височина.</p>
<p><iframe loading="lazy" src="https://www.youtube.com/embed/leHI_AEm-Lk" width="853" height="480" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ischeznuvaat-prozorcite-od-avionite-shto-e-gi-zameni-foto/">Исчезнуваат прозорците од авионите! Што ќе ги замени? (ФОТО)</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Документарецот „Медена земја“ вечерва во Кинотека во рамки на фестивалот „ПРО-ЗА Балкан“</title>
		<link>https://plusinfo.mk/dokumentarecot-medena-zem-a-vecherva-vo-kinoteka-vo-ramki-na-festivalot-pro-za-balkan/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 17 Sep 2020 10:21:25 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[медена земја]]></category>
		<category><![CDATA[про за балкан]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://plusinfo.mk/?p=298260</guid>

					<description><![CDATA[<p>Документарниот филм со извонреден меѓународен успех, „Медена земја“ во режија на Тамара Котевска и Љубомир Стефановски, вечер во 20 часот ќе биде прикажан во Кинотеката. Филмот е дел од дополнителната програма на фестивалот „ПРО-ЗА Балкан“. Веднаш по филмот, публиката ќе може да проследи видеообраќање на хрватскиот писател Миљенко Јерговиќ, кој е голем поддржувач на најуспешниот [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/dokumentarecot-medena-zem-a-vecherva-vo-kinoteka-vo-ramki-na-festivalot-pro-za-balkan/">Документарецот „Медена земја“ вечерва во Кинотека во рамки на фестивалот „ПРО-ЗА Балкан“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Документарниот филм со извонреден меѓународен успех, „Медена земја“ во режија на Тамара Котевска и Љубомир Стефановски, вечер во 20 часот ќе биде прикажан во Кинотеката. Филмот е дел од дополнителната програма на фестивалот „ПРО-ЗА Балкан“.</p>
<p>Веднаш по филмот, публиката ќе може да проследи видеообраќање на хрватскиот писател Миљенко Јерговиќ, кој е голем поддржувач на најуспешниот македонски документарец досега.</p>
<p>Фестивалот „ПРО-ЗА Балкан“ синоќа беше официјално затворен во Куршумли ан, каде се реализира во изминатите три дена. Вообичаено, третата вечер на интернационалниот литературен фестивал беше посветена на лауератот на наградата „Прозарт“ за авторски придонес кон книжевноста на Балканот, која годинава ја доби авторот Исмаил Кадаре. Од оправдани причини, Кадаре не можеше да дојде во Скопје, а наградата му беше испратена во Париз.</p>
<p>Неговиот говор што го подготви за македонската публика го прочита уметничкиот директор на фестивалот, Алексндар Прокопиев, кој меѓу другото истакна: „Досега сме имале навистина големи имиња како добитници на наградата, но Кадаре е великан!“</p>
<p>– Награда што ја слави литературата на Балканот е многу добредојдено признание од истакнати литературни творци, на што сум горд што можам да дадам придонес. Литературата на Балканот е глобална литература, затоа што толку многу балкански автори, вклучувајќи ме и мене се читаат од превод. Уште повеќе, нашите регионални прашања се глобални прашања – каде, на пример, завршува Европа? Не станува збор за прашање на кое литературата – од Балканот или која било друга – може да одговори дефинитивно, но е прашање на кое литературата и историјата се покажале фасцинантни. Се надевам дека читателите ќе ја искористат можноста да нурнат во литературата во овие непријатни моменти. Јас, во овој деликатен контекст на сегашното време, сум многу благодарен што сум повикан да ја прифатам оваа награда &#8211; истакна Кадаре во својот говор.</p>
<p>Писателите-гости на фестивалот, Елизабета Баковска, Калина Малеска, Маја Солар, Магдалена Блажевиќ, Мухарем Баздуљ, Углеша Шајтинац, како и Дамир Каракаш преку видео ни прочитаа извадоци од нивни дела.</p>
<p>Интернационалниот литературен фестивал „ПРО-ЗА Балкан“ е во организација на издавачката куќа „Прозарт“, а е поддржан од Министерството за култура, ТРАДУКИ, Институтот „Јунус Емре“ од Скопје, Делегацијата на ЕУ, Град Скопје, амбасадата на Босна и Херцеговина и од Кинотеката.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/dokumentarecot-medena-zem-a-vecherva-vo-kinoteka-vo-ramki-na-festivalot-pro-za-balkan/">Документарецот „Медена земја“ вечерва во Кинотека во рамки на фестивалот „ПРО-ЗА Балкан“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Завршува годинешниот 23. Скопје филм фестивал</title>
		<link>https://plusinfo.mk/zavrshuva-godineshniot-23-skop-e-film-festival/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 16 Sep 2020 06:18:54 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[издание]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[проекција]]></category>
		<category><![CDATA[скопје филм фестивал]]></category>
		<category><![CDATA[филмови]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://plusinfo.mk/?p=297802</guid>

					<description><![CDATA[<p>Со проекција на филмовите од програмите Светски филм и 100-годишнина од раѓањето на Федерико Фелини, вечерва завршува 23-то издание на Скопје филм фестивал. Програмата ја затвораат британскиот филм „Фани Лај“ (2019) и култното ремек-дело на Фелини „Осум и пол“ (1963). Скопје филм фестивал, на 23-тото издание понуди повеќе од дваесет играни и документарни филмови поделени [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/zavrshuva-godineshniot-23-skop-e-film-festival/">Завршува годинешниот 23. Скопје филм фестивал</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Со проекција на филмовите од програмите Светски филм и 100-годишнина од раѓањето на Федерико Фелини, вечерва завршува 23-то издание на Скопје филм фестивал.</p>
<p>Програмата ја затвораат британскиот филм „Фани Лај“ (2019) и култното ремек-дело на Фелини „Осум и пол“ (1963).</p>
<p>Скопје филм фестивал, на 23-тото издание понуди повеќе од дваесет играни и документарни филмови поделени во три програми: Панорама на светски филм, Денови на квир кино и Ретроспективна програма на филмови од Федерико Фелини во соработка со Кинотека на Северна Македонија.</p>
<p>Фестивалот во рамки на својата годинешна програма ја одбележа и стогодишнината од раѓањето на книжевникот, филмски сценарист и режисер, Славко Јаневски.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/zavrshuva-godineshniot-23-skop-e-film-festival/">Завршува годинешниот 23. Скопје филм фестивал</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-06-17 16:35:36 by W3 Total Cache
-->