<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Пикасо Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/pikaso/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/pikaso/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Sat, 06 Dec 2025 18:06:30 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>🎥 УМЕТНИК СИ НАПРАВИ МАЈТАП СО МАСК, БЕЗОС, ЗАКЕРБЕРГ, АМА СИ НАПРАВИ И ПАРИ Погледајте што значи „да те серат кучињата“</title>
		<link>https://plusinfo.mk/umetnik-si-napravi-ma-tap-so-mask-bezos-zakerberg-ama-si-napravi-i-pari-pogleda-te-shto-znachi-da-te-serat-kuchi-ata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 06 Dec 2025 17:39:13 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Магазин]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[zero10]]></category>
		<category><![CDATA[арт базел мајами бич]]></category>
		<category><![CDATA[безос]]></category>
		<category><![CDATA[бипл]]></category>
		<category><![CDATA[вештачка интелигенција]]></category>
		<category><![CDATA[ворхол]]></category>
		<category><![CDATA[изложба]]></category>
		<category><![CDATA[маск]]></category>
		<category><![CDATA[Пикасо]]></category>
		<category><![CDATA[роботски кучиња]]></category>
		<category><![CDATA[современа уметност]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=820438</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="751" height="461" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/izlozba-2.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/izlozba-2.jpg 751w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/izlozba-2-300x184.jpg 300w" sizes="(max-width: 751px) 100vw, 751px" /></div>
<p>Кучињата-роботи со препознатливи човечки глави стануваат гротескна, но ефектна метафора за начинот на кој технолошките лидери влијаат врз нашето секојдневие.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/umetnik-si-napravi-ma-tap-so-mask-bezos-zakerberg-ama-si-napravi-i-pari-pogleda-te-shto-znachi-da-te-serat-kuchi-ata/">🎥 УМЕТНИК СИ НАПРАВИ МАЈТАП СО МАСК, БЕЗОС, ЗАКЕРБЕРГ, АМА СИ НАПРАВИ И ПАРИ Погледајте што значи „да те серат кучињата“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="751" height="461" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/izlozba-2.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/izlozba-2.jpg 751w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/12/izlozba-2-300x184.jpg 300w" sizes="(max-width: 751px) 100vw, 751px" /></div><p>На меѓународниот уметнички саем „Арт Базел Мајами Бич 2025“, што се одржува од 3 до 7 декември во Мајами, американскиот дигитален уметник Мајк Винкелман, познат под уметничкото име Бипл, ја претстави својата најнова и веќе вирална инсталација со наслов „Регулар Енималс“. Делото е изложено во новата зона посветена на дигитална и нова медиумска уметност, наречена „Зеро 10“.</p>
<p>Во оваа инсталација се појавуваат група роботски кучиња &#8211; механички четириножни уреди со хиперреалистични човечки глави. Нивниот изглед намерно ја носи ликoвната препознатливост на некои од највлијателните личности на современиот свет: Илон Маск, Џеф Безос, Марк Закерберг, како и уметничките икони Енди Ворхол и Пабло Пикасо. Едно од кучињата го носи и ликот на самиот автор, Бипл, што дополнително ја заокружува сатиричната идеја на делото.</p>
<p>Кучињата-роботи се движат низ транспарентно ограден простор, опремени со камери кои постојано ги снимаат посетителите. Снимките потоа се обработуваат преку вештачка интелигенција, создавајќи визуелни интерпретации во стилот на „носителот на главата“ — така, „Ворхол-кучето“ печати поп-арт верзии на кадрите, „Пикасо-кучето“ ги претвора во кубистички композиции, додека верзиите со Маск и Закерберг нудат технолошки и футуристички варијации. Во една од најпровокативните точки на перформансот, роботите <span lang="mk-MK">од анусот „какаат“</span> (како пародија<span lang="mk-MK">)</span> физички отпечатени листови со фотографиите, некои придружени со QR-кодови што водат кон дигитални изданија <span lang="mk-MK">на истите фотографии</span>.</p>
<p>Клучната порака на Бипл е јасна: во време во кое алгоритмите, технолошките корпорации и милијардерите ја одредуваат визуелната култура и медиумската реалност, уметноста мора да го постави прашањето — кој ја контролира сликата што ја гледаме? Кучињата-роботи со препознатливи човечки глави стануваат гротескна, но ефектна метафора за начинот на кој технолошките лидери влијаат врз нашето секојдневие.</p>
<p>Дополнително, роботите се понудени како уметнички изданија во лимитиран сет — две копии плус едно авторско пробно издание &#8211; а цената за едно роботско куче достигнува околу 100.000 долари. Според организаторите, делата биле продадени веднаш по отворањето за VIP-публиката, што уште еднаш ја потврдува комерцијалната тежина на Бипл во светот на современата уметност.</p>
<p>„Регулар Енималс“ <span lang="mk-MK">на Мајк Винкелман </span>успеа истовремено да ја шокира, <span lang="mk-MK">да ја </span>забав<span lang="mk-MK">и</span> и <span lang="mk-MK">да ја </span>испровоцира публиката, покажувајќи дека границата меѓу технологијата, хуморот и критичката уметност е сè <span lang="mk-MK">позамаглена</span>. <span lang="mk-MK">И плус, успеа да заработи пари. </span></p>
<p><iframe style="border: none; overflow: hidden;" src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=476&amp;href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Freel%2F4176343485962269%2F&amp;show_text=false&amp;width=267&amp;t=0" width="267" height="476" frameborder="0" scrolling="no" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<blockquote class="instagram-media" style="background: #FFF; border: 0; border-radius: 3px; box-shadow: 0 0 1px 0 rgba(0,0,0,0.5),0 1px 10px 0 rgba(0,0,0,0.15); margin: 1px; max-width: 540px; min-width: 326px; padding: 0; width: calc(100% - 2px);" data-instgrm-captioned="" data-instgrm-permalink="https://www.instagram.com/reel/DR5Ekbzk6h_/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" data-instgrm-version="14">
<div style="padding: 16px;">
<p>&nbsp;</p>
<div style="display: flex; flex-direction: row; align-items: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 40px; margin-right: 14px; width: 40px;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 100px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 60px;"></div>
</div>
</div>
<div style="padding: 19% 0;"></div>
<div style="display: block; height: 50px; margin: 0 auto 12px; width: 50px;"></div>
<div style="padding-top: 8px;">
<div style="color: #3897f0; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: 550; line-height: 18px;">View this post on Instagram</div>
</div>
<div style="padding: 12.5% 0;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: row; margin-bottom: 14px; align-items: center;">
<div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(0px) translateY(7px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; height: 12.5px; transform: rotate(-45deg) translateX(3px) translateY(1px); width: 12.5px; flex-grow: 0; margin-right: 14px; margin-left: 2px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(9px) translateY(-18px);"></div>
</div>
<div style="margin-left: 8px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 20px; width: 20px;"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 2px solid transparent; border-left: 6px solid #f4f4f4; border-bottom: 2px solid transparent; transform: translateX(16px) translateY(-4px) rotate(30deg);"></div>
</div>
<div style="margin-left: auto;">
<div style="width: 0px; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-right: 8px solid transparent; transform: translateY(16px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; flex-grow: 0; height: 12px; width: 16px; transform: translateY(-4px);"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-left: 8px solid transparent; transform: translateY(-4px) translateX(8px);"></div>
</div>
</div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center; margin-bottom: 24px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 224px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 144px;"></div>
</div>
<p>&nbsp;</p>
<p style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; line-height: 17px; margin-bottom: 0; margin-top: 8px; overflow: hidden; padding: 8px 0 7px; text-align: center; text-overflow: ellipsis; white-space: nowrap;"><a style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: normal; line-height: 17px; text-decoration: none;" href="https://www.instagram.com/reel/DR5Ekbzk6h_/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" target="_blank" rel="noopener">A post shared by CBS12 News (@wpeccbs12)</a></p>
</div>
</blockquote>
<p><script async src="//www.instagram.com/embed.js"></script></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/umetnik-si-napravi-ma-tap-so-mask-bezos-zakerberg-ama-si-napravi-i-pari-pogleda-te-shto-znachi-da-te-serat-kuchi-ata/">🎥 УМЕТНИК СИ НАПРАВИ МАЈТАП СО МАСК, БЕЗОС, ЗАКЕРБЕРГ, АМА СИ НАПРАВИ И ПАРИ Погледајте што значи „да те серат кучињата“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>УШТЕ ЕДЕН ПОРТРЕТ НА ЉУБОВНИЦАТА НА ПИКАСО? Со години стоела во домот на италијански трговец</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ushte-eden-portret-naubovnicata-na-pikaso-prona-dena-slikata-ko-a-bila-strashna-za-soprugata-na-golemiot-slikar/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Панорама]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 02 Oct 2024 13:15:26 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[Ризница]]></category>
		<category><![CDATA[ѕид]]></category>
		<category><![CDATA[Пикасо]]></category>
		<category><![CDATA[слика]]></category>
		<category><![CDATA[страшна]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=706208</guid>

					<description><![CDATA[<p>Се верува дека тоа е уште еден портрет на Дора Мар - француска сликарка и фотографка која му била љубовница и муза на Пикасо. </p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ushte-eden-portret-naubovnicata-na-pikaso-prona-dena-slikata-ko-a-bila-strashna-za-soprugata-na-golemiot-slikar/">УШТЕ ЕДЕН ПОРТРЕТ НА ЉУБОВНИЦАТА НА ПИКАСО? Со години стоела во домот на италијански трговец</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Слика пронајдена од италијански трговец со антиквитети, е досега непознат оригинален портрет насликан од шпанскиот уметник Пабло Пикасо, открија италијански експерти.</p>
<p>Откако случајно ја пронашол сликата во подрум на куќа на италијанкиот остров Капри во 1962 година, Луиџи Ло Росо го однел платното дома во Помпеја. Ја закачил на ѕид во дневната соба, а неговата сопруга ја сметала сликата за „страшна“, пишува „Гардијан“.</p>
<p>Се верува дека тоа е уште еден портрет на Дора Мар &#8211; француска сликарка и фотографка која му била љубовница и муза на Пикасо. Во горниот лев агол на сликата се гледа карактеристичниот потпис на познатиот уметник, но Луиџи Ло Росо не го знаел тоа.</p>
<p>Дури многу години подоцна, неговиот син Андреја се заинтересирал за сликата откако забележал слични уметнички дела во енциклопедија за историја на уметноста и семејството побарало стручно мислење и совет&#8230;</p>
<p>&#8211; Татко ми беше по потекло од Капри и често собираше секакви антиквитети, коишто потоа ги продаваше речиси „за џабе“. Тој ја нашол оваа слика пред да се родам и немал поим кој е Пикасо. Не беше премногу образован. Дознав за делата на Пикасо од историска енциклопедија. Го споредив и потписот. Постојано му кажував на татко ми дека потписот е сличен, но тој не обрнуваше внимание на тоа &#8211; раскажува Андреја.</p>
<p>На крајот, Чинција Алтиери &#8211; графолог и член на Фондацијата „Аркадија“ којашто се занимава со проценки, реставрации и верификација на уметнички дела, потврдил дека потписот на сликата е автентичен.</p>
<p>Пикасо починал во 1973 година, а за време на неговиот живот насликал повеќе од 14.000 дела. Па така, Фондацијата секојдневно добива пораки од луѓе кои тврдат дека имаат оригинал. Често престојувал на Капри и се верува дека оваа слика е создадена меѓу 1930 и &#8217;38 година и оти има неверојатна сличност со Пикасовата претходна „Женска биста“ (Buste de femme) (исто така портрет на Мар).</p>
<p>Во меѓувреме Луиџи починал, а Андреја денес има 60 години и ја продолжува потрагата. Лука Марканте, претседател на Фондацијата „Аркадија“, верува дека може да има две верзии на делото „Женска биста“.</p>
<p>&#8211; И двете би можеле да бидат оригинали. Веројатно се работи за два портрета, не сосем исти, но се работи за истата тема што Пикасо ја насликал во различно време. Сепак, едно е сигурно: Сликата најдена на Капри денес се чува во трезор во Милано и е автентична &#8211; изјави Марканте за весникот „Ил џорно“ (Il Giorno).</p>
<p>Следно, Марканте ќе ги презентира доказите пред Фондацијата „Пикасо“.</p>
<p>Вредноста на ова дело на Пикасо денес се проценува на 6 милиони евра.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ushte-eden-portret-naubovnicata-na-pikaso-prona-dena-slikata-ko-a-bila-strashna-za-soprugata-na-golemiot-slikar/">УШТЕ ЕДЕН ПОРТРЕТ НА ЉУБОВНИЦАТА НА ПИКАСО? Со години стоела во домот на италијански трговец</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>УКРАДЕНИ 16 СЛИКИ ОД ПАВЛЕ КУЗМАНОВСКИ Прва кражба во „Матица Ексклузив“ од седумдесеттите години навака</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ukradeni-16-sliki-a-pavle-kuzmanovski-prva-krazhba-vo-matica-ekskluziv-od-sedumdesettite-godini-navaka/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 27 Jun 2022 12:41:48 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[ликовен]]></category>
		<category><![CDATA[матица ексклузив]]></category>
		<category><![CDATA[Павле Кузмановски]]></category>
		<category><![CDATA[Пикасо]]></category>
		<category><![CDATA[слика]]></category>
		<category><![CDATA[уметник]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=475599</guid>

					<description><![CDATA[<p>По големата кражба во седумдесетите години на минатиот век на делото на Пикасо од Музејот на современа уметност во Македонија, денес сме сведоци на кражба и на исклучително вредни уметнички дела од нашиот голем сликар, наведуваат од Матица Ексклузив.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ukradeni-16-sliki-a-pavle-kuzmanovski-prva-krazhba-vo-matica-ekskluziv-od-sedumdesettite-godini-navaka/">УКРАДЕНИ 16 СЛИКИ ОД ПАВЛЕ КУЗМАНОВСКИ Прва кражба во „Матица Ексклузив“ од седумдесеттите години навака</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Два дена по отварањето на изложбата на слики во Мултимедијалниот културен центар Матица Ексклузив од уметникот <span class="il">Павле</span> <span class="il">Кузманоски</span>, украдени се 16 негови ретки дела во маслена техника, пастели, акварели и цртежи во туш на тема урбани пејсажи создадени во последните 60 години.</p>
<p>&#8211; По големата кражба во седумдесетите години на минатиот век на делото на Пикасо од Музејот на современа уметност во Македонија, денес сме сведоци на кражба и на исклучително вредни уметнички дела од нашиот голем сликар &#8211; наведуваат од Матица Ексклузив.</p>
<p>Од министерството за внатрешни работи ја потврдија гражбата на 16 уметнички дела и дека се работи за расчистување на случајот и пронаоѓање на сторителот.</p>
<p>&#8211; На 27.06.2022 во 00:53 часот во Полициската станица Центар, Р.П.(72) од Скопје пријавил дека во периодот од 16.00 часот на 25.06.2022 до 23.55 часот на 26.06.2022 во негова книжарница на улица „Ѓуро Стругар“ во Скопје било влезено со употреба на сила и подесен алат и биле одземени шест уметнички слики. Исто така, денеска во 12:00 часот во Полициската станица Центар било пријавено дека во истата книжарница денеска повторно било влезено со употреба на сила и подесен алат и биле одземени уште 10 уметнички слики &#8211; велат од МВР.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ukradeni-16-sliki-a-pavle-kuzmanovski-prva-krazhba-vo-matica-ekskluziv-od-sedumdesettite-godini-navaka/">УКРАДЕНИ 16 СЛИКИ ОД ПАВЛЕ КУЗМАНОВСКИ Прва кражба во „Матица Ексклузив“ од седумдесеттите години навака</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРЕСОЗДАДЕНА СКРИЕНА СЛИКА НА ПИКАСО Компјутер помогна да се склопат коцките (ФОТО)</title>
		<link>https://plusinfo.mk/presozdadena-skriena-slika-na-pikaso-komp-uter-pomogna-da-se-sklopat-kockite-foto/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 18 Oct 2021 10:18:44 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Магазин]]></category>
		<category><![CDATA[боја]]></category>
		<category><![CDATA[дело]]></category>
		<category><![CDATA[Пикасо]]></category>
		<category><![CDATA[платно]]></category>
		<category><![CDATA[позната]]></category>
		<category><![CDATA[слика]]></category>
		<category><![CDATA[уметник]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=408385</guid>

					<description><![CDATA[<p>Да, во 1903-та, годината на Илинденското востание, Пикасо во сино ја направил „Осамената гола жена“ прво, а потоа ја пресликал и врз неа го поставил „Оброкот на слепиот“, негово познато дело од „Синиот период“. За да се пресоздаде првата слика научниците прво користеле рендген, па вештачка интелигенција ги имитирала четката и потезите на Пикасо за да ги пополнат празнините, а на крајот со 3Д-принтер да ја дадат исчезнатата текстура.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/presozdadena-skriena-slika-na-pikaso-komp-uter-pomogna-da-se-sklopat-kockite-foto/">ПРЕСОЗДАДЕНА СКРИЕНА СЛИКА НА ПИКАСО Компјутер помогна да се склопат коцките (ФОТО)</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Слика од гола жена врз која Пикасо подоцна насликал нова слика беше одново „склопена“ од научниците, а компјутерска интелигенција и 3д-печатач помогнаа да <span class="prSin">се</span> добие нејзиниот оригинален изглед, <a href="https://futurism.com/the-byte/scientists-ai-picasso-painting" target="_blank" rel="noopener">пишува Футуризам</a>. Да <span class="prSin">се</span> пресликува платно било вообичаена пракса негде во 1903 <span class="prSin">година</span>, бидејќи така сликарите, вклучително и Пикасо, штеделе пари.</p>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote class="twitter-tweet">
<p dir="ltr" lang="en">A team of scientists used AI and 3D printing to uncover the lost Picasso portrait &#8220;The Lonesome Crouching Nude&#8221; (left) that the artist painted over when he created &#8220;The Blind Man&#8217;s Meal&#8221; (right). <a href="https://t.co/dDfNwX8imN">pic.twitter.com/dDfNwX8imN</a></p>
<p>— T<img src="https://s.w.org/images/core/emoji/15.0.3/72x72/1f383.png" alt="🎃" class="wp-smiley" style="height: 1em; max-height: 1em;" />ny H<img src="https://s.w.org/images/core/emoji/15.0.3/72x72/1f383.png" alt="🎃" class="wp-smiley" style="height: 1em; max-height: 1em;" /> Tran (@TonyHoWasHere) <a href="https://twitter.com/TonyHoWasHere/status/1449771149320204288?ref_src=twsrc%5Etfw">October 17, 2021</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p>Да, во 1903-та, годината на Илинденското востание, Пикасо во сино ја направил „Осамената гола жена“ прво, а потоа ја пресликал и врз неа го поставил „Оброкот на слепиот“, негово познато дело од „Синиот период“. За да се пресоздаде првата слика научниците прво користеле рендген, па вештачка интелигенција ги имитирала четката и потезите на Пикасо за да ги пополнат празнините, а на крајот со 3Д-принтер да ја дадат исчезнатата текстура.</p>
<p>Но, дали е во ред дури и да <span class="prSin">се</span> обидуваме да ја вратиме „изгубената уметност“, ако тоа не е она што уметникот можеби го сакал и мислел кога го создавал делото? Така мисли Тај Марфи, експерт на Пикасо од „Домос Арт“ во фирмата за должно внимание на уметноста советници.</p>
<p>&#8211; Историјата ни покажа дека луѓето секогаш ќе ја имитираат работата на другите уметници – рече Марфи за Си-Ен-Ен. – Тоа е истражување на умот на Пикасо.</p>
<p>Иако е неверојатно, ова доведува до низа етички прашања. Морално ли е ваквото пресоздавање на туѓи дела? На крајот на краиштата, технологијата може да ни даде асоцијација за она што мртвите уметници можеле да го мислат … но, никогаш нема да биде автентично и вистинско.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/presozdadena-skriena-slika-na-pikaso-komp-uter-pomogna-da-se-sklopat-kockite-foto/">ПРЕСОЗДАДЕНА СКРИЕНА СЛИКА НА ПИКАСО Компјутер помогна да се склопат коцките (ФОТО)</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Музејот „Пабло Пикасо“ во германскиот град Минстер</title>
		<link>https://plusinfo.mk/muze-ot-pablo-pikaso-vo-germanskiot-grad-minster/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Кица Колбе]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 13 Sep 2021 11:47:42 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Колумни]]></category>
		<category><![CDATA[кица колбе]]></category>
		<category><![CDATA[колекционер]]></category>
		<category><![CDATA[колумна]]></category>
		<category><![CDATA[музеј]]></category>
		<category><![CDATA[Пикасо]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=396593</guid>

					<description><![CDATA[<p>Зошто не им паѓа на ум на македонските колекционери да поттикнат да се изградат уметнички музеи во помалите градови во Македонија, за кои тие би можеле да ги отстапат своите лични уметнички збирки?</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/muze-ot-pablo-pikaso-vo-germanskiot-grad-minster/">Музејот „Пабло Пикасо“ во германскиот град Минстер</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p class="western" lang="mk-MK">Според бројот на жители германскиот град Минстер не се разликува многу од Бон. И едниот и другиот имаат малку повеќе од триста илјади жители. Двата се универзитетски центри со универзитети основани од пруските кралеви. Иако минстерскиот е основан 1902-тата, а бонскиот универзитет на почетокот на деветнаесеттиот век, Минстер има исто толку стар темел во универзитетската традиција, затоа што уште на почетокот на седумнаесеттиот век таму бил основан езуитски колегиум. И двата универзитета се сместени во великолепните зданија кои порано биле замоци. Сепак, Бон е многу познат и надвор од границите на Германија како универзитетски и културен центар токму затоа што до германското обединување беше седиште на сојузната влада. Тоа што од малечкиот идиличен универзитетски град на реката Рајна со формирањето на С.Р. Германија по војната се преобрази во модерен културен политички и стопански центар, со многу богат културен живот, се должи на фактот што тој стана седиште на новата германска влада. Дури и кога таа се пресели во Берлин, Бон остана и понатаму значаен културен центар, за што сведочи не само фактот што во него е роден Бетовен, туку и постоењето на прочуената Бетовенхале, како и музејот „Бундескунстхале“, а и Музејот на германската историја, пишува <a href="https://www.dw.com/mk/%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%BE%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BE-%D0%B2%D0%BE-%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BE%D1%82-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80/a-59163190?maca=mk-Facebook-sharing&amp;fbclid=IwAR0bWX8czCbg4Z5hPJcNW9jo-vZeiyHYFA8s8oteENL7qnOhxqpZZWMPh00" target="_blank" rel="noopener">Кица Колбе во колумна за Дојче веле</a>.</p>
<p class="western"><strong>Музеј на Пикасо</strong></p>
<p class="western">Затоа пак градот Минстер е прочуен по една друга културна атракција: во него се наоѓа музејот „Пабло Пикасо“! Тоа е единствениот музеј во Германија посветен на бездруго најпознатиот ликовен уметник на дваесеттиот век. Музејот беше основан 2000-тата година за да се смести во него најголемата збирка на литографии од Пабло Пикасо. Покрај неговите дела, во музејската збирка се наоѓаат и дела на уметниците Жорж Брак, Хуан Миро, Анри Матис и Марк Шагал. Музејот се наоѓа во прочуениот стар центар на Минстер, на плоштадот Пикасо (Picassoplatz Nr. 1), во Кенигстраше (Königstraße), една од најубавите улици во старото јадро на Минстер.</p>
<p class="western"><span lang="mk-MK">Зданието во кое е сместен музејот и самото е споменик на културата, затоа што е поранешен благороднички замок, изграден на крајот на осумнаесеттиот век. Темелот за музејот беше неверојатно богатата збирка со дела од Пикасо на германскиот историчар на уметноста Герт Хујзинга (Gert Huizinga, 1927-2018), кој уште 1950-тата ја купил првата литографија од Пабло Пикасо.</p>
<p></span>Неговото пријателство со Мари-Терез Валтер, животната сопатничка на Пикасо, го поттикнало сѐ почесто да купува литографии од прочуениот Шпанец. Збирката која Хујзинга ја отстапил на градот Минстер за да може да биде пристапна за целокупната културна јавност во Германија, на крајот содржела 800 литографии. Таа го содржела речиси целото творештво на Пикасо во графичкиот жанр на литографијата. Во музејот постојано се одржуваат различни изложби со дела на Пикасо и на неговите современици и пријатели кои заедно со него го обликуваа творечкиот дух на времето во кое живееја.</p>
<p class="western"><strong>Скапоцени збирки</strong></p>
<p class="western">Имено, 2004-тата банката „Шпаркасе Минстерланд ост“ му ја отстапи на музејот збирката со 208 дела на Жорж Брак, кој заедно со Пикасо учествуваше во создавањето на кубистичкиот правец во ликовната уметност. Збирката содржи дела на Брак од 1926-тата до 1963-тата. Меѓу нив има неколку од најубавите графики на Брак, со оној чудесно игрив интензивен колорит, толку типичен за големиот волшебник на бојата и линијата, но и неколку ретки рељефи и керамики.</p>
<p class="western" lang="mk-MK">Само четири години подоцна истата минстерска банка му отстапи на музејот уште една скапоцена збирка. Се работеше за 137 графики од Марк Шагал, кои прочуениот уметник со руско-еврејско потекло ги беше изработил во периодот од 50-тите до 60-тите години во Франција. Шагал ги печател своите литографии и дрворези во истата печатница во Париз, со која соработувале и Пикасо и Брак. Во 2012-тата на музејот „Пабло Пикасо“ му успеа со помош на истата минстерска банка да ја збогати својата збирка со нови дела на Пикасо, со тоа што оваа банка трајно му ја отстапи својата збирка од 101 линорез, во која доминираат темите од шпанската корида и античките митолошки мотиви. 2015-тата музејот се збогати и со збирката од 121 дело од Анри Матис. Донаторот беше повторно прочуената минстерска банка.</p>
<p class="western"><strong>Моќта на уметноста</strong></p>
<p class="western">Музејот „Пабло Пикасо“ денес има европско и светско значаење, а со тоа се збогати и целокупната култура во Минстер. Впрочем, онаму каде што има музеј на Пабло Пикасо не може да биде провинција! Историјата на неговото настанување сведочи не само за големата љубов на луѓето како Герт Хујзинга за уметноста на Пикасо. Таа сведочи и за харизмата на особените уметнички колекционери, кои своите скапоцени уметнички дела секогаш сакаат да ги делат со целиот свет. Но, пред сѐ, со своите сограѓани. Секако, неговата збирка не ќе можеше да се надградува без континуираното донирање на понатамошни збирки од страна на минстерската банка. Прилогот на оваа банка претставува многу значаен творечки, културен и педагошки фактор. За разлика од многу други богати банкари, овие биле свесни за тоа колкава е улогата на културата во воспитувањето и обликувањето на естетскиот вкус на граѓаните.</p>
<p class="western"><span lang="mk-MK">Воопшто, колкава е улогата на музеите за секој град. Ова сознание уште не созреало кај македонските стопанственици, затоа што во македонското општество уште не е обликувана свеста за културата како значаен фактор во хуманизацијата на целокупниот живот во градовите. Сигурно постојат колекционери на уметнички дела и во Македонија, чии збирки можеби не содржат скапоцени дела на Пикасо или на Матис, но бездруго на многу познати, одамна починати македонски уметници, со што нивните дела не се повеќе достапни за поголем број луѓе. </span>Зошто не им паѓа на ум на македонските колекционери да поттикнат да се изградат уметнички музеи во помалите градови во Македонија, за кои тие би можеле да ги отстапат своите лични уметнички збирки? За тоа треба тие барем еднаш да го посетат музејот „Пабло Пикасо“ во Минстер и да се инспирираат на сличен културен потфат. До крајот на септември во музејот во Минстер уште трае извонредната изложба „Галеријата на улицата. Уметноста на плакатот.Од Пикасо до Полок“ ( Die Galerie der Straße. Plakatkunst. Von Picasso zu Polock).</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/muze-ot-pablo-pikaso-vo-germanskiot-grad-minster/">Музејот „Пабло Пикасо“ во германскиот град Минстер</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-06-25 20:03:34 by W3 Total Cache
-->