<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>набљудување Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/nab-uduva-e/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/nab-uduva-e/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Mon, 05 Aug 2024 07:56:46 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>СРБИЈА ЌЕ ИСПРАТИ САТЕЛИТ ВО ВСЕЛЕНАТА Ќе ги набљудува Сонцето и државата</title>
		<link>https://plusinfo.mk/srbi-a-e-isprati-satelit-vo-vselenata-e-gi-nab-uduva-sonceto-i-drzhavata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 05 Aug 2024 07:56:46 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[набљудување]]></category>
		<category><![CDATA[сателит]]></category>
		<category><![CDATA[србија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=690427</guid>

					<description><![CDATA[<p>Планот е „Мозаик“ да биде лансиран кон крајот на 2025 или почетокот на 2026 година и да се задржи во орбитата две до три години.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/srbi-a-e-isprati-satelit-vo-vselenata-e-gi-nab-uduva-sonceto-i-drzhavata/">СРБИЈА ЌЕ ИСПРАТИ САТЕЛИТ ВО ВСЕЛЕНАТА Ќе ги набљудува Сонцето и државата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Првиот сателит „Мозаик“ што Србија се подготвува да го испрати во орбитата освен што ќе го набљудува Сонцето во доменот на рендгенските зраци, што е невозможно од земјата, има и мала камера што ќе ја снима Србија оддалеку. Тоа го нагласи во изјава за „Политика“ научниот соработник на српската Астрономска опсерваторија во Белград, Милан Стојановиќ.</p>
<p>Планот е „Мозаик“ да биде лансиран кон крајот на 2025 или почетокот на 2026 година и да се задржи во орбитата две до три години.</p>
<p>Тој додаде дека на тој начин ќе се добијат снимки од Србија и подобро ќе се совлада таа технологија.</p>
<p>Според него, споредната цел на мисијата е учење и совладување на сите техники &#8211; од набавка на компоненти до самото лансирање на сателити во вселената, за подоцна да се работи на изградба и испраќање поголеми летала.</p>
<p>„Мозаик“ спаѓа во класата мали сателити познати како „CubeSat“, со димензии 10х10х10 сантиметри, што колоквијално се нарекуваат коцка или наносателити.</p>
<p>&#8211; Спектрометарот за проучување на Сонцето ќе го купиме готов, но некои делови ќе ги направиме во Србија. Потоа треба да го собереме сето тоа и да потврдиме дека е подготвено за температурите во вселената. Мора да ги поминеме сите можни тестови пропишани според светските стандарди и дури потоа ќе можеме да го лансираме сателитот, со помош на некои од земјите кои ги обезбедуваат тие услуги &#8211; рече Стојановиќ.</p>
<p>Астрономската опсерваторија, Машинскиот, Математичкиот и Електротехничкиот факултет од Белград, како и Институтот „Михајло Пупин“ заедно работат на проектот што е започнат пред околу две години.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/srbi-a-e-isprati-satelit-vo-vselenata-e-gi-nab-uduva-sonceto-i-drzhavata/">СРБИЈА ЌЕ ИСПРАТИ САТЕЛИТ ВО ВСЕЛЕНАТА Ќе ги набљудува Сонцето и државата</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>УНИВЕРЗУМОТ Е САМО ЕДЕН ГОЛЕМ АЛГОРИТАМ Можеме ли да го испрограмираме? (ВИДЕО)</title>
		<link>https://plusinfo.mk/univerzmot-e-golema-nervna-amrezha-velat-nauchnicite/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 15 Dec 2021 19:54:25 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Наука и технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[ајнштајн]]></category>
		<category><![CDATA[алгоритам]]></category>
		<category><![CDATA[биологија]]></category>
		<category><![CDATA[вештачка интелигенција]]></category>
		<category><![CDATA[Дарвин]]></category>
		<category><![CDATA[квантна физика]]></category>
		<category><![CDATA[Макс Планк]]></category>
		<category><![CDATA[мрежа]]></category>
		<category><![CDATA[набљудување]]></category>
		<category><![CDATA[наука]]></category>
		<category><![CDATA[нервна мрежа]]></category>
		<category><![CDATA[природна селекција]]></category>
		<category><![CDATA[симулација]]></category>
		<category><![CDATA[теорија на релативноста]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=377432</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1200" height="675" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam.jpg 1200w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam-300x169.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam-1024x576.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam-768x432.jpg 768w" sizes="(max-width: 1200px) 100vw, 1200px" /></div>
<p>За некој да ја разобличи оваа теза за нервните мрежи, ќе треба прво да најде една појава во природата која не може да се моделира на компјутер со ваков алгоритам. Бидејќи, ваквите структури како „нервни мрежи“ ги има токму во природата, кај животните, кај растенијата, кај разните биолошки процеси, но и кај субатомските честички. </p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/univerzmot-e-golema-nervna-amrezha-velat-nauchnicite/">УНИВЕРЗУМОТ Е САМО ЕДЕН ГОЛЕМ АЛГОРИТАМ Можеме ли да го испрограмираме? (ВИДЕО)</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1200" height="675" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam.jpg 1200w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam-300x169.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam-1024x576.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/nervi-mreza-vestacka-inteligencija-algoritam-768x432.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1200px) 100vw, 1200px" /></div><p>Универзумот може да биде заменет со обичен алгоритам од вештачка интелегенција, објави научникот Виталиј Ванчурин од Минесота и ги стаписа физичарите низ светот. Дрска е идејата дека симулација која го имитира нашиот мозок, популарно наречена „нервна мрежа“ може да е основата за целиот универзум, за нашата „Теорија на сѐ “, пишува <a href="https://www.resonancescience.org/blog/Is_the_Physical_World_a_Neural_Network" target="_blank" rel="noopener">статија на Resonance Science Foundation.</a></p>
<h4><strong>И Ајнштајн и Планк можат да бидат „симулирани“</strong></h4>
<p>Познато  е дека вештачката интелигенција учи сама од себе преку „машинско учење“&#8230;но, она што никој не го предвиде е дека ова учење, кое ја има структурата на „нервна мрежа“ буквално може да биде основа за сите процеси и закони во универзумот. Од малото, квантното, до најголемото, до движењето на планетите и цели кластери, што значи да ги обедини Квантната(на Макс Планк) и Теоријата на релативност(на Ајнштајн), проблем кој мометално им прави големи главоболки на физичарите.</p>
<p><iframe title="YouTube video player" src="https://www.youtube.com/embed/3JQ3hYko51Y" width="900" height="500" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"><span data-mce-type="bookmark" style="display: inline-block; width: 0px; overflow: hidden; line-height: 0;" class="mce_SELRES_start">﻿</span><span data-mce-type="bookmark" style="display: inline-block; width: 0px; overflow: hidden; line-height: 0;" class="mce_SELRES_start">﻿</span></iframe></p>
<h4><strong>Саморастечка мрежа која симулира сѐ</strong></h4>
<p>Што предлага Виталиј Ванчурин во својот труд и<a href="https://futurism.com/physicist-entire-universe-neural-network" target="_blank" rel="noopener"> интервју за Футуризам?</a> Тој ги истражувал нервните мрежи и видел дека нивната комплексна динамика е слична на онаа во квантниот свет на честички. Ако почнеме да симулираме мал модел од неколку неврони, тој се зголемува и при тоа го имитира балансот на сложен квантен систем. Но, растејќи, како течност, овој систем може да имитира и феномени и законитости од поголем размер – како движењето на небесни тела, влегувајќи во Теоријата на релативност. Системот е доволно флуиден да „приближно“ имитира многу различни закони од физиката, објаснува Ванчурин.</p>
<figure id="attachment_377443" aria-describedby="caption-attachment-377443" style="width: 1200px" class="wp-caption alignnone"><a href="https://plusinfo.mk/univerzmot-e-golema-nervna-mrezha-velat-nauchnicite/mreza-vestacka-intelegencija/" rel="attachment wp-att-377443"><img decoding="async" class="size-full wp-image-377443" src="http://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/Mreza-vestacka-intelegencija.jpg" alt="" width="1200" height="546" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/Mreza-vestacka-intelegencija.jpg 1200w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/Mreza-vestacka-intelegencija-300x137.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/Mreza-vestacka-intelegencija-1024x466.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/Mreza-vestacka-intelegencija-768x349.jpg 768w" sizes="(max-width: 1200px) 100vw, 1200px" /></a><figcaption id="caption-attachment-377443" class="wp-caption-text">фото: pixabay.com                                                                                                                                                                                                                    <strong style="font-size: 16px;">Кој ги набљудува наблљудувачите?</strong></figcaption></figure>
<p>Долго време во физиката се смета дека Квантната теорија ѝ предничи на Релативноста. Посложена е, и логично е прво да се создале помалите честици, па од нив сѐ друго поголемо. Но, самата квантна теорија го има „проблемот на набљудувачот“.</p>
<p>Кога научниците прават експеримент со мали квантни честици, во експериментот секогаш се мешаат честици од самиот научник( најчесто фотони) кои прават резултатот на експериментот да биде под влијание на оној кој го прави. Со други зборови, уште немаме објективен експеримент во квантната физика. Освен, ако не го послушаме Ванчурин.</p>
<h4><strong>Нема набљудувач, само симулација</strong></h4>
<p>Нервните мрежи на Ванчурин го решаваат овој проблем. Таму нема набљудувач, туку мрежата постои многу пред набљудувачот и пред сите овие теории – кои произлегуваат од неа, со нејзино растење и вмрежување. Затоа, на Ванчурин му се потребни само варијабли за да ја одреди состојбата на одделните неврони во мрежата, која може да се третира како матрица со вектори, како во математиката. Секој неврон е сврзан со секој друг, па системот функционира.</p>
<figure id="attachment_377444" aria-describedby="caption-attachment-377444" style="width: 786px" class="wp-caption alignnone"><a href="https://plusinfo.mk/univerzmot-e-golema-nervna-mrezha-velat-nauchnicite/mreza-algoritam-5g/" rel="attachment wp-att-377444"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-full wp-image-377444" src="http://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/mreza-algoritam-5G.jpg" alt="" width="786" height="400" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/mreza-algoritam-5G.jpg 786w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/mreza-algoritam-5G-300x153.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/07/mreza-algoritam-5G-768x391.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 786px) 100vw, 786px" /></a><figcaption id="caption-attachment-377444" class="wp-caption-text">фото: pixabay.com</figcaption></figure>
<h4><strong>Кој ќе покаже дека Ванчурин не е во право?</strong></h4>
<p>Повеќето „теории на сѐ“, досега беа лесно демистифицирани. Но, не и таа на Ванчурин. За некој да ја разобличи оваа теза за нервните мрежи, ќе треба прво да најде една појава во природата која не може да се моделира со ваков алгоритам. Бидејќи, ваквите структури како „нервни мрежи“ ги има токму во природата, кај животните, растенијата, кај разните биолошки процеси.</p>
<h4><strong>Дарвиновата селекција е „нервна мрежа“</strong></h4>
<p>Во своето интервју за Футуризам, Ванчурин опишува како оваа теорија ќе се врзе со биологијата, конкретно со Дарвиновата селекција. На кратко, тој вели дека природната селекција не започнала со живи организами, туку таа веројатно дошла многу порано, уште кај квантните честички каде селекцијата бирала која субатомска честичка ќе преживее и како ќе „мутира“ во следна честичка. Понатаму, кога целиот систем би бил доволно топлински урамнотежен, би се јавил животот, животните и растенијата и  цела онаа приказна со рибата која станала човек.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/univerzmot-e-golema-nervna-amrezha-velat-nauchnicite/">УНИВЕРЗУМОТ Е САМО ЕДЕН ГОЛЕМ АЛГОРИТАМ Можеме ли да го испрограмираме? (ВИДЕО)</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ОДИХР првите наоди од изборите ќе ги каже на 16 јули</title>
		<link>https://plusinfo.mk/odihr-prvite-naodi-od-izborite-e-gi-kazhe-na-16-uli/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 14 Jul 2020 06:17:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[избори]]></category>
		<category><![CDATA[набљудување]]></category>
		<category><![CDATA[ОДИКР]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://plusinfo.mk/?p=278811</guid>

					<description><![CDATA[<p>Специјалната мисија за проценка на предвремените парламентарни избори во нашата земја на Канцеларијата за демократски институции и човекови права (ОДИХР) при ОБСЕ, ден по изборите на 16 јули ќе илезе со прелиминарни наоди и заклучоци во врска со изборниот процес, а конечниот извештај ќе го објави околу осум недели по денот на изборите, со заклучоци [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/odihr-prvite-naodi-od-izborite-e-gi-kazhe-na-16-uli/">ОДИХР првите наоди од изборите ќе ги каже на 16 јули</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Специјалната мисија за проценка на предвремените парламентарни избори во нашата земја на Канцеларијата за демократски институции и човекови права (ОДИХР) при ОБСЕ, ден по изборите на 16 јули ќе илезе со прелиминарни наоди и заклучоци во врска со изборниот процес, а конечниот извештај ќе го објави околу осум недели по денот на изборите, со заклучоци и потенцијални препораки, најави во интервју за МИА Лаима Андрикиене – шеф на Специјалната мисија на ОДИХР во земјава.</p>
<p>&#8211; Набљудувачките мисии на ОДИХР се посветени на принципот на немешање и затоа не издаваме проценка пред денот на изборите, но на 16 јули ќе издадеме изјава за прелиминарните наоди и заклучоци во врска со изборниот процес. Истиот ден ќе одржиме прес-конференција на која ќе ги презентираме овие наоди. Нашиот Конечен извештај ќе биде објавен околу осум недели по денот на изборите, со заклучоци и потенцијални препораки &#8211; исткнува Андрикиене.</p>
<p>Таа појаснува дека Мисијата внимателно и длабоко ги следи сите аспекти на изборниот процес. Основниот тим се состои од девет члена од девет земји-учеснички во ОБСЕ. За тековниот формат на Специјалната мисија за проценка на изборите, распоредена во Северна Македонија, имаат акредитирано 26 набљудувачи, во кои спаѓаат меѓународните експерти и националниот персонал за поддршка.</p>
<p>Нивните аналитичари опфаќаат теми кои вклучуваат: изборна администрација, регистрација на избирачите, политичка кампања и финансирање на кампањата, медиумско покривање на изборите, поплаки / жалби и механизми за решавање спорови и целокупната правна рамка за изборниот процес. Мисијата, посочува Андрикиене, вклучува и сеопфатен мониторинг на медиуми во текот на периодот на кампањата, што ќе придонесе за проценка на кампањата.</p>
<p>-Ние сме тука да ја процениме усогласеноста на изборниот процес со меѓународните обврски и стандарди, како и со националното законодавство. Ние сме многу заинтересирани да ги следиме мерките што се применуваат во различни фази на изборниот процес заради пандемијата на КОВИД-19, така што внимателно ги следиме и прилагодувањата на постапката на денот на гласање. Во исто време, би сакала да истакнам, дека ние самите живееме и работиме строго според дадените препораки, истакнува шефицата на Мисијата на ОДИХР.</p>
<p>Активностите за набљудување ќе бидат прилагодени во услови на пандемијата со ковид.</p>
<p>&#8211; Сите ние живееме и работиме во оваа земја во едно исто опкружување, на нашите активности за набљудување влијаат и пандемијата КОВИД и нашата мисија треба да се прилагоди на моменталната состојба. Нашата мисија треба да ги ограничи своите патувања на минимум со цел да го минимизираме нашиот епидемиолошки отпечаток во оваа земја, нашите патувања во текот на денот на изборите ќе бидат ограничени и затоа што ние им даваме приоритет на безбедноста на набљудувачите и на граѓаните на земјата домаќин &#8211; посочува  Андрикиене.</p>
<p>Специјална мисија за проценка на изборите ја започна својата работа во Скопје на 22 јуни, т.е. пред официјалниот почеток на изборната кампања, а ќе биде распоредена до 23 јули.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/odihr-prvite-naodi-od-izborite-e-gi-kazhe-na-16-uli/">ОДИХР првите наоди од изборите ќе ги каже на 16 јули</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ДИК го измени Упатството за набљудување на изборите</title>
		<link>https://plusinfo.mk/dik-go-izmeni-upatstvoto-za-nab-uduva-e-na-izborite/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 02 Jul 2020 13:24:36 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[дик]]></category>
		<category><![CDATA[избори]]></category>
		<category><![CDATA[измени]]></category>
		<category><![CDATA[набљудување]]></category>
		<category><![CDATA[упатство]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://plusinfo.mk/?p=274503</guid>

					<description><![CDATA[<p>Државната изборна комисија (ДИК) на денешното продолжение на вчера започната седница, донесе одлука за усвојување на изменето Упатство за набљудување на изборите, а беа избрани и неколку членови на Општински изборни комисии кои поради одредени причини не можат да се вклучат во работата на овие изборни органи. &#8211; Упатството се однесува за набљудување на изборите [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/dik-go-izmeni-upatstvoto-za-nab-uduva-e-na-izborite/">ДИК го измени Упатството за набљудување на изборите</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Државната изборна комисија (ДИК) на денешното продолжение на вчера започната седница, донесе одлука за усвојување на изменето Упатство за набљудување на изборите, а беа избрани и неколку членови на Општински изборни комисии кои поради одредени причини не можат да се вклучат во работата на овие изборни органи.</p>
<p>&#8211; Упатството се однесува за набљудување на изборите за невладините организации, било домашни било за меѓународни набљудувачи и го регулира начинот, постапката, правилата под кои треба да се однесуваат и да ги набљудуваат изборите &#8211; појасни Борис Кондарко, член на ДИК.</p>
<p>Тој појасни дека од Упатството се тргаат одредени алинеи поради овозможување поголема транспаретност и слобода во работата на набљудувачите на изборите.</p>
<p>&#8211; Да не се остави формално простор за евентуални можни различни толкувања на дел од овие одредби поврзани со набљудувањето на процесот, односно да нема забуни или погрешна примена од кого било во процесот. Значи, целта на ДИК е што е можно повеќе да се зголеми опфатот и достапноста на набљудување на процесот од страна на кој било меѓународни и домашни организации, кои се акредитирани од ДИК и да им се овозможат подобри услови за работа &#8211; рече Кондарко.</p>
<p>Се очекува, ДИК уште денеска да го објави ова Упатство на својата веб страна.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/dik-go-izmeni-upatstvoto-za-nab-uduva-e-na-izborite/">ДИК го измени Упатството за набљудување на изборите</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-07-01 06:00:46 by W3 Total Cache
-->