<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>исхрана Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/ishrana/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/ishrana/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Mon, 06 Apr 2026 12:12:50 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>ИСХРАНАТА Е ЗА РАКОТ ПОВАЖНА ОТКОЛКУ ШТО МИСЛИМЕ Американски научник го критикува конвенционалното лечење на малигните болести</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ishranata-e-za-rakot-povazhna-otkolku-shto-mislime-amerikanski-nauchnik-go-kritikuva-konvencionalnoto-leche-e-na-malignite-bolesti/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 06 Apr 2026 12:11:53 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Арткујна]]></category>
		<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[кето диета]]></category>
		<category><![CDATA[метаболички нарушувања]]></category>
		<category><![CDATA[пост]]></category>
		<category><![CDATA[рак]]></category>
		<category><![CDATA[Томас Сејфрид]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=849253</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="566" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/03/pexels-elle-hughes-1660027.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/03/pexels-elle-hughes-1660027.jpg 640w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/03/pexels-elle-hughes-1660027-300x265.jpg 300w" sizes="(max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>
<p>Според американскиот научник Томас Сејфрид, „ракот е единствената болест каде што ги труеме и озрачуваме луѓето за да ги излечиме – нема смисла. Слични резултати може да се постигнат со намалување на гликозата и глутаминот, но без таква токсичност.“</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ishranata-e-za-rakot-povazhna-otkolku-shto-mislime-amerikanski-nauchnik-go-kritikuva-konvencionalnoto-leche-e-na-malignite-bolesti/">ИСХРАНАТА Е ЗА РАКОТ ПОВАЖНА ОТКОЛКУ ШТО МИСЛИМЕ Американски научник го критикува конвенционалното лечење на малигните болести</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="566" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/03/pexels-elle-hughes-1660027.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/03/pexels-elle-hughes-1660027.jpg 640w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/03/pexels-elle-hughes-1660027-300x265.jpg 300w" sizes="(max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div><p>Томас Сејфрид, професор по биологија на колеџот во Бостон, изгради кариера истражувајќи го ракот од метаболичка перспектива. Студирал на Универзитетот во Нова Англија, магистрирал по генетика на Државниот универзитет во Илиноис и докторат по генетика и биохемија на Универзитетот во Илиноис. Потоа работел на Медицинскиот факултет на Универзитетот Јеил, каде што бил и доцент по неврологија. Неговата работа се фокусира на разбирање на потеклото, развојот и лекувањето на ракот.<img decoding="async" src="https://ads.plusinfo.mk/www/delivery/lg.php?bannerid=4631&amp;campaignid=3131&amp;zoneid=91&amp;loc=https%3A%2F%2Fartkujna.mk%2Fishranata-e-za-rakot-povazhna-otkolku-shto-mislime-amerikanski-nauchnik-go-kritikuva-konvenczionalnoto-lechene-na-malignite-bolesti%2F&amp;referer=https%3A%2F%2Fartkujna.mk%2Fwp-admin%2Fpost.php%3Fpost%3D46192%26action%3Dedit&amp;cb=46660f26d9" alt="" width="0" height="0" /></p>
<p>Тој е познат по тоа што се залага за поинаков поглед на ракот од вообичаениот. Наместо да го гледа исклучиво како генетска болест предизвикана од мутации, тој тврди дека е првенствено метаболичко нарушување или проблем во начинот на кој клетките произведуваат енергија.</p>
<p>Неговата теорија се потпира на Warburgov ефект – феномен според кој клетките на ракот преферираат ферментација на гликозата дури и кога имаат доволно кислород. Сејфрид дополнително ја развива оваа идеја тврдејќи дека клуч на проблемот се оштетените митохондрии, поради што клетките се префрлаат на алтернативни извори на енергија како што се гликоза и глутамин.</p>
<p>Голема студија од 2026 година покажала дека инсулинската резистенција е поврзана со поголем ризик од неколку видови рак, што дополнително ја поддржува тезата дека метаболичките нарушувања може да играат клучна улога во развојот на болеста.</p>
<h4><strong>Повеќе за ова прочитајте на порталот <a href="https://artkujna.mk/ishranata-e-za-rakot-povazhna-otkolku-shto-mislime-amerikanski-nauchnik-go-kritikuva-konvenczionalnoto-lechene-na-malignite-bolesti/" target="_blank" rel="noopener">„Арт кујна“</a>.</strong></h4>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ishranata-e-za-rakot-povazhna-otkolku-shto-mislime-amerikanski-nauchnik-go-kritikuva-konvencionalnoto-leche-e-na-malignite-bolesti/">ИСХРАНАТА Е ЗА РАКОТ ПОВАЖНА ОТКОЛКУ ШТО МИСЛИМЕ Американски научник го критикува конвенционалното лечење на малигните болести</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КОЈ Е БРАЈАН ЏОНСОН? Еве што јаде 48-годишниот милијардер со тело на 18-годишник</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ko-e-bra-an-onson-eve-shto-ade-48-godishniot-mili-arder-so-telo-na-18-godishnik/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 04 Mar 2026 11:30:18 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Арткујна]]></category>
		<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[Брајан Џонсон]]></category>
		<category><![CDATA[долговечност]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[милијардер]]></category>
		<category><![CDATA[суплементи]]></category>
		<category><![CDATA[третмани за долговечност]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=841034</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="769" height="415" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/03/brajan-jonson-1.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/03/brajan-jonson-1.jpg 769w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/03/brajan-jonson-1-300x162.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 769px) 100vw, 769px" /></div>
<p>Овој американски милијардер и биохакер вели дека животот му го раководи алгоритам: „Мојот ум повеќе не одлучува“. Тој стана вирален поради донациите со крвна плазма и терапијата со шок-бранови на пенисот, а својата филозофија ја спакувал во протокол познат како Blueprint, неговиот многу скап проект за долговечност.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ko-e-bra-an-onson-eve-shto-ade-48-godishniot-mili-arder-so-telo-na-18-godishnik/">КОЈ Е БРАЈАН ЏОНСОН? Еве што јаде 48-годишниот милијардер со тело на 18-годишник</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="769" height="415" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/03/brajan-jonson-1.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/03/brajan-jonson-1.jpg 769w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/03/brajan-jonson-1-300x162.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 769px) 100vw, 769px" /></div><p>Во светот на бизарни случаи, Американецот Брајан Џонсон е на самиот врв. Речиси 48-годишниот милијардер е на насловните страници откако стана познат по споделувањето на неговата животна страст за хакирање на биолошкото стареење. Покрај тврдењето дека троши 2 милиони долари секоја година за да остане млад, она што е изненадувачки е што се чини дека неговите екстремни потфати даваат резултати.</p>
<p>Научниците споделија дека неговата биолошка возраст е 18 години, што значи дека неговото тело сè уште функционира стабилно како телото на 18-годишник и проектираа дека ќе живее до 200-тата година. Времето ќе покаже дали методот на Џонсон функционира или не, но во меѓувреме, еве преглед за тоа како тој го прилагодува своето тело за да го запре стареењето.</p>
<div class="lfpwjnb lfpwjnb-post-inline lfpwjnb-float-center lfpwjnb-align-center lfpwjnb-column-1 lfpwjnb-clearfix no-bg-box-model">
<div id="lfpwjnb-41509-566547396" class="lfpwjnb-container lfpwjnb-type-custom_code " data-adid="41509" data-type="custom_code">
<div id="beacon_b89eda9453"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://ads.plusinfo.mk/www/delivery/lg.php?bannerid=0&amp;campaignid=0&amp;zoneid=91&amp;loc=https%3A%2F%2Fartkujna.mk%2Fkoj-e-brajan-dhonson-eve-shto-jade-48-godishniot-milijarder-so-telo-na-18-godishnik%2F&amp;cb=b89eda9453" alt="" width="0" height="0" />Овој американски милијардер и биохакер вели дека животот му го раководи алгоритам: „Мојот ум повеќе не одлучува“. Тој стана вирален поради донациите со крвна плазма и терапијата со шок-бранови на пенисот, а својата филозофија ја спакувал во протокол познат како Blueprint, неговиот многу скап проект за долговечност.</div>
<div></div>
<div><strong>Повеќе за ова прочитајте на порталот <a href="https://artkujna.mk/koj-e-brajan-dhonson-eve-shto-jade-48-godishniot-milijarder-so-telo-na-18-godishnik/" target="_blank" rel="noopener">„Арт кујна“</a>.</strong></div>
</div>
</div>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ko-e-bra-an-onson-eve-shto-ade-48-godishniot-mili-arder-so-telo-na-18-godishnik/">КОЈ Е БРАЈАН ЏОНСОН? Еве што јаде 48-годишниот милијардер со тело на 18-годишник</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НЕЗДРАВАТА ХРАНА ВЛИЈАЕ ВРЗ ИНТЕЛИГЕНЦИЈАТА НА ДЕЦАТА Понездрава храна на двегодишна возраст, понизок коефициент на интелигенција (IQ) на возраст од шест-седум години</title>
		<link>https://plusinfo.mk/nezdravata-hrana-vli-ae-vrz-inteligenci-ata-na-decata-ponezdrava-hrana-na-dvegodishna-vozrast-ponizok-koeficient-na-inteligenci-a-iq-na-vozrast-od-shest-sedum-godini/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 03 Mar 2026 14:37:59 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Мајка и дете]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[деца]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[коефициент на интелигенција]]></category>
		<category><![CDATA[научна студија]]></category>
		<category><![CDATA[нездрава храна]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=840882</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="593" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/12/pexels-jep-gambardella-6224234-e1733399717134.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/12/pexels-jep-gambardella-6224234-e1733399717134.jpg 640w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/12/pexels-jep-gambardella-6224234-e1733399717134-300x278.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>
<p>Авторите на научна студија која го истражувала влијанието на исхраната врз развојот на децата, истакнуваат дека иако студијата е спроведена во Бразил, резултатите имаат глобална релевантност бидејќи ултрапреработената храна е присутна секаде.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/nezdravata-hrana-vli-ae-vrz-inteligenci-ata-na-decata-ponezdrava-hrana-na-dvegodishna-vozrast-ponizok-koeficient-na-inteligenci-a-iq-na-vozrast-od-shest-sedum-godini/">НЕЗДРАВАТА ХРАНА ВЛИЈАЕ ВРЗ ИНТЕЛИГЕНЦИЈАТА НА ДЕЦАТА Понездрава храна на двегодишна возраст, понизок коефициент на интелигенција (IQ) на возраст од шест-седум години</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="593" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/12/pexels-jep-gambardella-6224234-e1733399717134.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/12/pexels-jep-gambardella-6224234-e1733399717134.jpg 640w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/12/pexels-jep-gambardella-6224234-e1733399717134-300x278.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div><p>Исхраната на возраст од само две години може да влијае врз когнитивниот развој и способноста за учење подоцна во детството, покажува нова студија. Децата што јаделе повеќе ултрапреработена храна на таа возраст имале пониски резултати на тестовите за интелигенција на шест и седум години.</p>
<p>Заклучокот се базира на анализа на податоци од долгорочна студија која ги следи илјадниците деца родени во јужен Бразил, од раѓањето до зрелоста. Во оваа анализа научниците од Универзитетот во Илиноис и Федералниот универзитет Пелотас собрале детални податоци за исхраната на децата на двегодишна возраст, а потоа ги процениле нивните когнитивни способности кога тргнале на училиште.</p>
<p><strong>Два главни модели на исхрана</strong></p>
<p>Наместо да разгледуваат поединечни намирници, истражувачите ја анализирале целата исхрана и издвоиле два од најчестите обрасци. Првиот, кој го опишале како „здрав“, вклучувал грав, овошје, зеленчук, кашички и овошни сокови. Вториот, „нездрав“, се карактеризирал со грицки, инстант тестенини, кекси, слатки, газирани пијалаци, колбаси и друго преработено месо – накратко, претежно ултрапреработена храна.</p>
<p>Резултатот бил јасен – децата чија исхрана на двегодишна возраст била понездрава имале понизок коефициент на интелигенција (IQ) на возраст од шест до седум години.</p>
<p><strong>Повеќе за ова прочитајте на <a href="https://majkaidete.mk/nezdravata-hrana-vlijae-vrz-inteligenczijata-na-deczata" target="_blank" rel="noopener">„Мајка и дете“</a>.</strong></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/nezdravata-hrana-vli-ae-vrz-inteligenci-ata-na-decata-ponezdrava-hrana-na-dvegodishna-vozrast-ponizok-koeficient-na-inteligenci-a-iq-na-vozrast-od-shest-sedum-godini/">НЕЗДРАВАТА ХРАНА ВЛИЈАЕ ВРЗ ИНТЕЛИГЕНЦИЈАТА НА ДЕЦАТА Понездрава храна на двегодишна возраст, понизок коефициент на интелигенција (IQ) на возраст од шест-седум години</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ДЕЦАТА ВО ХРВАТСКО УЧИЛИШТЕ ИМААТ ШВЕДСКА МАСА ЗА ПОЈАДОК „Секој ден јадам друго“</title>
		<link>https://plusinfo.mk/decata-vo-hrvatsko-uchilishte-imaat-shvedska-masa-za-po-adok-seko-den-adam-drugo/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 18 Feb 2026 14:34:46 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Мајка и дете]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[готвена храна]]></category>
		<category><![CDATA[деца]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[училиште]]></category>
		<category><![CDATA[хрватска]]></category>
		<category><![CDATA[шведска маса за појадок]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=837651</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="600" height="400" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/ucenici-hrana.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/ucenici-hrana.jpg 600w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/ucenici-hrana-300x200.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 600px) 100vw, 600px" /></div>
<p>Кога се втора смена јадат готвени јадења, а кога се прва, имаат шведска маса и голем избор на намирници кои не се само леб, паштета и салама</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/decata-vo-hrvatsko-uchilishte-imaat-shvedska-masa-za-po-adok-seko-den-adam-drugo/">ДЕЦАТА ВО ХРВАТСКО УЧИЛИШТЕ ИМААТ ШВЕДСКА МАСА ЗА ПОЈАДОК „Секој ден јадам друго“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="600" height="400" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/ucenici-hrana.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/ucenici-hrana.jpg 600w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/ucenici-hrana-300x200.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 600px) 100vw, 600px" /></div><p>Уште пред десетина години, едно основно училиште во Ловран вовело за појадок – шведска маса. Иако и тогаш ова изгледало како одлична идеја за децата, само едно основно училиште во Новска ги следело нивните стапки и во изминатиот месец им давало на своите ученици избор што да јадат за појадок.</p>
<p>– Премногу ми се допаѓа ова – вели Роберт, ученик од трето одделение во училиштето, кој брзо се одвикнал од стандардниот систем за појадок што го имаат децата низ цела Хрватска. „Има многу во понудата, па можам да јадам нешто различно секој ден“, пишува <a href="https://www.index.hr/mame/clanak/djeca-u-jednoj-hrvatskoj-skoli-imaju-svedski-stol-za-dorucak-svaki-dan-jedem-drugo/2761718.aspx" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Индекс</a>.</p>
<p>Антонија Миросављевиќ е директорка на основното училиште Новска веќе 16 години, а ова е нејзиниот најнов проект за решавање на проблемот со исхраната кај најмладите.</p>
<p>Целата приказна започнала кога училиштето било едно од првите во Хрватска што вовело готвени оброци со цел да всади поздрави навики во исхраната кај децата. Не било лесна задача, бидејќи морале да ги убедуваат децата да јадат кељ или грав, а кога успеале, сфатиле дека имаат друг проблем.</p>
<p>– Бидејќи имаме две смени, размислувавме што можеме да направиме за утринската смена да не мора да јаде грав и кељ во 9 часот наутро, па затоа дојдовме до идеја за шведска маса за учениците да можат подобро да јадат и парите што им ги дава државата да бидат подобро потрошени – вели Миросављевиќ. „Целта не е да се готви и да се фрла храната, целта е учениците да ја изедат храната.“</p>
<p><strong>Повеќе за ова на порталот <a href="https://majkaidete.mk/deczata-vo-hrvatsko-uchilishte-imaat-shvedska-masa-za-pojadok-sekoj-den-jadam-drugo/" target="_blank" rel="noopener">„Мајка и дете“</a>.</strong></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/decata-vo-hrvatsko-uchilishte-imaat-shvedska-masa-za-po-adok-seko-den-adam-drugo/">ДЕЦАТА ВО ХРВАТСКО УЧИЛИШТЕ ИМААТ ШВЕДСКА МАСА ЗА ПОЈАДОК „Секој ден јадам друго“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ИСХРАНА ЗА ВРЕМЕ НА ХЕМОТЕРАПИЈА Како да се храните кога ќе го изгубите апетитот поради терапија за рак</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ishrana-za-vreme-na-hemoterapi-a-kako-da-se-hranite-koga-e-go-izgubite-apetitot-poradi-terapi-a-za-rak/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 16 Feb 2026 10:09:40 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[апетит]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[мачнини]]></category>
		<category><![CDATA[рак]]></category>
		<category><![CDATA[хемотерапија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=836867</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="588" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/02/pexels-ivan-samkov-6436252-e1740385958946.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/02/pexels-ivan-samkov-6436252-e1740385958946.jpg 640w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/02/pexels-ivan-samkov-6436252-e1740385958946-300x276.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>
<p>Хемотерапијата и хормонската терапија можат да го намалат апетитот и енергијата, но правилната исхрана е клучна за сила, закрепнување и подобро поднесување на лекувањето</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ishrana-za-vreme-na-hemoterapi-a-kako-da-se-hranite-koga-e-go-izgubite-apetitot-poradi-terapi-a-za-rak/">ИСХРАНА ЗА ВРЕМЕ НА ХЕМОТЕРАПИЈА Како да се храните кога ќе го изгубите апетитот поради терапија за рак</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="588" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/02/pexels-ivan-samkov-6436252-e1740385958946.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/02/pexels-ivan-samkov-6436252-e1740385958946.jpg 640w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/02/pexels-ivan-samkov-6436252-e1740385958946-300x276.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div><div class="flex flex-col text-sm pb-25">
<article class="text-token-text-primary w-full focus:outline-none [--shadow-height:45px] has-data-writing-block:pointer-events-none has-data-writing-block:-mt-(--shadow-height) has-data-writing-block:pt-(--shadow-height) [&amp;:has([data-writing-block])&gt;*]:pointer-events-auto scroll-mt-[calc(var(--header-height)+min(200px,max(70px,20svh)))]" dir="auto" tabindex="-1" data-turn-id="request-WEB:afb92f82-5f90-4879-8c0c-7544bb688c3c-1" data-testid="conversation-turn-4" data-scroll-anchor="true" data-turn="assistant">
<div class="text-base my-auto mx-auto pb-10 [--thread-content-margin:--spacing(4)] @w-sm/main:[--thread-content-margin:--spacing(6)] @w-lg/main:[--thread-content-margin:--spacing(16)] px-(--thread-content-margin)">
<div class="[--thread-content-max-width:40rem] @w-lg/main:[--thread-content-max-width:48rem] mx-auto max-w-(--thread-content-max-width) flex-1 group/turn-messages focus-visible:outline-hidden relative flex w-full min-w-0 flex-col agent-turn" tabindex="-1">
<div class="flex max-w-full flex-col grow">
<div class="min-h-8 text-message relative flex w-full flex-col items-end gap-2 text-start break-words whitespace-normal [.text-message+&amp;]:mt-1" dir="auto" data-message-author-role="assistant" data-message-id="17daa9e3-12b8-4f9d-8b13-e9a7eaa08f65" data-message-model-slug="gpt-5-2">
<div class="flex w-full flex-col gap-1 empty:hidden first:pt-[1px]">
<div class="markdown prose dark:prose-invert w-full wrap-break-word light markdown-new-styling">
<p data-start="342" data-end="618">Терапиите за рак на дојка, како хемотерапијата и хормонската терапија, можат значително да го променат односот кон храната. Замор, губење на сетилото за мирис, постојана мачнина или метален вкус во устата – сето тоа може да го направи готвењето и јадењето вистински предизвик, пишува <a href="https://people.com/how-to-eat-well-during-breast-cancer-treatment-11885677" target="_blank" rel="noopener">„Пипл“</a>.</p>
<p data-start="620" data-end="735">Додека некои пациентки продолжуваат да уживаат во храната и за време на третманот, други целосно го губат апетитот.</p>
<p data-start="737" data-end="933">Џилијан Вандал Миао (39), на која во март 2025 година ѝ бил дијагностициран рак на дојка, вели дека апетитот ѝ исчезнал уште пред да започне терапијата.</p>
<p data-start="935" data-end="1042">&#8211; Знаев дека морам да се хранам здраво, но бев преплашена и речиси ништо не јадев ниту пиев &#8211; раскажува таа.</p>
<p data-start="1044" data-end="1322">Во првите фази се потпирала на едноставна и позната храна – банани, супа и ориз. Подоцна, се насочила кон органска и минимално преработена храна. Кога хемотерапијата ѝ предизвикувала ранички во устата, избирала бистри супи, а кога зрачната терапија ѝ носела замор – овесна каша.</p>
<p data-start="1324" data-end="1505">Кога имала повеќе енергија, готвела дома.</p>
<p data-start="1324" data-end="1505">&#8211; Со нетрпение го очекував готвењето, затоа што ми даваше чувство на цел. Храната на некој начин ме спаси, бидејќи стана рутина &#8211; вели Миао.</p>
<h4 data-start="1512" data-end="1538"><strong>Направете план однапред</strong></h4>
<p data-start="1540" data-end="1723">Одлуката што да се јаде може да биде дополнителен товар кога сте болни. Пред почетокот на терапијата, добро е да се консултирате со онколошки диететичар и да направите план за оброци.</p>
<p data-start="1725" data-end="1957">Клер Гундлах, клинички диететичар во <span class="hover:entity-accent entity-underline inline cursor-pointer align-baseline"><span class="whitespace-normal">MD Anderson Cancer Center</span></span>, препорачува помали и почести оброци наместо три големи.</p>
<p data-start="1725" data-end="1957">&#8211; Кога нема апетит, распоредот го намалува притисокот и кај пациентот и кај негувателот &#8211; вели таа.</p>
<p data-start="1959" data-end="2105">Поставување потсетник за јадење на секои два до три часа и однапред подготвени мали, хранливи оброци во замрзнувачот можат значително да помогнат.</p>
<h4 data-start="2112" data-end="2162"><strong>Прилагодете ја исхраната на потребите на телото</strong></h4>
<p data-start="2164" data-end="2253">За време на третманот особено е важно внесувањето доволно протеини, калории и течности.</p>
<p data-start="2255" data-end="2417">&#8211; Ракот и хемотерапијата прво ги напаѓаат мускулите. Потребни се доволно протеини за да се одржи силата, но и за да се обноват здравите клетки &#8211; објаснува Гундлах.</p>
<p data-start="2419" data-end="2668">Ако има промени во вкусот или мирисот, може да се изберат протеински намирници што не бараат готвење – како грчки јогурт или протеински барови. Кај некои лица црвеното месо има метален вкус, па растителни извори како тофу или грав се подобра опција.</p>
<p data-start="2670" data-end="2816">При појава на ранички во устата, храната може да се сечка ситно или да се блендира. За сувост во устата помага додавање сосови и често пиење вода.</p>
<p data-start="2818" data-end="3054">Кога апетитот е намален, течностите полесно се внесуваат. Нутритивни напитоци или протеин во прав додаден во супи и смути може да помогнат да се задоволат потребите. Понекогаш дури и користење сламка може да го намали непријатниот вкус.</p>
<h4 data-start="3061" data-end="3079"><strong>Побарајте помош</strong></h4>
<p data-start="3081" data-end="3260">Доколку немате сила за купување или готвење, користењето достава на намирници е добра опција, советува онколошката диететичарка Елејн Сиу од <span class="hover:entity-accent entity-underline inline cursor-pointer align-baseline"><span class="whitespace-normal">City of Hope</span></span>.</p>
<p data-start="3262" data-end="3414">Исто така, не двоумете се да побарате помош од блиските.</p>
<p data-start="3262" data-end="3414">&#8211; Многу луѓе сакаат да помогнат, но не знаат како. Кажете конкретно што ви треба &#8211; советува таа.</p>
<p data-start="3416" data-end="3771">За време на терапијата, пријателите на Миао организирале таканаречен „meal train“ – распоред за носење подготвени оброци. Но, бидејќи третманот ѝ го намалил бројот на бели крвни зрнца, морала да внимава на безбедноста на храната.</p>
<p data-start="3416" data-end="3771">&#8211; Морав да кажам дека лососот мора да биде добро зготвен &#8211; раскажува таа. Со тек на време, пријателите го приспособиле планот.</p>
<p data-start="3778" data-end="3976">И покрај сè, храната не е само гориво – таа е и социјално искуство. Споделувањето оброк со семејството и пријателите, кога се чувствувате доволно добро, може да го подобри расположението и апетитот.</p>
<p data-start="3978" data-end="4097" data-is-last-node="" data-is-only-node="">&#8211; Не заборавајте дека храната е социјална. Друштвото може да ја зголеми желбата за јадење и моралот &#8211; потсетува Гундлах.</p>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="z-0 flex min-h-[46px] justify-start"></div>
<div class="mt-3 w-full empty:hidden">
<div class="text-center"></div>
</div>
</div>
</div>
</article>
</div>
<div class="pointer-events-none h-px w-px absolute bottom-0" aria-hidden="true" data-edge="true"></div>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ishrana-za-vreme-na-hemoterapi-a-kako-da-se-hranite-koga-e-go-izgubite-apetitot-poradi-terapi-a-za-rak/">ИСХРАНА ЗА ВРЕМЕ НА ХЕМОТЕРАПИЈА Како да се храните кога ќе го изгубите апетитот поради терапија за рак</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ВООБИЧАЕН ДОДАТОК ВО ИСХРАНАТА ПОВРЗАН СО ЗГОЛЕМЕН РИЗИК ОД РАК Кои се најпроблематични конзерванси во индустриската храна и пијалаци?</title>
		<link>https://plusinfo.mk/voobichaen-dodatok-vo-ishranata-povrzan-so-zgolemen-rizik-od-rak-koi-se-na-problematichni-konzervansi-vo-industriskata-hrana-i-pi-alaci/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 06 Feb 2026 14:06:36 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Арткујна]]></category>
		<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[индустриска храна и пијалаци]]></category>
		<category><![CDATA[истражување]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[конзерванси]]></category>
		<category><![CDATA[рак]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=834743</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325.jpg 1280w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325-300x200.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325-1024x682.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325-768x512.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>
<p>Истражувањето опфатило повеќе од 105.000 учесници, а резултатите покажуваат дека поголемиот внес на одредени конзерванси, вклучувајќи калиум сорбат, калиум метабисулфит, натриум нитрит, калиум нитрат, оцетна киселина и натриум ериторбат, е поврзан со зголемен ризик од сите видови на рак, но особено рак на дојка и простата.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/voobichaen-dodatok-vo-ishranata-povrzan-so-zgolemen-rizik-od-rak-koi-se-na-problematichni-konzervansi-vo-industriskata-hrana-i-pi-alaci/">ВООБИЧАЕН ДОДАТОК ВО ИСХРАНАТА ПОВРЗАН СО ЗГОЛЕМЕН РИЗИК ОД РАК Кои се најпроблематични конзерванси во индустриската храна и пијалаци?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325.jpg 1280w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325-300x200.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325-1024x682.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/pexels-gustavo-fring-4173325-768x512.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div><p>Поголемата потрошувачка на конзерванси кои се користат во индустриски преработената храна и пијалаци е поврзана со умерено, но статистички значајно зголемување на ризикот од рак, според голема француска студија спроведена како дел од кохортната NutriNet-Santé.</p>
<p>Истражувањето опфатило повеќе од 105.000 учесници, а резултатите покажуваат дека поголемиот внес на одредени конзерванси, вклучувајќи калиум сорбат, калиум метабисулфит, натриум нитрит, калиум нитрат, оцетна киселина и натриум ериторбат, е поврзан со зголемен ризик од сите видови на рак, но особено рак на дојка и простата.<br />
Авторката на студијата, д-р Матилда Тувие, заедно со нејзините соработници, наведува дека овие наоди имаат важни импликации за јавното здравје, со оглед на тоа колку се присутни овие адитиви во секојдневната исхрана.<br />
Со оглед на широката употреба на овие адитиви во широк спектар на производи за храна и пијалаци, нашите наоди укажуваат на потреба од преиспитување на тековните прописи за подобрување на заштитата на потрошувачите, пишуваат авторите во <a href="https://www.bmj.com/content/392/bmj-2025-084917" target="_blank" rel="noreferrer noopener">The BMJ.</a></p>
<div class="lfpwjnb lfpwjnb-post-inline lfpwjnb-float-center lfpwjnb-align-center lfpwjnb-column-1 lfpwjnb-clearfix no-bg-box-model">
<div id="lfpwjnb-41509-570322057" class="lfpwjnb-container lfpwjnb-type-custom_code " data-adid="41509" data-type="custom_code">
<div id="beacon_ec6068cd6b"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://ads.plusinfo.mk/www/delivery/lg.php?bannerid=0&amp;campaignid=0&amp;zoneid=91&amp;loc=https%3A%2F%2Fartkujna.mk%2Fvoobichaen-dodatok-vo-ishranata-povrzan-so-zgolemen-rizik-od-rak%2F&amp;referer=https%3A%2F%2Fartkujna.mk%2Fwp-admin%2Fpost.php%3Fpost%3D45920%26action%3Dedit&amp;cb=ec6068cd6b" alt="" width="0" height="0" />Додека не се достапни дополнителни докази, истражувачите препорачуваат да се претпочита свежо подготвена и минимално преработена храна.</div>
<div></div>
<div><strong>Повеќе за ова прочитајте <a href="https://artkujna.mk/voobichaen-dodatok-vo-ishranata-povrzan-so-zgolemen-rizik-od-rak/" target="_blank" rel="noopener">ТУКА</a>.</strong></div>
</div>
</div>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/voobichaen-dodatok-vo-ishranata-povrzan-so-zgolemen-rizik-od-rak-koi-se-na-problematichni-konzervansi-vo-industriskata-hrana-i-pi-alaci/">ВООБИЧАЕН ДОДАТОК ВО ИСХРАНАТА ПОВРЗАН СО ЗГОЛЕМЕН РИЗИК ОД РАК Кои се најпроблематични конзерванси во индустриската храна и пијалаци?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ШТО ТРЕБА ДА ЈАДАТ ДЕЦАТА ВО ЗИМА? Кои намирници се извор на енергија?</title>
		<link>https://plusinfo.mk/shto-treba-da-adat-decata-vo-zima-koi-namirnici-se-izvor-na-energi-a/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 02 Feb 2026 14:54:08 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Мајка и дете]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[деца]]></category>
		<category><![CDATA[енергија]]></category>
		<category><![CDATA[зима]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[кисела зелка за деца]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=833637</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="765" height="402" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/11/deca-hrana-pexels.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/11/deca-hrana-pexels.jpg 765w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/11/deca-hrana-pexels-300x158.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 765px) 100vw, 765px" /></div>
<p>Зеленчуковите и месните супи, како и чорбите направени од сезонски зеленчук, се идеални оброци за децата во зима бидејќи им ги обезбедуваат сите потребни минерали и витамини, но масната риба е исто така исклучително важна поради витаминот Д.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/shto-treba-da-adat-decata-vo-zima-koi-namirnici-se-izvor-na-energi-a/">ШТО ТРЕБА ДА ЈАДАТ ДЕЦАТА ВО ЗИМА? Кои намирници се извор на енергија?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="765" height="402" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/11/deca-hrana-pexels.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/11/deca-hrana-pexels.jpg 765w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2022/11/deca-hrana-pexels-300x158.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 765px) 100vw, 765px" /></div><p>Зимската исхрана се разликува од летната во однос на физичката активност и внесувањето калории. Урамнотежената и здрава исхрана базирана на разновидна храна ќе му обезбеди на детското тело потребни хранливи материи и оптимален внес на енергија.</p>
<p>Во текот на зимата, изборот на свежа храна е ограничен, па затоа детската исхрана треба да биде организирана така што половина од неа ќе се состои од сложени извори на јаглехидрати – овошје и зеленчук, како и интегрални житарки и нивните производи. Другиот дел од исхраната треба да се состои од добри извори на масти и лесно сварливи протеини, како што се црвено и бело месо, јајца и млечни производи и риба.</p>
<p>– Во текот на зимата, како и за време на вируси и настинки, важно е да се збогати исхраната со витамини Ц и Д. На децата треба да им се понуди што е можно повеќе сезонско овошје, како што се цитрусни овошја, калинки и киви, бидејќи тие им го обезбедуваат многу важниот витамин Ц. Децата понекогаш не сакаат да јадат свежо овошје, но можете да им го подготвите во форма на сокови и смути.</p>
<p><strong>Повеќе за ова на порталот <a href="https://majkaidete.mk/shto-treba-da-jadat-deczata-vo-zima/" target="_blank" rel="noopener">„Мајка и дете“</a>.</strong></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/shto-treba-da-adat-decata-vo-zima-koi-namirnici-se-izvor-na-energi-a/">ШТО ТРЕБА ДА ЈАДАТ ДЕЦАТА ВО ЗИМА? Кои намирници се извор на енергија?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ИСХРАНА ЗА ПОДОБАР СОН Што треба да јадат децата пред спиење, а што не треба?</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ishrana-za-podobar-son-shto-treba-da-adat-decata-pred-spie-e-a-shto-ne-treba/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 27 Jan 2026 14:32:13 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Мајка и дете]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[деца]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[спиење]]></category>
		<category><![CDATA[што да јадат децата за подобар сон]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=832157</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="787" height="446" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/deca-hrana-freepik.jpeg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/deca-hrana-freepik.jpeg 787w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/deca-hrana-freepik-300x170.jpeg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/deca-hrana-freepik-768x435.jpeg 768w" sizes="auto, (max-width: 787px) 100vw, 787px" /></div>
<p>Мала, предвидлива ужина пред спиење, како овесна каша или банана со млеко, може да биде дел од смирувачка вечерна рутина и е идеална околу 90 минути пред спиење – советува нутриционистката Бел Амат</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ishrana-za-podobar-son-shto-treba-da-adat-decata-pred-spie-e-a-shto-ne-treba/">ИСХРАНА ЗА ПОДОБАР СОН Што треба да јадат децата пред спиење, а што не треба?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="787" height="446" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/deca-hrana-freepik.jpeg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/deca-hrana-freepik.jpeg 787w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/deca-hrana-freepik-300x170.jpeg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/01/deca-hrana-freepik-768x435.jpeg 768w" sizes="auto, (max-width: 787px) 100vw, 787px" /></div><p>Кога е време за спиење, она што децата го јадат може да направи голема разлика во тоа дали ќе имаат мирна ноќ или ќе се будат често. Според Journal of Clinical Sleep Medicine, децата на возраст од 3 до 5 години треба да спијат од 10 до 13 часа дневно, вклучувајќи го и спиењето во текот на денот, додека децата на возраст од 6 до 12 години треба да спијат помеѓу 9 и 12 часа.</p>
<p>– Сонот и исхраната на децата се тесно поврзани. Одредени хранливи материи и навики во исхраната можат да ги поддржат или нарушат природните механизми што го регулираат спиењето – изјавила за Newsweek Бел Амат, нутриционистка во W-Wellness.</p>
<p><strong>Храна богата со триптофан</strong></p>
<p>Една од клучните хранливи материи за добар сон е триптофанот, аминокиселина што му помага на телото да произведува серотонин и мелатонин, хормони кои се важни за заспивање и одржување на квалитетен сон.</p>
<p><strong>Повеќе за ова на порталот<a href="https://majkaidete.mk/ishrana-za-podobar-son-shto-treba-da-jadat-deczata-pred-spiene/" target="_blank" rel="noopener"> „Мајка и дете“.</a></strong></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ishrana-za-podobar-son-shto-treba-da-adat-decata-pred-spie-e-a-shto-ne-treba/">ИСХРАНА ЗА ПОДОБАР СОН Што треба да јадат децата пред спиење, а што не треба?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>„НЕ ЗНАМ КАКО ТОЈ ВООПШТО Е ЖИВ“! Министерот открива како се храни Трамп</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ne-znam-kako-to-voopshto-e-zhiv-ministerot-otkriva-kako-se-hrani-tramp/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 16 Jan 2026 10:55:12 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[брза храна]]></category>
		<category><![CDATA[доналд трамп]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[претседател на америка]]></category>
		<category><![CDATA[свет]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=829492</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="430" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/tramp-sluzi-vo-mekdonalds.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/tramp-sluzi-vo-mekdonalds.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/tramp-sluzi-vo-mekdonalds-300x172.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Според министерот, Трамп му објаснил дека јаде брза храна од големи корпорации само кога патува бидејќи им верува и не сака да ризикува да се разболи додека е надвор од Вашингтон. Спротивно на тоа, кога е во Белата куќа или во неговата резиденција Мар-а-Лаго, претседателот јаде квалитетна храна.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ne-znam-kako-to-voopshto-e-zhiv-ministerot-otkriva-kako-se-hrani-tramp/">„НЕ ЗНАМ КАКО ТОЈ ВООПШТО Е ЖИВ“! Министерот открива како се храни Трамп</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="430" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/tramp-sluzi-vo-mekdonalds.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/tramp-sluzi-vo-mekdonalds.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/10/tramp-sluzi-vo-mekdonalds-300x172.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p>Американскиот министер за здравство и човечки услуги, Роберт Ф. Кенеди помладиот, ги опиша навиките за јадење на претседателот Доналд Трамп како „екстремно нездрави“, велејќи дека неговата исхрана се состои претежно од брза храна, слатки и големи количини на диетална кока-кола.</p>
<p>Појавувајќи се на подкаст воден од Кејти Милер, сопруга на Стивен Милер, заменик-шеф на кабинетот на американскиот претседател, Кенеди помладиот, кога беше прашан кој има „најрасипнички“ навики во исхраната, не се двоумеше да го именува Трамп.</p>
<p>&#8211; Интересното кај претседателот е што јаде навистина лоша храна &#8211; Мекдоналдс, КФЦ, бонбони и диетална кока-кола &#8211; рече Кенеди помладиот во подкаст објавен во вторник, додавајќи со смеа дека не разбира како претседателот е воопшто жив.</p>
<p>Според него, Трамп постојано пие диетална кока-кола, а патувањето со него остава впечаток дека претседателот „пумпа отров цел ден“.</p>
<p>Кенеди помладиот објасни дека овие навики првенствено се однесуваат на времето кога претседателот е на пат. Според министерот, Трамп му објаснил дека јаде брза храна од големи корпорации само кога патува бидејќи им верува и не сака да ризикува да се разболи додека е надвор од Вашингтон. Спротивно на тоа, кога е во Белата куќа или во неговата резиденција Мар-а-Лаго, претседателот јаде квалитетна храна.</p>
<p>И покрај лошиот избор на храна на патот, Кенеди Џуниор нагласи дека целокупното здравје на Трамп е неверојатно, истакнувајќи дека претседателот има „божји устав“. Во прилог на ова, министерот изјави дека д-р Мехмет Оз, кој управува со федералните програми за здравствено осигурување за постари лица и граѓани со ниски приходи, ги прегледал медицинските картони на Трамп и изјавил дека претседателот има невообичаено високо ниво на тестостерон за лице над 70 години. Самиот д-р Оз подоцна потврдил за медиумите дека Трамп е когнитивно исклучително остар и може да се справи со многу сложени теми.</p>
<p>„Совршено здравје“</p>
<p>Прашањето за здравјето на Доналд Трамп, кој на 79 години е најстарата личност што ја извршува функцијата претседател на Соединетите Американски Држави, останува предмет на постојана дебата, особено во контекст на неговата издржливост, објави „Newsweek“.</p>
<p>Самиот Трамп активно го промовира својот имиџ на беспрекорно здравје. Неодамна објави на социјалната мрежа „Truth Social“ дека лекарите од Белата куќа го увериле дека е „совршено здрав“ и дека по трет пат по ред ги „поразил“ когнитивните тестови. Тој, исто така, јавно се залагаше сите претседателски кандидати да бидат законски обврзани да полагаат такви тестови за да се избегнат „неспособни луѓе“ да ја водат земјата.</p>
<p>Неговиот личен лекар, д-р Шон Барбела, го опиша здравјето на претседателот како „одлично“, додека анализата на клиниката Мајо ја процени „возраста на срцето“ на Трамп на 65 години, значително помлада од неговата хронолошка возраст.</p>
<p>Иако тој лично реагира на медиумските шпекулации, како што се оние за модринки на рацете што ги припишува на неговиот режим на аспирин и помали повреди од ракување. Трамп продолжува да проектира слика за непоколеблива сила. Белата куќа редовно го нагласува ова преку изјавите на портпаролката Керолин Ливит, која тврди дека претседателот секој ден покажува енергија што ги надминува сите негови претходници, систематски отфрлајќи ги сомнежите за влијанието на нездравата исхрана врз неговите работни способности.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ne-znam-kako-to-voopshto-e-zhiv-ministerot-otkriva-kako-se-hrani-tramp/">„НЕ ЗНАМ КАКО ТОЈ ВООПШТО Е ЖИВ“! Министерот открива како се храни Трамп</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ХОЛЕСТЕРОЛОТ ПОВЕЌЕ НЕ Е ГЛАВЕН ВИНОВНИК? Овој протеин е вистинскиот индикатор за ризик од срцев удар!</title>
		<link>https://plusinfo.mk/holesterolot-pove-e-ne-e-glaven-vinovnik-ovo-protein-e-vistinskiot-indikator-za-rizik-od-srcev-udar/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 22 Dec 2025 12:33:34 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[исхрана]]></category>
		<category><![CDATA[показатели за ризик]]></category>
		<category><![CDATA[превенција]]></category>
		<category><![CDATA[срцев удар]]></category>
		<category><![CDATA[срцеви болести]]></category>
		<category><![CDATA[холестерол]]></category>
		<category><![CDATA[Ц-реактивен протеин]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=823991</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="426" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/10/man-gbc9316c70_640.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/10/man-gbc9316c70_640.jpg 640w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/10/man-gbc9316c70_640-300x200.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>
<p>Сè поголем број докази во текот на изминатите две децении покажаа дека биомаркерот наречен Ц-реактивен протеин - кој сигнализира присуство на воспаление од низок степен - е подобар предиктор за ризик од срцева болест од холестеролот.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/holesterolot-pove-e-ne-e-glaven-vinovnik-ovo-protein-e-vistinskiot-indikator-za-rizik-od-srcev-udar/">ХОЛЕСТЕРОЛОТ ПОВЕЌЕ НЕ Е ГЛАВЕН ВИНОВНИК? Овој протеин е вистинскиот индикатор за ризик од срцев удар!</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="426" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/10/man-gbc9316c70_640.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/10/man-gbc9316c70_640.jpg 640w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/10/man-gbc9316c70_640-300x200.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div><p>Откако истражувачите првпат ја идентификуваа врската помеѓу исхраната, холестеролот и срцевите заболувања во 1950-тите, ризикот од срцеви заболувања се проценува делумно врз основа на нивото на холестерол кај пациентот, кое рутински може да се измери со крвни тестови во лекарска ординација.</p>
<p>Сепак, сè поголем број докази во текот на изминатите две децении покажаа дека биомаркерот наречен Ц-реактивен протеин &#8211; кој сигнализира присуство на воспаление од низок степен &#8211; е подобар предиктор за ризик од срцева болест од холестеролот.</p>
<p>Како резултат на тоа, во септември 2025 година, Американскиот колеџ за кардиологија објави нови препораки за универзален скрининг на нивоата на Ц-реактивен протеин кај сите пациенти, покрај мерењето на нивоата на холестерол.</p>
<h4><strong>Што е Ц-реактивен протеин?</strong></h4>
<p>Ц-реактивниот протеин го произведува црниот дроб како одговор на инфекции, оштетување на ткивото, хронични воспалителни состојби предизвикани од болести како што се автоимуни болести и метаболички нарушувања како што се дебелина и дијабетес. Во основа, тоа е показател на воспаление &#8211; односно, активација на имунолошкиот систем &#8211; во телото.</p>
<p>C-реактивниот протеин може лесно да се измери со крвен тест во ординацијата на вашиот лекар. Ниското ниво на C-реактивен протеин &#8211; под 1 милиграм на децилитар &#8211; укажува на минимално воспаление во телото, кое штити од срцеви заболувања.</p>
<p>Покачено ниво на C-реактивен протеин поголемо од 3 милиграми на децилитар укажува на зголемено воспаление, а со тоа и на зголемен ризик од срцеви заболувања. Околу 52 проценти од Американците имаат покачено ниво на C-реактивен протеин во крвта, пишува <a href="https://www.sciencealert.com/one-protein-is-a-better-predictor-of-heart-disease-than-cholesterol" target="_blank" rel="noopener">ScienceAlert.</a></p>
<p>Истражувањата покажуваат дека C-реактивниот протеин е подобар предиктор за срцеви и мозочни удари од „лошиот“ или LDL холестерол (скратено од липопротеин со ниска густина), како и од уште еден често мерен генетски наследен биомаркер наречен липопротеин(а).</p>
<p>Една студија покажала дека C-реактивниот протеин може да предвиди срцеви заболувања, еднакво добро  како и крвниот притисок.</p>
<h4><strong>Воспалението е клучно</strong></h4>
<p>Воспалението игра клучна улога во секоја фаза од развојот и таложењето на масни наслаги во артериите, предизвикувајќи состојба наречена атеросклероза, која може да доведе до срцеви и мозочни удари.</p>
<p>Откако ќе се оштети крвниот сад, без разлика дали од висок шеќер во крвта или чад од цигари, имуните клетки веднаш ја напаѓаат областа. Овие имуни клетки потоа ги апсорбираат честичките холестерол кои нормално се во крвотокот, создавајќи масна плака која се сместува во ѕидот на крвниот сад.</p>
<p>Овој процес продолжува со децении сè додека еден ден имуните медијатори не ја разградат облогата околу плаката. Ова предизвикува формирање на згрутчување на крвта што го блокира протокот на крв, ги лишува околните ткива од кислород и на крајот предизвикува срцев или мозочен удар.</p>
<p>Значи, холестеролот е само дел од приказната; всушност, имунолошкиот систем е тој што го овозможува секој чекор во процесот што води до срцеви заболувања.</p>
<h4><strong>Исхраната е важна</strong></h4>
<p>Начинот на живот може значително да влијае на количината на Ц-реактивен протеин произведен од црниот дроб.</p>
<p>Докажано е дека голем број намирници и хранливи материи ги намалуваат нивоата на Ц-реактивни протеини, вклучувајќи ги и диететските влакна од храна како грав, зеленчук, јаткасти плодови и семиња, како и бобинки, маслиново масло, зелен чај, чиа и ленено семе.</p>
<p>Губењето тежина и физичката активност исто така можат да ги намалат нивоата на Ц-реактивни протеини.</p>
<h4><strong>Дали холестеролот е сè уште важен за ризикот од срцеви заболувања?</strong></h4>
<p>Иако холестеролот можеби не е најважниот предиктор за ризик од срцеви заболувања, тој останува многу релевантен.</p>
<p>Сепак, не е само важна количината на холестерол &#8211; или попрецизно, количината на лош, или LDL, холестерол.</p>
<p>Две лица со исти нивоа на холестерол не мора нужно да имаат ист ризик од срцеви заболувања. Ова е затоа што ризикот се одредува повеќе од бројот на честички во кои е „спакуван“ лошиот холестерол отколку од вкупната маса на лош холестерол што циркулира во крвта. Повеќе честички значи поголем ризик.</p>
<p>Затоа, крвниот тест познат како аполипопротеин Б, кој го мери бројот на честички холестерол, е подобар предиктор за ризик од срцеви заболувања отколку мерењето на вкупната количина на лош холестерол.</p>
<p>Како холестеролот и Ц-реактивниот протеин, аполипопротеинот Б е исто така под влијание на животните навики како што се физичката активност, губењето на тежината и исхраната. Хранливи материи како што се влакната, јаткастите плодови и омега-3 масните киселини се поврзани со намален број на честички холестерол, додека зголемениот внес на шеќер е поврзан со поголем број на честички холестерол.</p>
<p>Понатаму, липопротеинот(а), протеин што се наоѓа во ѕидот што ги опкружува честичките холестерол, е уште еден маркер што може попрецизно да ги предвиди срцевите заболувања отколку само нивоата на холестерол. Ова е затоа што присуството на липопротеин(а) ги прави честичките холестерол „лепливи“, сликовито кажано, и  со тоа посклони кон задржување во атеросклеротската плака.</p>
<p>Сепак, за разлика од другите фактори на ризик, нивоата на липопротеин(а) се целосно генетски одредени, не се под влијание на начинот на живот и треба да се мерат само еднаш во животот.</p>
<h4><strong>Превенција од срцеви заболувања</strong></h4>
<p>На крајот на краиштата, срцевите заболувања се резултат на многу фактори на ризик и нивните интеракции во текот на животот.</p>
<p>Затоа, превенцијата од срцеви заболувања е многу посложена од едноставно придржување на исхрана без холестерол, како што се сметаше некогаш.</p>
<p>Познавањето на нивоата на LDL холестерол, заедно со нивоата на C-реактивен протеин, аполипопротеин Б и липопротеин(а) дава сеопфатна слика за ризик кој, се надеваме, може да поттикне долгорочна посветеност на основите на превенција од срцеви заболувања.</p>
<p>Тие вклучуваат правилна исхрана, редовна физичка активност, доволно спиење, продуктивно управување со стресот, одржување здрава телесна тежина и, доколку е применливо, откажување од пушење, наведува The ​​Conversation.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/holesterolot-pove-e-ne-e-glaven-vinovnik-ovo-protein-e-vistinskiot-indikator-za-rizik-od-srcev-udar/">ХОЛЕСТЕРОЛОТ ПОВЕЌЕ НЕ Е ГЛАВЕН ВИНОВНИК? Овој протеин е вистинскиот индикатор за ризик од срцев удар!</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-04-27 09:28:02 by W3 Total Cache
-->