<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>експеримент Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/eksperiment/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/eksperiment/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Wed, 06 May 2026 12:01:32 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>🎥 ИЗЕЛ 720 ЈАЈЦА ЗА ЕДЕН МЕСЕЦ! Што се случило со холестеролот на младиот научник кој јадел 24 јајца дневно?</title>
		<link>https://plusinfo.mk/izel-720-a-ca-za-eden-mesec-shto-se-sluchilo-so-holesterolot-na-mladiot-nauchnik-ko-adel-24-a-ca-dnevno/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 06 May 2026 11:59:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Арткујна]]></category>
		<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[јајца]]></category>
		<category><![CDATA[Ник Норвиц]]></category>
		<category><![CDATA[холестерол]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=856408</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="914" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938.jpg 1280w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938-300x214.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938-1024x731.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938-768x548.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>
<p>Ник Норвиц, докторант на Харвард и застапник на кетогената исхрана, решил да провери што се случува со телото кога се јаде екстремна количина јајца во екстремно краток временски период. За само еден месец, тој консумирал дури 720 јајца, во просек 24 дневно.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/izel-720-a-ca-za-eden-mesec-shto-se-sluchilo-so-holesterolot-na-mladiot-nauchnik-ko-adel-24-a-ca-dnevno/">🎥 ИЗЕЛ 720 ЈАЈЦА ЗА ЕДЕН МЕСЕЦ! Што се случило со холестеролот на младиот научник кој јадел 24 јајца дневно?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="914" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938.jpg 1280w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938-300x214.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938-1024x731.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/pexels-daka-11425938-768x548.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div><p>Јајцата се една од најпопуларните намирници во светот, едноставни, евтини, разновидни и богати со хранливи материи. Варени, пржени, печени или измешани во колачи и тестенини, јајцата се составен дел од речиси секоја кујна.</p>
<p>Спортистите често ги нарекуваат суперхрана поради нивната висока содржина на протеини, додека некои лекари предупредуваат дека прекумерната консумација може да го зголеми холестеролот и да го оптовари срцето. Затоа еден млад научник решил да направи експеримент кој го привлече вниманието на целиот интернет.</p>
<div class="lfpwjnb lfpwjnb-post-inline lfpwjnb-float-center lfpwjnb-align-center lfpwjnb-column-1 lfpwjnb-clearfix no-bg-box-model">
<div id="lfpwjnb-41509-1679055602" class="lfpwjnb-container lfpwjnb-type-custom_code " data-adid="41509" data-type="custom_code">
<div id="beacon_fb868a5361">Ник Норвиц, докторант на Харвард и застапник на кетогената исхрана, решил да провери што се случува со телото кога се јаде екстремна количина јајца во екстремно краток временски период. За само еден месец, тој консумирал дури 720 јајца, во просек 24 дневно.</div>
</div>
</div>
<p>Ги јадел во секоја можна форма: кајгана, пржени јајца, полнети јајца, тврдо варени, омлети. Сето ова го вклучил во својата вообичаена кетогена исхрана, која била богата со месо, риба, маслиново масло, јаткасти плодови, темно чоколадо, сирење и јогурт.</p>
<p>Исто така, продолжил со својата рутина на вежбање, а по еден месец од овој режим, Норвиц направил крвен тест за да ги провери нивоата на холестерол и маркерите за здравјето на срцето. Резултатите го изненадиле: неговиот LDL холестерол, односно, „лошиот“ холестерол, се намалил за дури 18 проценти.</p>
<h4><strong>Повеќе за ова прочитајте на порталот <a href="https://artkujna.mk/izel-720-jajcza-za-eden-mesecz-shto-se-sluchilo-so-holesterolot-posle-eksperimentot/" target="_blank" rel="noopener">„Арт кујна“</a>.</strong></h4>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/izel-720-a-ca-za-eden-mesec-shto-se-sluchilo-so-holesterolot-na-mladiot-nauchnik-ko-adel-24-a-ca-dnevno/">🎥 ИЗЕЛ 720 ЈАЈЦА ЗА ЕДЕН МЕСЕЦ! Што се случило со холестеролот на младиот научник кој јадел 24 јајца дневно?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ТРИ НЕДЕЛИ БЕЗ ТЕЛЕФОН, СЕ ПОДЕЛОТВОРНИ ОД ДВЕ НЕДЕЛИ ОДМОР Експеримент за апстиненција од мобилни со ученици во Германија и Австрија</title>
		<link>https://plusinfo.mk/tri-nedeli-bez-telefon-se-podelotvorni-od-dve-nedeli-odmor-eksperiment-za-apstinenci-a-od-mobilni-so-uchenici-vo-germani-a-i-avstri-a/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 13 Mar 2026 12:26:06 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Магазин]]></category>
		<category><![CDATA[Мајка и дете]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[апстиненција од мобилни телефони]]></category>
		<category><![CDATA[Германија и Австрија]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[три недели без телефон]]></category>
		<category><![CDATA[ученици]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=843557</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658.jpg 1280w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658-300x200.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658-1024x682.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658-768x512.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>
<p>За менталното здравје на учениците, три недели мобилен пост носат повеќе придобивки од две недели училишен распуст, покажал експеримент спроведен во Германија кој неодамна отпочна и во Австрија</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/tri-nedeli-bez-telefon-se-podelotvorni-od-dve-nedeli-odmor-eksperiment-za-apstinenci-a-od-mobilni-so-uchenici-vo-germani-a-i-avstri-a/">ТРИ НЕДЕЛИ БЕЗ ТЕЛЕФОН, СЕ ПОДЕЛОТВОРНИ ОД ДВЕ НЕДЕЛИ ОДМОР Експеримент за апстиненција од мобилни со ученици во Германија и Австрија</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658.jpg 1280w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658-300x200.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658-1024x682.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/03/pexels-max-fischer-5212658-768x512.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div><p>Децата идеално треба да добиваат паметни телефони после 13-годишна возраст, а возрасните имаат обврска да дејствуваат како пример. Ова го објаснија експертите на <a href="https://www.vol.at/three-weeks-without-a-phone-are-more-impactful-than-two-weeks-of-vacation/10007756" target="_blank" rel="noreferrer noopener">симпозиумот „Мобилна зависност“ на приватниот универзитет „Зигмунд Фројд“ во Виена.</a><br />
Мобилните телефони, а со тоа и 24-часовната и секаде достапна интернет-врска, вклучувајќи ги социјалните медиуми, игрите, обложувањето, платформите за самопрезентација и вештачката интелигенција, пристигнаа во општеството ширум светот за да останат.</p>
<p>– На 9 јануари 2007 година, основачот на Apple, Стив Џобс, го претстави првиот паметен телефон. Во 2017 година, имаше две милијарди уреди низ целиот свет, во 2022 година беа 5,3 милијарди, а сега достигнуваме седум милијарди – рекол Роланд Мадер, медицински директор на Институтот „Anton Proksch“ во Виена, на симпозиумот на тема „Mobile Addiction – Specter or Scourge of Our Time?“.</p>
<p>Според експертите, „зависноста од мобилни телефони сè уште не е термин за болест каталогизиран од Светската здравствена организација. Но, ќе стане. Дел од зависноста од интернет се префрла на мобилните уреди. Забрзувач беше пандемијата Ковид-19. Околу четири проценти од адолесцентите во Австрија се зависни од мобилни телефони. Возрасните поминуваат четири и пол часа на ден на своите телефони. Повеќе нема да се ослободиме од тоа. Гледаме во телефонот помеѓу 88 и сто пати на ден.“</p>
<p><iframe loading="lazy" title="Austrian school students go phoneless for three weeks | DW News" width="563" height="1000" src="https://www.youtube.com/embed/UJ2AMz7a6y0?wmode=transparent&amp;rel=0&amp;feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></p>
<h4><strong>Повеќе за ова прочитајте на порталот <a href="https://majkaidete.mk/tri-nedeli-bez-telefon-se-podelotvorni-od-dve-nedeli-odmor/" target="_blank" rel="noopener">„Мајка и дете“</a>.</strong></h4>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/tri-nedeli-bez-telefon-se-podelotvorni-od-dve-nedeli-odmor-eksperiment-za-apstinenci-a-od-mobilni-so-uchenici-vo-germani-a-i-avstri-a/">ТРИ НЕДЕЛИ БЕЗ ТЕЛЕФОН, СЕ ПОДЕЛОТВОРНИ ОД ДВЕ НЕДЕЛИ ОДМОР Експеримент за апстиненција од мобилни со ученици во Германија и Австрија</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>🎥 ДАЛИ Е ОВА МОЖНО? Катапултиран од камион што се движи со 80 km/h и застанува мирно на нозе!</title>
		<link>https://plusinfo.mk/dali-e-ova-mozhno-katapultiran-od-kamion-shto-se-dvizhi-so-80-km-h-i-zastanuva-mirno-na-noze/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Панорама]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 15 Feb 2026 22:35:19 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Галерија]]></category>
		<category><![CDATA[Занимливости]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[дали е ова можно]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[занимливости]]></category>
		<category><![CDATA[инерција]]></category>
		<category><![CDATA[катапултиран од камион]]></category>
		<category><![CDATA[неверојатно]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=836772</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="411" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/kamion-skok.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/kamion-skok.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/kamion-skok-300x164.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Неверојатна снимка кружи на социјалните мрежи – човек, од платформата на камион што се движи со брзина од 80 километри на час, е катапултиран во спротривната насока со исто толкава брзина, по што скока од камионот и застанува мирно на нозе.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/dali-e-ova-mozhno-katapultiran-od-kamion-shto-se-dvizhi-so-80-km-h-i-zastanuva-mirno-na-noze/">🎥 ДАЛИ Е ОВА МОЖНО? Катапултиран од камион што се движи со 80 km/h и застанува мирно на нозе!</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="411" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/kamion-skok.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/kamion-skok.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/02/kamion-skok-300x164.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><blockquote class="instagram-media" style="background: #FFF; border: 0; border-radius: 3px; box-shadow: 0 0 1px 0 rgba(0,0,0,0.5),0 1px 10px 0 rgba(0,0,0,0.15); margin: 1px; max-width: 540px; min-width: 326px; padding: 0; width: calc(100% - 2px);" data-instgrm-captioned="" data-instgrm-permalink="https://www.instagram.com/reel/DUyQtkoE0TE/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" data-instgrm-version="14">
<div style="padding: 16px;">
<p>&nbsp;</p>
<div style="display: flex; flex-direction: row; align-items: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 40px; margin-right: 14px; width: 40px;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 100px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 60px;"></div>
</div>
</div>
<div style="padding: 19% 0;"></div>
<div style="display: block; height: 50px; margin: 0 auto 12px; width: 50px;"></div>
<div style="padding-top: 8px;">
<div style="color: #3897f0; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: 550; line-height: 18px;">View this post on Instagram</div>
</div>
<div style="padding: 12.5% 0;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: row; margin-bottom: 14px; align-items: center;">
<div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(0px) translateY(7px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; height: 12.5px; transform: rotate(-45deg) translateX(3px) translateY(1px); width: 12.5px; flex-grow: 0; margin-right: 14px; margin-left: 2px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(9px) translateY(-18px);"></div>
</div>
<div style="margin-left: 8px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 20px; width: 20px;"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 2px solid transparent; border-left: 6px solid #f4f4f4; border-bottom: 2px solid transparent; transform: translateX(16px) translateY(-4px) rotate(30deg);"></div>
</div>
<div style="margin-left: auto;">
<div style="width: 0px; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-right: 8px solid transparent; transform: translateY(16px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; flex-grow: 0; height: 12px; width: 16px; transform: translateY(-4px);"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-left: 8px solid transparent; transform: translateY(-4px) translateX(8px);"></div>
</div>
</div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center; margin-bottom: 24px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 224px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 144px;"></div>
</div>
<p>&nbsp;</p>
<p style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; line-height: 17px; margin-bottom: 0; margin-top: 8px; overflow: hidden; padding: 8px 0 7px; text-align: center; text-overflow: ellipsis; white-space: nowrap;"><a style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: normal; line-height: 17px; text-decoration: none;" href="https://www.instagram.com/reel/DUyQtkoE0TE/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" target="_blank" rel="noopener">A post shared by Look Into History (@lookintohistory)</a></p>
</div>
</blockquote>
<p><script async src="//www.instagram.com/embed.js"></script></p>
<p>Дали е ова можно? Дали видеото е фејк?</p>
<p>Го фактчекиравме она што го гледаме на видеото и излегува дека е сосема можно снимката да е реална, иако објаснувањето на социјалните мрежи е погрешно.</p>
<p>Според ЧатЏПТ, видеото што се шири на социјалните мрежи, со тврдењето дека човек „се катапултира назад со 80 km/h од камион што се движи со 80 km/h“, не прикажува некаква „чудна“ физика, туку контролирано механичко исфрлање со сосема објаснив исход, според класичната механика.</p>
<p>Пред исфрлањето од катапултот, и камионот и човекот имаат иста хоризонтална брзина — околу 80 km/h напред во однос на земјата. Тоа е последица на инерцијата: телото што се наоѓа на возило во движење ја дели неговата брзина. Во моментот кога катапултот се активира, му дава на човекот дополнителна брзина наназад, но во однос на камионот, а не во однос на земјата.</p>
<p>Ако катапултот му пренесе приближно еднаква брзина наназад (релативно на платформата) колку што камионот се движи напред, двете брзини практично се поништуваат. Поедноставено кажано: почетната брзина од +80 km/h напред и импулсот од околу −80 km/h наназад резултираат со речиси нулта хоризонтална брзина во однос на земјата.</p>
<p>Токму затоа на видеото изгледа како човекот да застанува во место, во воздух. Во реалноста, тој не мирува магично, туку во краток момент има речиси нулта хоризонтална брзина, додека вертикално продолжува да паѓа поради гравитацијата. Оваа фаза трае само дел од секундата, но визуелно создава впечаток на замрзнување во простор.</p>
<p>Дополнително, илузијата е засилена од перспективата на камерата, која најчесто е фиксирана на камионот или го следи неговото движење. Во таа референтна рамка, камионот изгледа „статичен“, а човекот драматично се движи наназад, иако во однос на земјата неговото движење е многу поумерено.</p>
<p>Како и да е, видеото најверојатно не е фејк, туку сценски изведен експеримент, во секој случај многу ризичен.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/dali-e-ova-mozhno-katapultiran-od-kamion-shto-se-dvizhi-so-80-km-h-i-zastanuva-mirno-na-noze/">🎥 ДАЛИ Е ОВА МОЖНО? Катапултиран од камион што се движи со 80 km/h и застанува мирно на нозе!</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>РАБОТАТ 4 ДЕНА ВО НЕДЕЛАТА И ДОБИВААТ ЦЕЛА ПЛАТА Еве како се задоволни Исланѓаните од новиот систем</title>
		<link>https://plusinfo.mk/rabotat-4-dena-vo-nedelata-i-dobivaat-cela-plata-eve-kako-se-zadovolni-islan-anite-od-noviot-sistem/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 31 Oct 2024 09:15:43 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[економија]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[исланд]]></category>
		<category><![CDATA[плата]]></category>
		<category><![CDATA[работа]]></category>
		<category><![CDATA[работници]]></category>
		<category><![CDATA[систем]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=714739</guid>

					<description><![CDATA[<p>Помеѓу 2020 и 2022 година, 51 отсто од работниците во земјата ја прифатиле понудата да работат пократко, вклучително и четиридневна работна недела, открија два тинк-тенкови и додадоа дека денес веројатно ги има уште повеќе, објави Си-Ен-Ен.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/rabotat-4-dena-vo-nedelata-i-dobivaat-cela-plata-eve-kako-se-zadovolni-islan-anite-od-noviot-sistem/">РАБОТАТ 4 ДЕНА ВО НЕДЕЛАТА И ДОБИВААТ ЦЕЛА ПЛАТА Еве како се задоволни Исланѓаните од новиот систем</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Економијата на Исланд ги надминува повеќето европски земји откако воведе пократка работна недела низ целата земја без намалување на платите, покажа истражување објавено минатата недела.</p>
<p>Помеѓу 2020 и 2022 година, 51 отсто од работниците во земјата ја прифатиле понудата да работат пократко, вклучително и четиридневна работна недела, открија два тинк-тенкови и додадоа дека денес веројатно ги има уште повеќе, објави <a href="https://edition.cnn.com/2024/10/25/business/iceland-shorter-working-week-economy/index.html" target="_blank" rel="noopener">Си-Ен-Ен</a>.</p>
<p>Минатата година Исланд забележа побрз економски раст од повеќето европски земји, а неговата стапка на невработеност е една од најниските во Европа, забележаа Институтот за автономија во Обединетото Кралство и Исландската асоцијација за одржливост и демократија (Алда).</p>
<p>&#8211; Оваа студија покажува вистинска успешна приказна: пократкото работно време стана широко распространето во Исланд&#8230; А, економијата е силна според голем број индикатори &#8211; вели Гудмундур Д. Харалдсон, истражувач во Алда.</p>
<p><strong>Две претходни студии</strong></p>
<p>Во две големи истражувања помеѓу 2015 и 2019 година, вработените во јавниот сектор во Исланд работеле 35-36 часа неделно, без намалување на платата. Многу учесници претходно работеа 40 часа неделно.</p>
<p>Испитувањата опфатија 2.500 луѓе, повеќе од 1% од работоспособното население на Исланд во тоа време, и беа насочени кон одржување или зголемување на продуктивноста и истовремено подобрување на рамнотежата помеѓу работата и животот.</p>
<p>Истражувачите откриле дека продуктивноста останува иста или подобрена на повеќето работни места.<br />
Здравјето на вработените и нивното задоволство драстично се подобри.</p>
<p>Воочениот стрес се намали, а рамнотежата помеѓу работата и приватниот живот се зголеми.</p>
<p>По објавените резултати, исландските синдикати преговараа за намалување на работното време за десетици илјади нивни членови низ целата земја.</p>
<p><strong>Економска виталност</strong></p>
<p>Во 2023 година, економијата на Исланд порасна за 5%, што е втора стапка на раст по онаа на Малта меѓу богатите европски економии, според најновите светски економски изгледи на Меѓународниот монетарен фонд, објавен минатата недела. Тоа е многу повисока од просечната стапка на раст на земјата од речиси 2% во деценијата помеѓу 2006 и 2015 година.</p>
<p>Сепак, ММФ предвидува значително побавен раст на Исланд оваа и следната година.</p>
<p>„Растот се очекува да опадне… во 2024 година поради дополнително омекнување на домашната побарувачка и забавување на растот на трошоците за туризам“, објавија државните органи во оценката во јули.</p>
<p>Ниската стапка на невработеност на Исланд е „силен показател за виталноста на економијата“, велат и од Институтот за автономија и Алдо.</p>
<p>Според светската економска перспектива на ММФ, таа стапка изнесуваше 3,4 отсто минатата година, нешто повеќе од половина од просекот за напредните европски економии. Агенцијата очекува да се зголеми благо до 3,8 отсто оваа и следната година.</p>
<p>Имаше голем број на експерименти со четиридневната недела низ светот. Ова вклучува успешно тестирање во 2022 година на 33 компании, при што најголем број со седиште во САД и Ирска.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/rabotat-4-dena-vo-nedelata-i-dobivaat-cela-plata-eve-kako-se-zadovolni-islan-anite-od-noviot-sistem/">РАБОТАТ 4 ДЕНА ВО НЕДЕЛАТА И ДОБИВААТ ЦЕЛА ПЛАТА Еве како се задоволни Исланѓаните од новиот систем</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>🎥 РУСИTE ЕКСПЕРИМЕНТИРААТ СО ТЕНКОВИ РОБОТИ ШТО ИСФРЛААТ ГРАНАТИ Украинците ги пресретнаа со дронови</title>
		<link>https://plusinfo.mk/rusite-eksperimentiraat-so-tenkovi-roboti-shto-isfrlaat-granati-ukraincite-gi-presretnaa-so-dronovi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Панорама]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 02 Apr 2024 10:57:38 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Глобус]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[војна во украина]]></category>
		<category><![CDATA[дронови]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[напад]]></category>
		<category><![CDATA[русија]]></category>
		<category><![CDATA[тенкови роботи]]></category>
		<category><![CDATA[украина]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=654296</guid>

					<description><![CDATA[<p>Ова е првпат досега вооружено беспилотно копнено возило (УГВ) без човечки персонал, да биде испратено на механизиран напад од големи размери.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/rusite-eksperimentiraat-so-tenkovi-roboti-shto-isfrlaat-granati-ukraincite-gi-presretnaa-so-dronovi/">🎥 РУСИTE ЕКСПЕРИМЕНТИРААТ СО ТЕНКОВИ РОБОТИ ШТО ИСФРЛААТ ГРАНАТИ Украинците ги пресретнаа со дронови</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Руските сили минатата недела во Украина извршија експериментален напад со нови руски роботски тенкови вооружени со гранати. Тие се приклучија на нападот врз украинските позиции околу населбата Бердичи, западно од урнатините на Авдијивка.</p>
<p>Ова е првпат досега вооружено беспилотно копнено возило (УГВ) без човечки персонал да биде испратено на механизиран напад од големи размери. Борбениот тест постигнал огромен успех, според еден руски пропагандист. Додека од украинска страна информираат декадека најмалку два од пет или шест руски УГВ мали автоматски тенкови прво биле имобилизирани, а потоа кренати во воздух со украински летачки дронови, пишува Форбс.</p>
<blockquote class="twitter-tweet">
<p dir="ltr" lang="uk">Окупанти застосовують наземні роботизовані платформи з автоматичним гранатометом АГС-17.</p>
<p>Обидві були знищені за допомогою FPV-дронів роти ударних БпЛА 47 окремої механізованої бригади на Авдіївському напрямку.</p>
<p>Служба зв&#8217;язків з громадськістю 47 окрема механізована бригада <a href="https://t.co/xdbqD1TBOT">pic.twitter.com/xdbqD1TBOT</a></p>
<p>— Генеральний штаб ЗСУ (@GeneralStaffUA) <a href="https://twitter.com/GeneralStaffUA/status/1774063644537421865?ref_src=twsrc%5Etfw">March 30, 2024</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p>Копнените роботи, долги околу еден и пол метар и вооружени со фрлачи на гранати АГС-17, беа воведени во борбите како дел од руските напади западно од Авдијивка. Тој град, поранешно украинско упориште во источна Украина, падна пред еден месец благодарение на руските бомби и пешадиските напади за кои Русите скапо платија.</p>
<p>„Како дел од борбената мисија, група јуришни дронови ги поддржаа операциите, обезбедувајќи сузбивање на непријателските позиции користејќи ги инсталираните фрлачи АГС-17 од кои испукаа неколку стотици гранати“ &#8211; напиша пропагандистот Борис Рожин.</p>
<p>„За време на борбената мисија, беспилотните летала постигнаа добри резултати. Тие продолжија да работат дури и во услови кога загубата на војници и скапа опрема би била неизбежна“ &#8211; додава Рожин.</p>
<p>Она што Рожин не успеа да го спомене е дека 47-та механизирана бригада на украинската армија онеспособи или оштети најмалку два роботи тенкови, а потоа испрати мали воздушни дронови ФПВ да ги кренат во воздух.</p>
<blockquote class="twitter-tweet">
<p dir="ltr" lang="uk">Як українські десантники знищили колону ворожих танків та БМП.</p>
<p>Служба звʼязків з громадськістю 25 окремої повітрянодесантної Січеславської бригади ДШВ ЗС України <a href="https://t.co/chefhzM6JE">pic.twitter.com/chefhzM6JE</a></p>
<p>— Генеральний штаб ЗСУ (@GeneralStaffUA) <a href="https://twitter.com/GeneralStaffUA/status/1774774838235627822?ref_src=twsrc%5Etfw">April 1, 2024</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p>Фактот дека руските УГВ тенкови се загрозени од украински летачки дронови не го изненади Семјуел Бендет, советник на тинк-тенк со седиште во Вирџинија, кој се фокусира на руската воена технологија.</p>
<p>&#8211; Во моментов сè што се движи на бојното поле е забележано и погодено од дронови &#8211; истакнува американскиот политички аналитичар.</p>
<p>Обидувајќи се да го надополни недостигот на оружје во своите редови (кој дојде до својот зенит во октомври минатата година кога проруските републиканци во американскиот Конгрес почнаа да ги блокираат пратките со помош), Киев ангажираше мрежа од стотици мали работилници за изградба на најмалку 50.000 мали ФПВ дронови месечно. Бригадите го опремуваат секое беспилотно летало со боева глава и го испраќаат кон руските трупи, дури и на оддалеченост од неколку километри.</p>
<p>Неефикасните руски радио-заглавувачи генерално, не можат да ги сопрат украинските беспилотни летала. Украинските заглавувачи, од друга страна, се многу поуспешни во заземјување на лошо направени руски дронови ФПВ, давајќи им на Украинците постојана &#8211; и растечка &#8211; предност во борбата со беспилотни летала. Таа предност им овозможува на украинските бригади да продолжат да се спротивставуваат на масовните руски копнени напади, вклучително и неодамнешниот тенковски напад кој можеби беше најголемиот од почетокот на инвазијата што почна пред повеќе од две години.</p>
<p>Малите дронови ФПВ убиваат пешаци и уништуваат возила, со екипаж или без екипаж.</p>
<p>„Ова е нешто за што треба да се размислува за време на развојот на копнените системи. Оклоп за заштита од дронови кој потсестува на кафез може да помогне во заштитата на возилата со екипаж, а на беспилотните им е потребна слична заштита.“ &#8211; истакнува Бендет.</p>
<p>Рускиот пропагандист Борис Розин во објавата посочува дека роботите кои беа уништени за време на нападот околу Бердичи може да се надградат. Тој нагласи дека сегашните УГВ се тест модели и случајно спомна „понатамошен развој“.</p>
<p>„Во иднина, ваквите платформи ќе имаат свое место на бојното поле“ &#8211; напиша Рожин.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/rusite-eksperimentiraat-so-tenkovi-roboti-shto-isfrlaat-granati-ukraincite-gi-presretnaa-so-dronovi/">🎥 РУСИTE ЕКСПЕРИМЕНТИРААТ СО ТЕНКОВИ РОБОТИ ШТО ИСФРЛААТ ГРАНАТИ Украинците ги пресретнаа со дронови</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПАЦИЕНТ ЈА ПРИМИ ЕСКПЕРИМЕНТАЛНАТА ВАКЦИНА ПРОТИВ РАК Научниците се надеваат дека таа ќе може да ги лекува овие типови тумори</title>
		<link>https://plusinfo.mk/pacient-a-primi-eskperimentalnata-vakcina-protiv-rak-nauchnicite-se-nadevaat-deka-taa-e-mozhe-da-gi-lekuva-ovie-tipovi-tumori/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 04 Feb 2024 20:13:22 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[бели дробови]]></category>
		<category><![CDATA[вакцина]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[заболени]]></category>
		<category><![CDATA[кожа]]></category>
		<category><![CDATA[против рак]]></category>
		<category><![CDATA[свет]]></category>
		<category><![CDATA[тестирање]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=636359</guid>

					<description><![CDATA[<p>Навистина сме возбудени поради раните резултати и се надеваме дека ова ќе воведе нова ера на лекување на ракот - изјави д-р Кајл Холен од производителот Модерна.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/pacient-a-primi-eskperimentalnata-vakcina-protiv-rak-nauchnicite-se-nadevaat-deka-taa-e-mozhe-da-gi-lekuva-ovie-tipovi-tumori/">ПАЦИЕНТ ЈА ПРИМИ ЕСКПЕРИМЕНТАЛНАТА ВАКЦИНА ПРОТИВ РАК Научниците се надеваат дека таа ќе може да ги лекува овие типови тумори</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Маж (81) со неизлечив рак на кожа стана првиот човек кој добил експериментална доза од вакцина против рак развиена од компанијата Модерна.</p>
<p>&#8211; Учеството ми дава чувство дека придонесувам за нешто што може да им помогне на многу луѓе &#8211; рече пациентот.</p>
<p>Инјектираниот генетски РНК материјал ги имитира маркерите кои се наоѓаат на клетките на ракот и му помага на телото да се бори со нив. Овој систем работи на сличен начин како и борбата против пандемија.</p>
<p><strong>„Лек за рак на кожата и белите дробови, а потоа и за поголеми тумори“</strong></p>
<p>Д-р Дејвид Пинато и неговиот тим од „Imperial College NHS Trust“ во Лондон тестираат дали вакцината е доволно безбедна за тригодишно глобално тестирање. Пинато се надева дека ќе може прво да лекува рак на кожата и белите дробови, а потоа и други цврсти тумори како што се ракот на дебелото црево или дојката.</p>
<p>– Истражувањето е во рана фаза, но не приближува до терапии кои се потенцијално помалку токсични и попрецизни – изјави Пинато.</p>
<p>Д-р Кајл Холен од компанијата Модерна наведува дека истражувачите се возбудени поради раните резултати.</p>
<p>&#8211; Навистина сме возбудени поради раните резултати и се надеваме дека ова ќе воведе нова ера на лекување на ракот &#8211; изјави д-р Кајл Холен.</p>
<p><strong>„Ова е револуционерно“</strong></p>
<p>Професорот Питер Џонсон, директор на „NHS“ за рак, рече дека вакцините против рак може да бидат револуционерни.</p>
<p>&#8211; Очекуваме да видиме илјадници пациенти кои ќе учествуваат во испитувања од овој тип во следните неколку години &#8211; рече тој.</p>
<p>Испитувањето ќе трае три години и ќе регрутира пациенти ширум светот.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/pacient-a-primi-eskperimentalnata-vakcina-protiv-rak-nauchnicite-se-nadevaat-deka-taa-e-mozhe-da-gi-lekuva-ovie-tipovi-tumori/">ПАЦИЕНТ ЈА ПРИМИ ЕСКПЕРИМЕНТАЛНАТА ВАКЦИНА ПРОТИВ РАК Научниците се надеваат дека таа ќе може да ги лекува овие типови тумори</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СКАНДАЛ ВО 21 ВЕК &#8211; НА ЗАТВОРЕНИЦИТЕ ИМ „КРАДЕЛЕ“ КРВ, ПЛУНКА И УРИНА Кинеската влада врши експерименти врз малцинствата?!</title>
		<link>https://plusinfo.mk/skandal-vo-21-vek-na-zatvorenicite-im-kradele-krv-plunka-i-urina-kineskata-vlada-vrshi-eksperimenti-vrz-malcinstvata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 25 Jan 2024 12:06:40 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Глобус]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[затвореници]]></category>
		<category><![CDATA[кина]]></category>
		<category><![CDATA[малцинство]]></category>
		<category><![CDATA[Тибет]]></category>
		<category><![CDATA[ујгур]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=633302</guid>

					<description><![CDATA[<p>Абдувели Ајуп, ујгурски лингвист кој бил приведен и затворен во Ксинџијанг, ги потврдил условите под кои луѓето даваат примероци крв, плунка или урина. Тој бил уапсен во август 2013 година, а објаснувањето на кинеските власти било дека бил вклучен во ујгурско сепаратистичко движење, па го обвиниле за економска измама, но тој тврди дека обвиненијата не се точни.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/skandal-vo-21-vek-na-zatvorenicite-im-kradele-krv-plunka-i-urina-kineskata-vlada-vrshi-eksperimenti-vrz-malcinstvata/">СКАНДАЛ ВО 21 ВЕК &#8211; НА ЗАТВОРЕНИЦИТЕ ИМ „КРАДЕЛЕ“ КРВ, ПЛУНКА И УРИНА Кинеската влада врши експерименти врз малцинствата?!</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Белгискиот научник Ив Моро сфатил дека нешто не е во ред кога наишол на научен труд за генетиката на Тибетанците во Кина, <a href="https://www.nature.com/articles/d41586-024-00170-0">објавува „Нејчр“</a>. Bо 2022 година бил објавен научен труд на научници кои собрале крвни примероци од стотици Тибетанци и ги запишале генетските маркери на нивните Х хромозоми. Истражувачите наводно заклучиле дека анализата е корисна за форензичка идентификација.</p>
<p>Во случајов, Моро се загрижил дека кинеските безбедносни сили се вклучени во трудот. Крвта се собирала на референтни картички, метод на полицијата. Покрај тоа, во 2022 година американската меѓународна организација „Хјуманс рајт воч“, меѓу другите, <a href="https://www.hrw.org/news/2022/09/05/china-new-evidence-mass-dna-collection-tibet#:~:text=A%20report%20from%20a%20Tibetan,director%20at%20Human%20Rights%20Watch">објавила</a> дека во тек е програма за масовно собирање ДНК од тибетанската популација.</p>
<p>Моро во трудот препознал соавтор од други трудови кои ги имал обележано како „дискутабилни“. Соавторот се викал Атиф Аднан, а сега е поврзан со арапскиот универзитет за безбедносни науки „Наиф“ во Ријад. Моро се запрашал за поврзаностите со безбедносните сили, па ги повикал уредниците на журналот да истражат дали Тибетанците информирано се согласиле да учествуваат во научната студија.</p>
<p>Има показатели дека информираното учество во таквите истражувања не е пракса во Кина. Абдувели Ајуп, ујгурски лингвист кој бил приведен и затворен во Ксинџијанг, ги потврдил условите под кои луѓето даваат примероци крв, плунка или урина.</p>
<p>Тој бил уапсен во август 2013 година, а објаснувањето на кинеските власти било дека бил вклучен во ујгурско сепаратистичко движење, па го обвиниле за економска измама, но тој тврди дека обвиненијата не се точни.</p>
<p>Тој тврди дека бил предмет на нехуман третман од лекарите и медицинските сестри. Затворските службеници го принудувале да пие непознати таблети, па тој и другите затвореници биле принудени да се слечат и да се наредат за да можат да им извршат медицинска анкета и да им соберат крвни примероци.</p>
<p>„Се чувствував како глушец“, вели Ајуп кој сега живее во Норвешка и е загрижен за брат му и сестра му кои, колку што знае, сѐ уште се во притвор.</p>
<p>Во Кина има и истражувања за препознавање на етникумот според лицето. Авторитетите во Ксинџијанг користеле безбедносни камери со софтвер за препознавање лица <a href="https://www.nytimes.com/2019/04/14/technology/china-surveillance-artificial-intelligence-racial-profiling.html">за да ги идентификуваат лицата на Ујгурите и на Тибетанците</a>. Ова очигледно укажува на сериозна расистичка политика на владата на Кина.</p>
<p>Претставник на владата на Кина, пак, <a href="https://www.nature.com/articles/d41586-024-00170-0">демантирал</a> на интервју со „Нејчр“:</p>
<p>„Кина е држава со закон. Приватноста на кинеските граѓани, независно од нивното етничко потекло, е заштитена со закон“.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/skandal-vo-21-vek-na-zatvorenicite-im-kradele-krv-plunka-i-urina-kineskata-vlada-vrshi-eksperimenti-vrz-malcinstvata/">СКАНДАЛ ВО 21 ВЕК &#8211; НА ЗАТВОРЕНИЦИТЕ ИМ „КРАДЕЛЕ“ КРВ, ПЛУНКА И УРИНА Кинеската влада врши експерименти врз малцинствата?!</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЗЕЛЕНСКИ ЌЕ БИДЕ СМАЧКАН КАКО ПАЈАК СО ВЛЕЧКА Медведев сликовито ја предвидува иднината во односите меѓу САД и Украина</title>
		<link>https://plusinfo.mk/zelenski-e-bide-smachkan-kako-pa-ak-so-vlechka-medvedev-slikovito-a-predviduva-idninata-vo-odnosite-me-u-sad-i-ukraina/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 29 Nov 2023 09:14:06 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[војна во украина]]></category>
		<category><![CDATA[Володимир Зеленски]]></category>
		<category><![CDATA[дмитри медведев]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[пајак]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=617819</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="478" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/medvedev-zelenski.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/medvedev-zelenski.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/medvedev-zelenski-300x191.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Во метафоричното предвидување за тоа како ќе се одвиваат односите, заменик-претседателот на рускиот Совет за безбедност Дмитри Медведев, на Телеграм напиша дека Американците ја користат Украина како „експеримент“ и дека ќе го уништат украинскиот претседател Володимир Зеленски кога „ќе заврши играта“.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/zelenski-e-bide-smachkan-kako-pa-ak-so-vlechka-medvedev-slikovito-a-predviduva-idninata-vo-odnosite-me-u-sad-i-ukraina/">ЗЕЛЕНСКИ ЌЕ БИДЕ СМАЧКАН КАКО ПАЈАК СО ВЛЕЧКА Медведев сликовито ја предвидува иднината во односите меѓу САД и Украина</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="478" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/medvedev-zelenski.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/medvedev-zelenski.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/medvedev-zelenski-300x191.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p>Заменик-претседателот на Советот за безбедност на Русија, Дмитриј Медведев на каналот Телеграм напиша дека набрзо ќе заврши поддршката од САД за Украина. Во сликовитото предвидување за тоа како ќе се одвиваат односите, Медведев напиша дека Американците ја користат Украина како „експеримент“ и дека ќе го уништат украинскиот претседател Володимир Зеленски кога „ќе заврши играта“.</p>
<p>„Американските ентомолози навистина сакаат експерименти врз инсекти. Нивната национална забава е да ставаат различни видови пајаци во тегла и да ги гледаат како се јадат со нескриено задоволство. Порано или подоцна, набљудувањето на инсектите станува бескрајно досадно. Потоа се ставаат на диета и се следи растот на агресијата на членконогите. Тогаш овие мали отровни суштества особено агресивно го боцкаат и го голтаат својот род. Секако, преживува оној што е похрабар, посилен и подебел“ &#8211; метафорички појаснува Медведев.</p>
<p>Поранешниот руски претседател, потенцира дека на крај од „американскиот експеримент“, ќе биде згмечен  и „главниот пајак“, асоцирајќи на Зеленски.</p>
<p>„А што е со овој најважен главен пајак, кој се здебелил на сметка на крвта и месото на своите племенски членови? Што ќе се случи со него, со победникот? Ако ентомолозите се обложиле на тоа, се разбира. На крајот безмилосно ќе биде згмечен со влечка кога ентомологот ќе си заигра со него“ &#8211; вели заменик-претседателот на рускиот Совет за безбедност.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/zelenski-e-bide-smachkan-kako-pa-ak-so-vlechka-medvedev-slikovito-a-predviduva-idninata-vo-odnosite-me-u-sad-i-ukraina/">ЗЕЛЕНСКИ ЌЕ БИДЕ СМАЧКАН КАКО ПАЈАК СО ВЛЕЧКА Медведев сликовито ја предвидува иднината во односите меѓу САД и Украина</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЧЕТИРИДНЕВНА РАБОТНА НЕДЕЛА НА ПРОБА Исплатлива и за вработените и за работодавачите</title>
		<link>https://plusinfo.mk/chetiridnevna-rabotna-nedela-na-proba-isplatliva-i-za-vrabotenite-i-za-rabotodavachite/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Панорама]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 04 Sep 2023 07:52:38 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[вработени]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[компании]]></category>
		<category><![CDATA[позитивни ефекти]]></category>
		<category><![CDATA[работодавачи]]></category>
		<category><![CDATA[резултати]]></category>
		<category><![CDATA[скратена работна недела]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=592890</guid>

					<description><![CDATA[<p>Концептот на четиридневна работна недела во која вработените добиваат 100% плата за 80% од вообичаените часови додека одржуваат 100% продуктивност стана сè попопуларен ширум светот во последниве години.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/chetiridnevna-rabotna-nedela-na-proba-isplatliva-i-za-vrabotenite-i-za-rabotodavachite/">ЧЕТИРИДНЕВНА РАБОТНА НЕДЕЛА НА ПРОБА Исплатлива и за вработените и за работодавачите</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Четиридневната работна недела како концепт им се исплати и на работодавачите и на вработените, покажаа резултатите од големиот меѓународен експеримет, спроведен во повеќе компании во шест различни земји. По позитивните ефекти од пробниот концепт на работа, многу од компаниите што биле вклучени во експериментот одлучиле да не се враќаат на стариот систем – пренесува хрватскиот портал Индекс.</p>
<p>Дополнително, се покажало дека вработените кои работеле според овој концепт во продолжението на експериментот, кој бил продолжен од шест месеци на една година, можеле успешно да ги завршат сите зададени задачи со дополнително намалување на работното време.</p>
<h4><strong>Колку подолго трае експериментот, толку повеќе се скратува работното време</strong></h4>
<p>Со други зборови, колку подолго луѓето работеле на нови, поефикасни начини, толку нивните работни недели станувале пократки.</p>
<p>По шест месеци работниците изјавиле дека се помалку исцрпени, дека нивното здравје е подобрено и дека се позадоволни од работата, а просечното работно време го намалиле за околу четири часа, на 34 часа неделно.</p>
<p>Оние кои продолжиле со истиот распоред за цели 12 месеци дополнително го намалиле работното време на околу 33 часа неделно, тврдат истражувачите, истакнувајќи и дека е забележано подобро ментално и физичко здравје и рамнотежа помеѓу работата и животот.</p>
<p>Ова го покажуваат резултатите од експериментите спроведени во изминатите 18 месеци во САД, Канада, Велика Британија и Ирска, а го потврдија искуствата од Австралија и Нов Зеланд.</p>
<h4><strong>100% задачи за четири дена за иста плата</strong></h4>
<p>Концептот на четиридневна работна недела во која вработените добиваат 100% плата за 80% од вообичаените часови додека одржуваат 100% продуктивност стана сè попопуларен ширум светот во последниве години.</p>
<p>Непрофитната организација 4 Day Week Global, која спроведува тестови на овој концепт и работи со владите за да им помогне да креираат соодветни политики, неодамна ја објави четвртата фаза од своето истражување, која се фокусира на долгорочното влијание на овие експерименти.</p>
<p>Ова е прво истражување кое следело ваков систем на работа 12 месеци наместо шест месеци. Слични резултати дале и претходни полугодишни анкети, но постоел сомнеж дека позитивните ефекти се должат на тоа што се работи за новитет, дека со текот на времето може да исчезнат или да се намалат.</p>
<p>Новото истражување опфаќа повратни информации од 988 луѓе кои работеле во 41 компанија во САД и Канада префрлени на четиридневна работна недела минатата година.</p>
<p>„Испитувањата покажаа позитивни резултати насекаде и ова е нов доказ кој помага да се отфрли загриженоста дека претходните успеси се резултат на новитет и не може да се одржат на долг рок“, пишуваат авторите во извештајот.</p>
<h4><strong>Дополнителни придобивки</strong></h4>
<p>Освен тоа, со истражувањето е утврдено дека продолжувањето на работата според новиот систем резултирало со дополнително подобрување на физичката и менталната благосостојба на вработените и истовремено со зголемување на продуктивноста.</p>
<p>„Резултатите по 12 месеци се исклучително позитивни и придонесуваат за градење силни докази кои ги покажуваат трајните позитивни ефекти од скратеното работно време. Овие резултати покажуваат понатамошни позитивни трендови во деловните придобивки, придобивките за здравјето и благосостојбата, како и влијанијата врз животната средина и обезбедуваат солидна основа за широко усвојување на четиридневната работна недела“ – посочуваат истражувачите во извештајот.</p>
<h4><strong>Огромно мнозинство од вработените сакаат да продолжат да работат така</strong></h4>
<p>Од учесниците во студијата, 95% сакале да продолжат со новиот концепт, речиси 70% доживеале намалување на исцрпеноста, 40% чувствувале помалку стрес, а анксиозноста се намалила кај 39% од испитаниците.</p>
<p>Мерено на скала на проценка од еден до пет, каде пет е најдобар резултат, менталното здравје на учесниците во експериментот се зголеми од 2,92 пред почетокот на експериментот на 3,42 по една година, додека нивното физичко здравје се подобри од 3,05 на 3,41.</p>
<p>Истражувањето покажа дека вработените кои се префрлаат на 4-дневна работна недела продолжуваат да работат поефикасно наместо да се обидуваат да брзаат и да ја збијат петдневната работа во четири дена.</p>
<h4><strong>Задоволни се и повеќето компании</strong></h4>
<p>Посебно е интересно што компаниите кои учествуваа во истражувањето многу позитивно го оцениле целокупното искуство, со просечна оценка од 8,7 од максимални 10.</p>
<p>Како дел од клучните придобивки се истакнати подобрувањето на продуктивноста и квалитетот, привлекување нови вработени и намалување на заминувањето на старите.</p>
<p>Приходите на вклучените компании се зголемиле во просек за 15%, додека вработените за 32% помалку размислувале да ја напуштат својата работа.</p>
<p>Ниту една од вклучените компании не изразила намера да се врати на петдневната работна недела. Дури 89% од нив одлучиле дека дефинитивно ќе продолжат со концептот на четиридневна работна недела, а 11% најавиле дека многу веројатно ќе го направат тоа.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/chetiridnevna-rabotna-nedela-na-proba-isplatliva-i-za-vrabotenite-i-za-rabotodavachite/">ЧЕТИРИДНЕВНА РАБОТНА НЕДЕЛА НА ПРОБА Исплатлива и за вработените и за работодавачите</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЕДНА НЕДЕЛА САМО НА ПУКАНКИ! Неверојатно е што можат да му направат на човечкиот организам</title>
		<link>https://plusinfo.mk/edna-nedela-samo-na-pukanki-nevero-atno-e-shto-mozhat-da-mu-napravat-na-chovechkiot-organizam/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 17 Aug 2023 12:14:54 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Арткујна]]></category>
		<category><![CDATA[Живот]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[експеримент]]></category>
		<category><![CDATA[закуска]]></category>
		<category><![CDATA[оброк]]></category>
		<category><![CDATA[пуканки]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=587976</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="660" height="450" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/08/pukanki-unsplash-660x450-1.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/08/pukanki-unsplash-660x450-1.jpg 660w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/08/pukanki-unsplash-660x450-1-300x205.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 660px) 100vw, 660px" /></div>
<p>Пуканките нудат голем број на придобивки за телото. Покрај тоа што се исклучително богати со влакна кои го поддржуваат варењето, тие содржат и антиоксиданти кои се корисни за здравјето на срцето и мозокот и ги намалуваат воспалителните процеси.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/edna-nedela-samo-na-pukanki-nevero-atno-e-shto-mozhat-da-mu-napravat-na-chovechkiot-organizam/">ЕДНА НЕДЕЛА САМО НА ПУКАНКИ! Неверојатно е што можат да му направат на човечкиот организам</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="660" height="450" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/08/pukanki-unsplash-660x450-1.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/08/pukanki-unsplash-660x450-1.jpg 660w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/08/pukanki-unsplash-660x450-1-300x205.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 660px) 100vw, 660px" /></div><p>Додека многумина од нас ги доживуваат пуканките само како брза закуска, една новинарка од порталот „The Healthy“ решила подлабоко да истражи и цела недела секојдневно да консумира само пуканки, а потоа да сподели како ова искуство влијаело на нејзиниот организам.</p>
<p>Она што произлезе од нејзиниот експеримент е дека пуканките можат да бидат повеќе од обична закуска.</p>
<p>Повеќе за ова прочитајте на порталот <a href="https://artkujna.mk/edna-nedela-samo-na-pukanki-neverojatno-e-shto-mozhat-da-mu-napravat-na-chovechkiot-organizam/" target="_blank" rel="noopener">„Арт кујна“.</a></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/edna-nedela-samo-na-pukanki-nevero-atno-e-shto-mozhat-da-mu-napravat-na-chovechkiot-organizam/">ЕДНА НЕДЕЛА САМО НА ПУКАНКИ! Неверојатно е што можат да му направат на човечкиот организам</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-06-13 23:13:33 by W3 Total Cache
-->