<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>централна банка Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/centralna-banka/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/centralna-banka/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Wed, 24 Jun 2026 09:49:37 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>ЕУ ЧЕКОР ПОБЛИСКУ ДО ДИГИТАЛНО ЕВРО „Историска победа на граѓаните и на малите бизниси“</title>
		<link>https://plusinfo.mk/eu-chekor-poblisku-do-digitalno-evro-istoriska-pobeda-na-gra-anite-i-na-malite-biznisi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 24 Jun 2026 09:30:22 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[дигитална валута]]></category>
		<category><![CDATA[дигитално евро]]></category>
		<category><![CDATA[Европска унија]]></category>
		<category><![CDATA[финансиска автономија]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=868358</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="500" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/digital-euro.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/digital-euro.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/digital-euro-300x200.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Дигиталното евро е една од предложените мерки за зајакнување на стратешката автономија на Европа. Тоа е дигитална форма на пари, која би била издадена и гарантирана од Европската централна банка.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/eu-chekor-poblisku-do-digitalno-evro-istoriska-pobeda-na-gra-anite-i-na-malite-biznisi/">ЕУ ЧЕКОР ПОБЛИСКУ ДО ДИГИТАЛНО ЕВРО „Историска победа на граѓаните и на малите бизниси“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="500" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/digital-euro.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/digital-euro.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/06/digital-euro-300x200.jpg 300w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p lang="mk-MK">Комитетот за економска и монетарна политика на Европскиот парламент го одобри воведувањето на дигиталното евро, со кое Европската Унија се обидува да ја намали зависноста од платните системи контролирани од САД. Според планот, дигиталната валута треба да биде воведена до 2029 година со цел да се зајакне европската автономија во платните трансакции, пишува Еуроњуз.</p>
<p lang="mk-MK">Дигиталното евро е една од предложените мерки за зајакнување на стратешката автономија на Европа. Тоа е дигитална форма на пари од централната банка, која би била издадена и гарантирана од Европската централна банка, а е дизајнирана да ги надополни готовината и постоечките банкарски услуги, а не да ги замени.</p>
<p lang="mk-MK">Според предлогот, граѓаните ќе можат да чуваат дигитални евра во посебен дигитален паричник, а ограничување на износот допрва треба да се одреди. Системот би поддржувал онлајн и офлајн плаќања и е дизајниран да нуди висок степен на приватност, што значи дека ЕЦБ нема да може директно да ги идентификува корисниците врз основа на нивните детали за плаќање.</p>
<p lang="mk-MK">ЕЦБ би ја обезбедила основната инфраструктура, додека комерцијалните банки и давателите на платежни услуги би понудиле дигитални евро-услуги на крајните корисници. Финансиските институции се очекува да добијат надомест за нивното учество, додека трговците би платиле надоместоци кои се очекува да бидат пониски од оние кои моментално се поврзани со трансакциите со картички.</p>
<p lang="mk-MK">Европската централна банка ја поздрави одлуката. Италијанскиот пратеник во Европскиот парламент Пасквале Тридико, кој преговараше за документот во име на Клубот на левицата, го опиша гласањето како „историска победа за граѓаните и малите бизниси“.</p>
<p lang="mk-MK">Се очекува Европскиот парламент да го формализира ставот на комитетот на пленарно гласање во Стразбур на почетокот на јули. После тоа, би започнале преговорите со 27-те земји-членки на ЕУ, а пратениците се надеваат дека ќе постигнат конечен договор пред крајот на годината.</p>
<p lang="mk-MK">Европската унија не е единствената која развива јавна дигитална валута. Кина веќе го воведе својот дигитален јуан, додека Русија најави дека нејзината дигитална рубља ќе почне да функционира во септември оваа година.</p>
<p lang="mk-MK">Соединетите Држави зазедоа поинаков пристап. Претседателот Доналд Трамп ги напушти плановите за дигитална валута на централната банка издадена од Федералните резерви и наместо тоа го поддржа развојот на т.н. „стабилни монети“ – приватно издадени крипто средства дизајнирани да одржуваат стабилна вредност.</p>
<p lang="mk-MK">Со оглед на тоа што огромното мнозинство глобални стабилни монети се врзани за американскиот долар, поддржувачите тврдат дека технологијата би можела да ја зајакне меѓународната улога на доларот и да ја прошири неговата употреба во прекуграничните плаќања. Сепак, некои креатори на политики и поранешни функционери веруваат дека дигиталната валута на централната банка на САД на крајот би можела да се врати на агендата.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/eu-chekor-poblisku-do-digitalno-evro-istoriska-pobeda-na-gra-anite-i-na-malite-biznisi/">ЕУ ЧЕКОР ПОБЛИСКУ ДО ДИГИТАЛНО ЕВРО „Историска победа на граѓаните и на малите бизниси“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ДОЛАРОТ РАСТЕ ВО ОДНОС НА ДРУГИТЕ ВОДЕЧКИ ВАЛУТИ Вредноста на еврото се намалува</title>
		<link>https://plusinfo.mk/dolarot-raste-vo-odnos-na-drugite-vodechki-valuti-vrednosta-na-evroto-se-namaluva/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 15 Mar 2026 14:51:58 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[берзи]]></category>
		<category><![CDATA[долар]]></category>
		<category><![CDATA[евро]]></category>
		<category><![CDATA[нестабилност]]></category>
		<category><![CDATA[пазари]]></category>
		<category><![CDATA[федерални резерви на сад]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=843989</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="900" height="675" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar.jpg 900w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar-300x225.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar-768x576.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar-86x64.jpg 86w" sizes="(max-width: 900px) 100vw, 900px" /></div>
<p>Една од причините за ваквите движења е политиката на американската централна банка – Федералните резерви.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/dolarot-raste-vo-odnos-na-drugite-vodechki-valuti-vrednosta-na-evroto-se-namaluva/">ДОЛАРОТ РАСТЕ ВО ОДНОС НА ДРУГИТЕ ВОДЕЧКИ ВАЛУТИ Вредноста на еврото се намалува</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="900" height="675" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar.jpg 900w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar-300x225.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar-768x576.jpg 768w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2025/04/dolar-86x64.jpg 86w" sizes="auto, (max-width: 900px) 100vw, 900px" /></div><p class="western" lang="mk-MK" align="left">На девизните пазари вредноста на американскиот долар повторно се зголеми во однос на дел од најважните светски валути. Зајакнувањето на доларот се поврзува со очекувањата за економската политика во САД, како и со движењата на каматните стапки и глобалната економска неизвесност.</p>
<p class="western" lang="mk-MK" align="left">Индексот на доларот, кој ја следи вредноста на американската валута во однос на кошничка од шест водечки светски валути, покажува раст во текот на изминатиот период. Овој индекс често се користи како индикатор за силата на доларот на глобалниот финансиски пазар.</p>
<p class="western" lang="mk-MK" align="left">Доларот зајакна во однос на неколку валути, меѓу кои и еврото. Во вакви ситуации, кога доларот расте, европската валута обично слабее, па цената на еврото се намалува во однос на американската валута.</p>
<p class="western" lang="mk-MK" align="left">Една од причините за ваквите движења е политиката на американската централна банка – Федералните резерви. Кога се очекува зголемување на каматните стапки или задржување на повисоки нивоа подолг период, инвеститорите често го пренасочуваат капиталот кон доларот, бидејќи се смета за побезбедна инвестиција.</p>
<p class="western" lang="mk-MK" align="left">Дополнително, неизвесноста на глобалните пазари – поврзана со инфлацијата, геополитичките тензии и економските прогнози – ги тера инвеститорите да бараат сигурни валути. Во такви услови, американскиот долар често се засилува бидејќи се смета за „безбедно засолниште“ во време на нестабилност.</p>
<p class="western" lang="mk-MK" align="left">Економистите очекуваат дека движењата на девизните пазари и во наредниот период ќе зависат од монетарната политика на големите централни банки, економските показатели и глобалните политички случувања.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/dolarot-raste-vo-odnos-na-drugite-vodechki-valuti-vrednosta-na-evroto-se-namaluva/">ДОЛАРОТ РАСТЕ ВО ОДНОС НА ДРУГИТЕ ВОДЕЧКИ ВАЛУТИ Вредноста на еврото се намалува</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>РУСИЈА СЕ СООЧУВА СО НЕДОСТИГ НА РАБОТНА СИЛА Дури 70% од фабриките го имаат тој проблем, алармира руската гувернерка</title>
		<link>https://plusinfo.mk/rusi-a-se-soochuva-so-nedostig-na-rabotna-sila-duri-70-od-fabrikite-go-imaat-to-problem-alarmira-ruskata-guvernerka/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 26 Apr 2024 15:45:51 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[владимир путин]]></category>
		<category><![CDATA[гувернерка]]></category>
		<category><![CDATA[инфлација]]></category>
		<category><![CDATA[недостиг]]></category>
		<category><![CDATA[работна сила]]></category>
		<category><![CDATA[русија]]></category>
		<category><![CDATA[фабрики]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=662839</guid>

					<description><![CDATA[<p>На пазарот на трудот влијаат долгорочни трендови, особено демографски, додека продуктивноста на трудот заостанува зад растот на платите, истакна гувернерката на руската Централна банка., Елвира Набиулина.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/rusi-a-se-soochuva-so-nedostig-na-rabotna-sila-duri-70-od-fabrikite-go-imaat-to-problem-alarmira-ruskata-guvernerka/">РУСИЈА СЕ СООЧУВА СО НЕДОСТИГ НА РАБОТНА СИЛА Дури 70% од фабриките го имаат тој проблем, алармира руската гувернерка</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Приближно 70% од фабриките во Русија се соочуваат со недостиг на работна сила, изјави денеска гувернерката на Банка на Русија, Елвира Набиулина.</p>
<p>&#8211; На пазарот на трудот влијаат и други долгорочни трендови, особено демографски, додека продуктивноста на трудот заостанува зад растот на платите &#8211; нагласи Набиулина, додавајќи дека сите споменати фактори вршат притисок врз руската економија.</p>
<p>Таа наведе дека истражувањето е спроведено во околу 15.000 руски фабрики.</p>
<p>Управниот одбор на Банката на Русија денеска одлучи да ја задржи референтната каматна стапка на 16%. Како што се истакнува во соопштението на руската Централна банка, намалувањето на инфлацијата во Русија на посакуваните 4% бара рестриктивната монетарна политика да се одржува подолго од првично планираното.</p>
<p>Рускиот претседател Владимир Путин вчера предупреди дека на неговата земја сè уште и се заканува раст на инфлацијата, но според него трендовите се позитивни.</p>
<p>Тој нагласи дека Русија во следните 6 години треба радикално да го зголеми индустриското производство „за десетици проценти“, како и дека нови компании, вклучително и високотехнолошки, треба да се појават буквално насекаде во земјата.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/rusi-a-se-soochuva-so-nedostig-na-rabotna-sila-duri-70-od-fabrikite-go-imaat-to-problem-alarmira-ruskata-guvernerka/">РУСИЈА СЕ СООЧУВА СО НЕДОСТИГ НА РАБОТНА СИЛА Дури 70% од фабриките го имаат тој проблем, алармира руската гувернерка</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>„ПОЧНУВА ОБНОВАТА НА ЗЕМЈАТА И КРАЈОТ НА РАСПАЃАЊЕТО“ Новиот претседател на Аргентина положи заклетва</title>
		<link>https://plusinfo.mk/pochnuva-obnovata-na-zem-ata-i-kra-ot-na-raspa-a-eto-noviot-pretsedatel-na-argentina-polozhi-zakletva/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 10 Dec 2023 16:15:14 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[корупција]]></category>
		<category><![CDATA[нов]]></category>
		<category><![CDATA[претседател]]></category>
		<category><![CDATA[свет]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=620841</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="430" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/havier-milej.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/havier-milej.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/havier-milej-300x172.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Милеи победи со убедлива победа во вториот круг од изборите одржани на 19 ноември и ја испрати перонистичката политичка опција која со децении доминираше на политичката сцена во Аргентина во опозиција.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/pochnuva-obnovata-na-zem-ata-i-kra-ot-na-raspa-a-eto-noviot-pretsedatel-na-argentina-polozhi-zakletva/">„ПОЧНУВА ОБНОВАТА НА ЗЕМЈАТА И КРАЈОТ НА РАСПАЃАЊЕТО“ Новиот претседател на Аргентина положи заклетва</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="430" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/havier-milej.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/havier-milej.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/12/havier-milej-300x172.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p>Новиот претседател на Аргентина, Хавиер Милеи денеска положи заклетва пред парламентот на земјата и со тоа и официјално ја презеде претседателската функција, јавија британските медиуми.</p>
<p>Како претседателски кандидат, Милеи вети дека ќе го исчисти политичкиот естаблишмент од корупција, ќе ја елиминира Централната банка, која ја обвини дека печати пари и ја поттикнува инфлацијата и дека ќе го замени нестабилниот пезос со американски долар.</p>
<p>Милеи победи со убедлива победа во вториот круг од изборите одржани на 19 ноември и ја испрати перонистичката политичка опција која со децении доминираше на политичката сцена во Аргентина во опозиција.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/pochnuva-obnovata-na-zem-ata-i-kra-ot-na-raspa-a-eto-noviot-pretsedatel-na-argentina-polozhi-zakletva/">„ПОЧНУВА ОБНОВАТА НА ЗЕМЈАТА И КРАЈОТ НА РАСПАЃАЊЕТО“ Новиот претседател на Аргентина положи заклетва</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ВЕТИ ДЕКА ЌЕ ЈА ЗАПАЛИ ЦЕНТРАЛНАТА БАНКА Контроверзниот десничар Хавиер Милеи избран за нов претседател на Аргентина</title>
		<link>https://plusinfo.mk/veti-deka-e-a-zapali-centralnata-banka-kontroverzniot-desnichar-havier-milei-izbran-za-nov-pretsedatel-na-argentina/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 20 Nov 2023 08:45:18 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[претседателски избори]]></category>
		<category><![CDATA[хавиер милеи]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=614758</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="414" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/javier-milei-argentina.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/javier-milei-argentina.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/javier-milei-argentina-300x166.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Никој не знае што всушност може да се очекува од контроверзниот десничар Хавиер Милеи, кого го поврзуваат и го споредуваат со поранешниот американски претседател Доналд Трамп и со поранешниот бразилски лидер Жаир Болсонаро.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/veti-deka-e-a-zapali-centralnata-banka-kontroverzniot-desnichar-havier-milei-izbran-za-nov-pretsedatel-na-argentina/">ВЕТИ ДЕКА ЌЕ ЈА ЗАПАЛИ ЦЕНТРАЛНАТА БАНКА Контроверзниот десничар Хавиер Милеи избран за нов претседател на Аргентина</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="414" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/javier-milei-argentina.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/javier-milei-argentina.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2023/11/javier-milei-argentina-300x166.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p>Екстремно десничарскиот политички аутсајдер Хавиер Милеи победи на претседателските избори во Аргентина. Ривал на Милеи во вториот круг од изборите му беше министерот за економија Серџо Маса.</p>
<p>Поранешниот американски претседател Доналд Трамп му честиташе на Милеи со порака – „Направи ја Аргентина повторно силна!“ (Make Argentina Great Again!), што е парафраза на предизборниот слоган на Трамп: „Да ја направиме Америка повторно голема!“.</p>
<p>Изборите се одржаа во тежок економски момент за Аргентина, земја во која инфлацијата галопира и многумина едвај врзуваат крај со крај.</p>
<p>Милеи во текот на кампањата изнесе низа радикални предлози, меѓудругото вети и дека ќе ја крене во воздух Централната банка. Според крајните резултати, се чини дека радикалните гледишта на Милеи допреа до многу гласачи кои сакаат промени.</p>
<p>Иако предизборните анкети предвидуваа тесен втор круг од изборите, Милеи ги изненади сите, постигнувајќи предност од повеќе од 10%. Според резултатите, Милеи добил близу 56% од гласовите, а Маса само 44%.</p>
<p>&#8211; Денес започнува реконструкцијата на Аргентина. Денеска започнува крајот на пропаѓањето на Аргентина. На моделот на декаденција му дојде крајот. Нема враќање назад. Аргентина ќе се врати на позицијата во светот која никогаш не требаше да ја загуби. Ќе работиме рамо до рамо со сите нации од слободниот свет за да помогнеме во изградбата на подобар свет &#8211; рече Милеи во својот победнички говор пред приврзаниците во Буенос Аирес.</p>
<p>Неговиот противкандидат Серџо Маса рече дека му се јавил на победникот за да му ја честита победата.</p>
<p>&#8211; Очигледно, резултатите не беа онакви какви што очекувавме. Од утре целата одговорност за оваа земја е на новиот претседател – истакна Маса.</p>
<p>Никој не знае што всушност може да се очекува од контраверзниот Милеи, кого го поврзуваат и го споредуваат со поранешниот американски претседател Доналд Трамп и со поранешниот бразилски лидер Жаир Болсонаро.</p>
<p>Политичките аналитичари посочуваат дека Хавиер Мајли е „непроверен„.Но,се покажа дека тоа е всушност еден од неговите адути.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/veti-deka-e-a-zapali-centralnata-banka-kontroverzniot-desnichar-havier-milei-izbran-za-nov-pretsedatel-na-argentina/">ВЕТИ ДЕКА ЌЕ ЈА ЗАПАЛИ ЦЕНТРАЛНАТА БАНКА Контроверзниот десничар Хавиер Милеи избран за нов претседател на Аргентина</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>КРЕДИТ СВИС СЕ ОБИДУВА ДА СЕ СПАСИ ОД БАНКРОТ Позајми 54 милијарди долари од Централната швајцарска банка</title>
		<link>https://plusinfo.mk/kredit-svis-se-obiduva-da-se-spasi-od-bankrot-poza-mi-54-mili-ardi-dolari-od-centralnata-shva-carska-banka/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 16 Mar 2023 08:21:04 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Кредит Свис]]></category>
		<category><![CDATA[ликвидност]]></category>
		<category><![CDATA[позајмица]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=549270</guid>

					<description><![CDATA[<p>Покрај тоа, банката нуди готовинска понуда во однос на десет високи надредени хартии од вредност деноминирани во американски долари за вкупен износ до 2,5 милијарди долари – како и посебна понуда за четири должнички хартии од вредност деноминирани во евра до вкупен износ од 500 милиони евра,</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/kredit-svis-se-obiduva-da-se-spasi-od-bankrot-poza-mi-54-mili-ardi-dolari-od-centralnata-shva-carska-banka/">КРЕДИТ СВИС СЕ ОБИДУВА ДА СЕ СПАСИ ОД БАНКРОТ Позајми 54 милијарди долари од Централната швајцарска банка</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Швајцарската банка Кредит Свис соопшти дека за одржување на ликвидоста ќе позајми до 50 милијарди швајцарски франци (53,68 милијарди долари) од Швајцарската централна банка.</p>
<p>Одлуката доаѓа по вчерашнот пад на акциите на банката, откако нејзиниот главен инвеститор Саудиска национална банка изјави дека нема да може да обезбеди дополнителна помош.</p>
<p>Покрај тоа, банката нуди готовинска понуда во однос на десет високи надредени хартии од вредност деноминирани во американски долари за вкупен износ до 2,5 милијарди долари – како и посебна понуда за четири должнички хартии од вредност деноминирани во евра до вкупен износ од 500 милиони евра,</p>
<p>&#8211; Овие мерки покажуваат решителна акција за зајакнување на Кредит Свис додека ја продолжуваме нашата стратешка трансформација за да испорачаме вредност на нашите клиенти и другите засегнати страни &#8211; изјави главниот извршен директор на Кредит Свис Улрих Кернер.</p>
<p>Проблемите во банкарскиот сектор се појавија минатата недела, кога во САД пропадна банката Силиконска долина, 16-та по големина банка во земјава, а два дена подоцна пропадна и  уште една банка.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/kredit-svis-se-obiduva-da-se-spasi-od-bankrot-poza-mi-54-mili-ardi-dolari-od-centralnata-shva-carska-banka/">КРЕДИТ СВИС СЕ ОБИДУВА ДА СЕ СПАСИ ОД БАНКРОТ Позајми 54 милијарди долари од Централната швајцарска банка</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ГАСТАРБАЈТЕРИТЕ ГО ОДВРЗАА ЌЕСЕТО За 9 месеци во Албанија биле испратени 592 милиони евра</title>
		<link>https://plusinfo.mk/gastarba-terite-go-odvrzaa-eseto-za-9-meseci-vo-albani-a-bile-isprateni-592-milioni-evra/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 15 Dec 2022 12:33:05 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[албанија]]></category>
		<category><![CDATA[гастрбајтери]]></category>
		<category><![CDATA[роднини]]></category>
		<category><![CDATA[свет]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=524566</guid>

					<description><![CDATA[<p>Според платниот биланс на банката, за девет месеци дознаките изнесуваат 592 милиони евра, што е раст од 10 отсто во однос на истиот период минатата година.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/gastarba-terite-go-odvrzaa-eseto-za-9-meseci-vo-albani-a-bile-isprateni-592-milioni-evra/">ГАСТАРБАЈТЕРИТЕ ГО ОДВРЗАА ЌЕСЕТО За 9 месеци во Албанија биле испратени 592 милиони евра</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Продолжува растот на дознаките на иселениците, кои, им ги испратиле на своите роднини во Албанија, во периодот јануари-септември, соопшти Централна банка на Албанија.</p>
<p>Според платниот биланс на банката, за девет месеци дознаките изнесуваат 592 милиони евра, што е раст од 10 отсто во однос на истиот период минатата година.</p>
<p>Во третиот квартал, иселениците испратиле 216 милиони евра, што е за 8,5 отсто поголем износ во однос на истиот период пред една година.</p>
<p>Италија и Грција водат како земји од кои доаѓа најголем прилив на средства, поради големиот број албански граѓани кои живеат и работат во овие земји, а потоа следат Велика Британија, Германија, Швајцарија и САД.</p>
<p>Во Албанија, секое четврто семејство добива приходи од свои блиски кои се во странство, што се покажува како единствен извор на егзистенција за огромното мнозинство од нив. Со овој приход живеат над 220 илјади семејства, во отсуство на друг извор.</p>
<p>Минатата година дознаките достигнаа вредност од 761 милион евра, што беше највисоко ниво од 2009 година.a</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/gastarba-terite-go-odvrzaa-eseto-za-9-meseci-vo-albani-a-bile-isprateni-592-milioni-evra/">ГАСТАРБАЈТЕРИТЕ ГО ОДВРЗАА ЌЕСЕТО За 9 месеци во Албанија биле испратени 592 милиони евра</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЌЕ ПРОТЕЧАТ 35.000 ДОКУМЕНТИ ВО СЛЕДНИТЕ 48 ЧАСА? Анонимус ја хакираа Централната банка на Русија</title>
		<link>https://plusinfo.mk/e-protechat-35-000-dokumenti-vo-slednite-48-chasa-anonimus-a-hakiraa-centralnata-banka-na-rusi-a/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 24 Mar 2022 11:58:18 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[анонимус]]></category>
		<category><![CDATA[русија]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=451257</guid>

					<description><![CDATA[<p>Анонимус е најекспонираната хакерска заедница во светот, која објави војна на Русија по руската инвазија на Украина.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/e-protechat-35-000-dokumenti-vo-slednite-48-chasa-anonimus-a-hakiraa-centralnata-banka-na-rusi-a/">ЌЕ ПРОТЕЧАТ 35.000 ДОКУМЕНТИ ВО СЛЕДНИТЕ 48 ЧАСА? Анонимус ја хакираа Централната банка на Русија</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p class="western">Хакерската група Анонимус е најекспонираната хакерска заедница во светот, која објави војна на Русија по руската инвазија на Украина.рупа Анонимус објави дека ја хакирале Централната банка на Русија и дека ќе објават повеќе од 35.000 податоци.</p>
<p class="western">Групата Анонимус на својот Твитер профил објави дека нивната заедница ја хакирала Централната банка на Русија. Тие тврдат дека во следните 48 часа ќе објават повеќе од 35.000 документи, меѓу кои и тајни договори.</p>
<p class="western">Анонимус е најекспонираната хакерска заедница во светот, која објави војна на Русија по руската инвазија на Украина.</p>
<p class="western">Претходно, тие се пофалија дека на 26 февруари ги хакирале државните ТВ канали во Русија и ја објавиле вистината за тоа што се случува во Украина.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/e-protechat-35-000-dokumenti-vo-slednite-48-chasa-anonimus-a-hakiraa-centralnata-banka-na-rusi-a/">ЌЕ ПРОТЕЧАТ 35.000 ДОКУМЕНТИ ВО СЛЕДНИТЕ 48 ЧАСА? Анонимус ја хакираа Централната банка на Русија</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Лагард: Нема играње со економското закрепнување на еврозоната</title>
		<link>https://plusinfo.mk/lagard-nema-igra-e-so-ekonomskoto-zakrepnuva-e-na-evrozonata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 13 Sep 2020 16:48:09 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[европска]]></category>
		<category><![CDATA[економија]]></category>
		<category><![CDATA[лагард]]></category>
		<category><![CDATA[унија]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://plusinfo.mk/?p=297040</guid>

					<description><![CDATA[<p>Претседателката на Европската централна банка (ЕЦБ), Кристин Лагард, денеска изјави дека не смее да има релаксирање во борбата за закрепнување од економските последици од пандемијата на ковид-19 и притоа таа ги повика владите од еврозоната да ја поддржат ЕЦБ со засилена фискална потрошувачка. И покрај закрепнувањето на еврозоната од тешките економски последици од пандемиските карантински [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/lagard-nema-igra-e-so-ekonomskoto-zakrepnuva-e-na-evrozonata/">Лагард: Нема играње со економското закрепнување на еврозоната</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Претседателката на Европската централна банка (ЕЦБ), Кристин Лагард, денеска изјави дека не смее да има релаксирање во борбата за закрепнување од економските последици од пандемијата на ковид-19 и притоа таа ги повика владите од еврозоната да ја поддржат ЕЦБ со засилена фискална потрошувачка.</p>
<p>И покрај закрепнувањето на еврозоната од тешките економски последици од пандемиските карантински мерки, Лагард во говорот за време на состанокот на претседателите на арапските централни банки рече дека закрепнувањето е нерамномерно и неизвесно бидејќи неколку земји се борат против повторно зголемување на бројот на нови случаи, наведува лондонски „Гардијан“.</p>
<p>Таа, исто така, истакна дека ЕЦБ останува подготвена да ги прилагоди сите свои инструменти за да и помогне на групата од 19 земји во еврозоната да ја надминат сегашната криза.</p>
<p>Лагард повтори дека владите на овие земји треба да придонесат во напорите со јавната потрошувачка и инвестиции.</p>
<p>&#8211; Продолжувањето на експанзивната фискална политика е клучно за да се избегнат прекумерните губења на работни места и за поддршка на приходите на домаќинствата до позначително зајакнување на економското закрепнување &#8211; рече Лагард.</p>
<p>Таа ги повика владите на земјите од еврозоната брзо да ги усогласат преостанатите детали од договорот за фондот на Европската унија од 750 милијарди евра за економско закрепнување од пандемијата, така што средствата од тој фонд да започнат да пристигнуваат кога е планирано, од јануари следната година.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/lagard-nema-igra-e-so-ekonomskoto-zakrepnuva-e-na-evrozonata/">Лагард: Нема играње со економското закрепнување на еврозоната</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Централна банка на Кина: Нема закана од трајна инфлација</title>
		<link>https://plusinfo.mk/centralna-banka-na-kina-nema-zakana-od-tra-na-inflaci-a/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 11 May 2020 09:43:19 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[инфлација]]></category>
		<category><![CDATA[кина]]></category>
		<category><![CDATA[централна банка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://plusinfo.mk/?p=254793</guid>

					<description><![CDATA[<p>Централната банка на Кина објави дека и покрај краткорочните нарушувања на цените поради пандемијата со ковид-19, во земјата не постојат основи за трајна инфлација и дефлација. Кинеската економија остана стабилна, понудата и побарувачката генерално се во рамнотежа и затоа не постои закана од трајна инфлација и дефлација во земјата, се вели во извештајот на Централната [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/centralna-banka-na-kina-nema-zakana-od-tra-na-inflaci-a/">Централна банка на Кина: Нема закана од трајна инфлација</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Централната банка на Кина објави дека и покрај краткорочните нарушувања на цените поради пандемијата со ковид-19, во земјата не постојат основи за трајна инфлација и дефлација.</p>
<p>Кинеската економија остана стабилна, понудата и побарувачката генерално се во рамнотежа и затоа не постои закана од трајна инфлација и дефлација во земјата, се вели во извештајот на Централната банка за монетарната политика во првиот квартал.</p>
<p>Централната банка вети дека ќе го засили антицикличното прилагодување за поддршка на реалната економија, дека претпазливата монетарна политика ќе ја направи пофлексибилна и оти дополнително ќе ја продлабочи пазарно ориентираната реформа на каматната стапка и реформата на системот за формирање девизен курс на јуанот.</p>
<p>Индексот на потрошувачките цени, главната мерка на инфлацијата во Кина, во март се зголеми за 4,3 проценти во однос на минатата година, додека оваа бројка во февруари беше 5,2 и во јануари 5,4 проценти.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/centralna-banka-na-kina-nema-zakana-od-tra-na-inflaci-a/">Централна банка на Кина: Нема закана од трајна инфлација</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-07-30 12:22:52 by W3 Total Cache
-->