<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>био Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/bio/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/bio/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Mon, 04 Dec 2023 14:33:48 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>БИО-КАТАСТРОФА НЀ ЧЕКА ВО ГОДИНАТА 2050 „Ова е последно предупредување“</title>
		<link>https://plusinfo.mk/bio-katastrofa-n-cheka-vo-godinata-2050-ova-e-posledno-predupreduva-e/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Панорама]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 04 Dec 2023 14:33:48 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Наука и технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[2050 година]]></category>
		<category><![CDATA[био]]></category>
		<category><![CDATA[гардијан]]></category>
		<category><![CDATA[европа]]></category>
		<category><![CDATA[климатски промени]]></category>
		<category><![CDATA[човештво]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=619436</guid>

					<description><![CDATA[<p>Доколку нешто не се промени, до 2050 година може да има брзо ширење на инвазивни видови (кои често носат нови болести), масивно загадување со пластика, намалување на популацијата на риби и исчезнување на шумите. </p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/bio-katastrofa-n-cheka-vo-godinata-2050-ova-e-posledno-predupreduva-e/">БИО-КАТАСТРОФА НЀ ЧЕКА ВО ГОДИНАТА 2050 „Ова е последно предупредување“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Континуираното уништување на природата ширум светот до средината на овој век ќе резултира со шокантни промени во животот на сите луѓе, предупредуваат научниците.</p>
<p>Ако човештвото не ги исполни своите обврски за справување со петте главни двигатели на загубата на природата, критичните природни системи би можеле да пропаднат до 2050 година, исто како што се предвидува дека тогаш човечката популација ќе го достигне својот врв.</p>
<p>Во опширен текст, <a href="https://www.theguardian.com/environment/2023/nov/29/a-biodiversity-catastrophe-how-the-world-could-look-in-2050-unless-we-act-now-aoe" target="_blank" rel="noopener">британски Гардијан вели дека разговарал</a> за ова прашање со водечки научници, домородни лидери и еколозите ширум светот.</p>
<p>Накратко, предупредувањата наведуваат дека на милиони растителни и животински видови им се заканува исчезнување, шумски пожари, поплави и екстремни временски услови.</p>
<p>Исто така, доколку нешто не се промени, до 2050 година може да има брзо ширење на инвазивни видови (кои често носат нови болести), масивно загадување со пластика, намалување на популацијата на риби и исчезнување на шумите.</p>
<p>Повеќе од една четвртина од сите растителни и животински видови, кои експертите ги процениле длабински во смисла на зачувување, се изложени на ризик од исчезнување.</p>
<p>За да се спротивстави на потенцијалната загуба, истражувањата покажуваат дека човештвото мора да работи на обновување на природата низ целата планета, да усвои поеколошки земјоделски практики, да ја намали потрошувачката на месо, да го запре ширењето на инвазивните видови и драматично да ја намали употребата на фосилни горива.</p>
<p>Се потсетува дека на самитот Cop15 за биолошка разновидност минатиот декември, владите кои учествуваа на тој состанок договорија 23 цели, вклучително и обновување на 30% од деградираните копнени, водни, крајбрежни и морски екосистеми на планетата, но досега владите не исполниле ниту една од самонаметнатите цели поврзани со губење на природата, а експертите велат дека тоа мора итно да се промени.</p>
<p>Во текот на изминатите 10.000 години, луѓето исчистиле околу една третина од сите шуми за да направат место за обработливо земјиште, проценуваат истражувачите, уништувајќи клучни екосистеми како тропските дождовни шуми, кои се меѓу најразновидните на планетата.</p>
<p>Исто така, експертите предупредуваат дека во опасност се и уникатните сушни региони.</p>
<p>&#8211; Ако не ги преземеме неопходните активности за зачувување на биолошката разновидност, иднината на светот и на нашиот вид може да се опише со еден збор &#8211; пустина &#8211; рече Кристијан Хулиао од бразилското домородно население на Амазон Панкарару.</p>
<p>Во октомври, експертска проценка на ОН предупреди дека инвазивните видови станаа проблем вреден повеќе милијарди долари, кој се очекува да се влоши доколку не се преземат соодветни мерки. Најмалку 3.500 штетни инвазивни видови се регистрирани на глобално ниво и овие видови играат сè поголема улога во природни катастрофи како што се смртоносните шумски пожари на Хаваите во август.</p>
<p>Прекумерните инвазивни вонземски видови ќе ги заменат уникатните локални екосистеми, предизвикувајќи исчезнување на некои автохтони видови, особено оние ендемични во Чиле, додека бројот на други значително ќе се намали, според чилеанските експерти.</p>
<p>Во Европа ќе стигнат тигрестите комарци.</p>
<p>Во исто време, се проценува дека две третини од предвидената популација од 10 милијарди луѓе ќе живеат во градовите до 2050 година.</p>
<p>Ова ќе ги зголеми потребите за енергија за управување со растечката сложеност на урбаниот метаболизам. Градовите, исто така, ќе ја зголемат побарувачката за експлоатација на природните ресурси, со сериозни ризици за здравјето на екосистемот, а сè поголем дел од населението ќе се исклучи од природата, физички и психички.</p>
<p>Исто така, се очекува поради прекумерниот риболов да исчезнат бројни видови риби кои порано ги јаделе, а ако на тоа се додаде и затоплувањето на водата, тоа значи дека риболовот како таков ќе изумре.</p>
<p>Исто така, акумулацијата на пластика, хемикалии, пестициди и ѓубрива во природните екосистеми се издвојува како закана за биолошката разновидност која бара итна акција, велат експертите.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/bio-katastrofa-n-cheka-vo-godinata-2050-ova-e-posledno-predupreduva-e/">БИО-КАТАСТРОФА НЀ ЧЕКА ВО ГОДИНАТА 2050 „Ова е последно предупредување“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Како препознавате дали некој производ е навистина органски и зошто е тоа важно?</title>
		<link>https://plusinfo.mk/kako-prepoznavate-dali-neko-proizvod-e-navistina-organski-i-zoshto-e-toa-vazhno/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 14 Apr 2021 13:54:22 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Промо]]></category>
		<category><![CDATA[био]]></category>
		<category><![CDATA[дм]]></category>
		<category><![CDATA[органска храна]]></category>
		<category><![CDATA[органско производство]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://plusinfo.mk/?p=357982</guid>

					<description><![CDATA[<p>Тековната здравствена состојба предизвикана од пандемијата на корона вирусот нè насочи кон нашата исконска поврзаност со природата и ги актуализираше проблемите во врска со животната средина и зачувувањето на екосистемите. Враќајќи се на сопствените приоритети и здравје, започнавме да размислуваме што јадеме и како живееме, но и какви последици предизвикуваме за нашето опкружување. Во истражувањето [&#8230;]</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/kako-prepoznavate-dali-neko-proizvod-e-navistina-organski-i-zoshto-e-toa-vazhno/">Како препознавате дали некој производ е навистина органски и зошто е тоа важно?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Тековната здравствена состојба предизвикана од пандемијата на корона вирусот нè насочи кон нашата исконска поврзаност со природата и ги актуализираше проблемите во врска со животната средина и зачувувањето на екосистемите. Враќајќи се на сопствените приоритети и здравје, започнавме да размислуваме што јадеме и како живееме, но и какви последици предизвикуваме за нашето опкружување.</p>
<p>Во истражувањето спроведено во 2019 од ЕФСА (Европската агенција за безбедност на храна), во кое беа вклучени земјите од регионот, јасно се гледа дека луѓето обрнуваат повеќе внимание од кога било на заштита на животната средина, здравјето, социјалните и етичките проблеми и бараат вредност во свежата, помалку преработена храна од одржливи извори, добро ја познаваат темата за безбедност на храната и се загрижени за употребата на антибиотици, хормони, стероиди, пестициди и адитиви во храната. Со други зборови, органската храна зазема сѐ поголема улога во нашите животи, а ние тоа го поздравуваме. Еве и зошто.</p>
<p><span style="text-decoration: underline;"><strong>Кои се бенефитите од органската храна?</strong></span></p>
<p>Придобивките од органската храна се рефлектираат во примена на природни методи и состојки, ограничување или целосно елиминирање на употребата на хемиски синтетизирани агенси, минерални ѓубрива, како и забрана за употреба на генетски модифицирани организми и состојки од вакво потекло.</p>
<p>Управувањето со производствените процеси во органското производство подразбира проценка на ризик и примена на соодветни превентивни мерки и принципи на одржување и подобрување на животот во почвата, односно биодиверзитетот и неговата природна плодност. Потоа, хранење на растенијата пред сѐ преку екосистемот на почвата, како и прилагодување на методите за органско производство на регионалните и локалните климатски и агроеколошки услови, санитарната состојба, нивото на развој и спецификите на традиционалниот начин на одгледување се дополнителни придобивки со кои се соочуваме при употребата на органска храна.</p>
<p>Поради овие методи на производство, органската храна не содржи конзерванси, вештачки бои, ароми и се состои од повеќе витамини, минерали, калциум, магнезиум, железо, омега-3 масни киселини во споредба со конвенционално произведената храна.</p>
<p><span style="text-decoration: underline;"><strong>Каде може да купите сертифицирана органска храна?</strong></span></p>
<p>Сопствена трговска марка со најголем асортиман на органски производи во земјава е <a href="https://keepaneyegdemk.hit.gemius.pl/lshitredir/id=0sKQdKdXN0vx1aOBbp9M1rPpTGQyVh.WfnCpn5kQaJz.c7/fastid=jaxnxelefhyziikhlehxopfwzpmk/stparam=qprfpjdhck/nc=0/gdpr=0/gdpr_consent=/url=https://www.dm.mk/dm-asortiman/ishrana" target="_blank" rel="noopener"><strong>dmBio</strong></a>, која можете да ја најдете во сите дрогерии на dm. Со речиси 300 производи од органско потекло, dmBio Ви овозможува да го збогатите секој оброк со неверојатни природни вкусови, без разлика дали се работи за житарки, јаткасти плодови, тестенини или готови оброци. Доколку мислите дека сега е правото време за стекнување на поздрави навики, вистинско време е да ги пробате производите од асортиманот на dmBio.</p>
<p><a href="https://keepaneyegdemk.hit.gemius.pl/lshitredir/id=0sKQdKdXN0vx1aOBbp9M1rPpTGQyVh.WfnCpn5kQaJz.c7/fastid=jaxnxelefhyziikhlehxopfwzpmk/stparam=qprfpjdhck/nc=0/gdpr=0/gdpr_consent=/url=https://www.dm.mk/dm-asortiman/ishrana" target="_blank" rel="noopener">Информирајте се тука!</a></p>
<p><span style="text-decoration: underline;"><strong>Како да препознаете органски производ?</strong></span></p>
<p>Една од најчестите заблуди за оваа храна е да се поистовети домашната храна со органската храна. Имено, овие два поима не се синоними &#8211; еден производ може да биде од домашно потекло, но тоа не значи дека е создаден во согласност со принципите на органско производство. Исто така, на полиците честопати гледаме производи што содржат етикети како „био“, „еко“, „органски“, „природен“ и кои со својот опис треба да наведат такво потекло и својства. Секое пласирање на пазарот на производи со такви ознаки, во случај да не се произведуваат на тој начин, подлежи на законски и казнени одредби.</p>
<p>Органските производи можат да се нарекуваат и како такви да се обележат, само производи што се произведуваат, контролираат во сите фази на производство и сертифицираат во согласност со сите методи на органско производство и прописите што ги регулираат.</p>
<p>Органските производи кои може да се најдат на полиците на dm и се произведени во согласност со строгите регулативи на Европската унија, се означени со официјалната ознака за органско производство на Европската унија, во форма на зелен правоаголник со бели ѕвезди во форма на лист. На одредени органски производи, конкретно на оние кои потекнуваат од Германија, може да се најде и германската ознака за органски производ, која е во форма на бел шестоаголник со зелени рабови, во кој пишува „BIO nach EG-Öko-Verordnung“ што во превод значи: „БИО – по ЕКО одредбите на Европската Унија“. Оваа ознака, исто така, гарантира органски производ.<br />
<img fetchpriority="high" decoding="async" class="alignnone size-medium wp-image-357988" src="http://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/04/EU-oznaka-300x201.png" alt="" width="300" height="201" /><img decoding="async" class="alignnone size-medium wp-image-357989" src="http://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/04/BIO-de-300x248.png" alt="" width="300" height="248" /></p>
<p><strong>dmBio – органски квалитет по супер цени!</strong></p>
<p>Со повеќе од 500 производи од сегментот на органска храна, од кои повеќе од 300 ѝ припаѓаат на сопствена марка &#8211;  dmBio, дрогериите на dm нудат најширока понуда во сегментот на органска исхрана во земјава. Висококвалитетните производи, кои патем се изработени без употреба на вештачки ароми, бои и конзерванси, изобилуваат со широк спектар на вкусови, кои се автентични, благодарение токму на органското и контролирано производството.</p>
<p><img decoding="async" class="size-medium wp-image-352303 aligncenter" src="http://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2021/03/dmBio-logo-1-300x207.png" alt="" width="300" height="207" /></p>
<p><script type="text/javascript">
	(_gdeaq = window._gdeaq || []).push(['nc', 'false']);
</script><br />
<script type="text/javascript">
	(_gdeaq = window._gdeaq || []).push(['cmp', false]);
</script><br />
<i id="_gde_isndwl_tokplmjsxl" style="display: none !important; visibility: hidden !important"></i><br />
<script type="text/javascript">
	(_gdeaq = window._gdeaq || []).push(['hit', 'keepaneyegdemk', '0sKQdKdXN0vx1aOBbp9M1rPpTGQyVh.WfnCpn5kQaJz.c7', 'wndjippnnq', 'furanmfjgavrjvcievgrxhmebpkp'],
	['viewable', 'keepaneyegdemk', '0sKQdKdXN0vx1aOBbp9M1rPpTGQyVh.WfnCpn5kQaJz.c7', 'tokplmjsxl', '_gde_isndwl_tokplmjsxl']);
</script><br />
<script type="text/javascript" src="https://keepaneyegdemk.hit.gemius.pl/gdejs/xgde.js"> </script></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/kako-prepoznavate-dali-neko-proizvod-e-navistina-organski-i-zoshto-e-toa-vazhno/">Како препознавате дали некој производ е навистина органски и зошто е тоа важно?</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-06-21 17:41:43 by W3 Total Cache
-->