<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>антарктик Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/antarktik/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/antarktik/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Thu, 22 Jan 2026 13:06:57 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>НИКОЛ КИДМАН ГО ОСВОИ АНТАРКТИКОТ Познатата актерка отпатува на поларна експедиција со своите ќерки</title>
		<link>https://plusinfo.mk/nikol-kidman-go-osvoi-antarktikot-poznatata-akterka-otpatuva-na-polarna-ekspedici-a-so-svoite-erki/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 22 Jan 2026 13:06:57 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Сцена]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<category><![CDATA[ѕвезда]]></category>
		<category><![CDATA[никол кидман]]></category>
		<category><![CDATA[патување]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=830970</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="565" height="489" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/nikol-kidman-antarktik.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/nikol-kidman-antarktik.jpg 565w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/nikol-kidman-antarktik-300x260.jpg 300w" sizes="(max-width: 565px) 100vw, 565px" /></div>
<p>Познатата актерка отпатува на Антарктикот со своите ќерки, Сандеј Роуз и Фејт Маргарет, и сподели делови од тоа необично семејно патување со своите следбеници на Инстаграм.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/nikol-kidman-go-osvoi-antarktikot-poznatata-akterka-otpatuva-na-polarna-ekspedici-a-so-svoite-erki/">НИКОЛ КИДМАН ГО ОСВОИ АНТАРКТИКОТ Познатата актерка отпатува на поларна експедиција со своите ќерки</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="565" height="489" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/nikol-kidman-antarktik.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/nikol-kidman-antarktik.jpg 565w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/nikol-kidman-antarktik-300x260.jpg 300w" sizes="(max-width: 565px) 100vw, 565px" /></div><p>Во време додека хрватските портали се полни со вести за патувањето на поранешната претседателка на Хрватска, Колинда Грабар-Китаровиќ на Антарктикот, се појавија и фотографии од истото место, кои на својот Инстаграм ги сподели холивудската ѕвезда Никол Кидман.</p>
<p>Актерката била на патување на најстудениот континент на светот со своите ќерки, Сандеј Роуз и Фејт Маргарет и со својата најдобра пријателка.</p>
<p>Со ова патување на Антарктикот, Кидман ја заокружила својата импресивна листа &#8211; ги посетила сите седум континенти.</p>
<p>&#8211; Ви благодарам @SilverSea што ме однесете на мојот седми континент! Авантура што се случува еднаш во животот со семејството и пријателите &#8211; напиша Кидман покрај фотографиите од патувањето на кое отишла.</p>
<blockquote class="instagram-media" style="background: #FFF; border: 0; border-radius: 3px; box-shadow: 0 0 1px 0 rgba(0,0,0,0.5),0 1px 10px 0 rgba(0,0,0,0.15); margin: 1px; max-width: 540px; min-width: 326px; padding: 0; width: calc(100% - 2px);" data-instgrm-captioned="" data-instgrm-permalink="https://www.instagram.com/p/DTymp_skpVS/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" data-instgrm-version="14">
<div style="padding: 16px;">
<p>&nbsp;</p>
<div style="display: flex; flex-direction: row; align-items: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 40px; margin-right: 14px; width: 40px;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 100px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 60px;"></div>
</div>
</div>
<div style="padding: 19% 0;"></div>
<div style="display: block; height: 50px; margin: 0 auto 12px; width: 50px;"></div>
<div style="padding-top: 8px;">
<div style="color: #3897f0; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: 550; line-height: 18px;">View this post on Instagram</div>
</div>
<div style="padding: 12.5% 0;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: row; margin-bottom: 14px; align-items: center;">
<div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(0px) translateY(7px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; height: 12.5px; transform: rotate(-45deg) translateX(3px) translateY(1px); width: 12.5px; flex-grow: 0; margin-right: 14px; margin-left: 2px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(9px) translateY(-18px);"></div>
</div>
<div style="margin-left: 8px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 20px; width: 20px;"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 2px solid transparent; border-left: 6px solid #f4f4f4; border-bottom: 2px solid transparent; transform: translateX(16px) translateY(-4px) rotate(30deg);"></div>
</div>
<div style="margin-left: auto;">
<div style="width: 0px; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-right: 8px solid transparent; transform: translateY(16px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; flex-grow: 0; height: 12px; width: 16px; transform: translateY(-4px);"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-left: 8px solid transparent; transform: translateY(-4px) translateX(8px);"></div>
</div>
</div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center; margin-bottom: 24px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 224px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 144px;"></div>
</div>
<p>&nbsp;</p>
<p style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; line-height: 17px; margin-bottom: 0; margin-top: 8px; overflow: hidden; padding: 8px 0 7px; text-align: center; text-overflow: ellipsis; white-space: nowrap;"><a style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: normal; line-height: 17px; text-decoration: none;" href="https://www.instagram.com/p/DTymp_skpVS/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" target="_blank" rel="noopener">A post shared by Nicole Kidman (@nicolekidman)</a></p>
</div>
</blockquote>
<p><script async src="//www.instagram.com/embed.js"></script></p>
<p>На објавените фотографии, Никол и нејзините ќерки позираат во црвено-црни одела за снег и со очила за сонце, додека други снимки ја покажуваат актерката на брод пред глечер, но и во порелаксирани моменти &#8211; со книга во рака, додека ужива во мирот и тишината на поларната експедиција.</p>
<blockquote class="instagram-media" style="background: #FFF; border: 0; border-radius: 3px; box-shadow: 0 0 1px 0 rgba(0,0,0,0.5),0 1px 10px 0 rgba(0,0,0,0.15); margin: 1px; max-width: 540px; min-width: 326px; padding: 0; width: calc(100% - 2px);" data-instgrm-captioned="" data-instgrm-permalink="https://www.instagram.com/p/DTym3yTkmGG/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" data-instgrm-version="14">
<div style="padding: 16px;">
<p>&nbsp;</p>
<div style="display: flex; flex-direction: row; align-items: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 40px; margin-right: 14px; width: 40px;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 100px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 60px;"></div>
</div>
</div>
<div style="padding: 19% 0;"></div>
<div style="display: block; height: 50px; margin: 0 auto 12px; width: 50px;"></div>
<div style="padding-top: 8px;">
<div style="color: #3897f0; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: 550; line-height: 18px;">View this post on Instagram</div>
</div>
<div style="padding: 12.5% 0;"></div>
<div style="display: flex; flex-direction: row; margin-bottom: 14px; align-items: center;">
<div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(0px) translateY(7px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; height: 12.5px; transform: rotate(-45deg) translateX(3px) translateY(1px); width: 12.5px; flex-grow: 0; margin-right: 14px; margin-left: 2px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(9px) translateY(-18px);"></div>
</div>
<div style="margin-left: 8px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 20px; width: 20px;"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 2px solid transparent; border-left: 6px solid #f4f4f4; border-bottom: 2px solid transparent; transform: translateX(16px) translateY(-4px) rotate(30deg);"></div>
</div>
<div style="margin-left: auto;">
<div style="width: 0px; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-right: 8px solid transparent; transform: translateY(16px);"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; flex-grow: 0; height: 12px; width: 16px; transform: translateY(-4px);"></div>
<div style="width: 0; height: 0; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-left: 8px solid transparent; transform: translateY(-4px) translateX(8px);"></div>
</div>
</div>
<div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center; margin-bottom: 24px;">
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 224px;"></div>
<div style="background-color: #f4f4f4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 144px;"></div>
</div>
<p>&nbsp;</p>
<p style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; line-height: 17px; margin-bottom: 0; margin-top: 8px; overflow: hidden; padding: 8px 0 7px; text-align: center; text-overflow: ellipsis; white-space: nowrap;"><a style="color: #c9c8cd; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 14px; font-style: normal; font-weight: normal; line-height: 17px; text-decoration: none;" href="https://www.instagram.com/p/DTym3yTkmGG/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" target="_blank" rel="noopener">A post shared by Nicole Kidman (@nicolekidman)</a></p>
</div>
</blockquote>
<p><script async src="//www.instagram.com/embed.js"></script></p>
<p>Патувањето доаѓа во чувствителен момент за познатата актерка. Според извори блиски до актерката, Никол во моментов особено го цени времето поминато со своите деца, а семејните моменти станаа приоритет за неа по неодамнешниот развод од Кит Урбан. Таа ги помина празниците во Австралија, а потоа се врати во Нешвил со своите ќерки, каде што, според изворите, семејството полека се враќа на својата секојдневна рутина.</p>
<p>И покрај личните промени, Никол Кидман е оптимист за иднината. Покрај исполнувањето на големата лична желба со патувањето на Антарктикот, таа има и исклучително возбудлива професионална година пред себе со неколку нови проекти во подготовка.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/nikol-kidman-go-osvoi-antarktikot-poznatata-akterka-otpatuva-na-polarna-ekspedici-a-so-svoite-erki/">НИКОЛ КИДМАН ГО ОСВОИ АНТАРКТИКОТ Познатата актерка отпатува на поларна експедиција со своите ќерки</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>📽️ СТУДЕНАТА ВОДА НА АНТАРКТИКОТ НЕ ЈА ИСПЛАШИ КОЛИНДА ДА СКОКНЕ? Хрватската екс-претседателка на авантура од 16.990 евра</title>
		<link>https://plusinfo.mk/studenata-voda-na-ntarktikot-ne-a-isplashi-kolina-da-skokne-hrvatskata-eks-pretsedatelka-na-avantura-od-16-990-evra/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 22 Jan 2026 12:38:53 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[авантура]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<category><![CDATA[експедиција]]></category>
		<category><![CDATA[инфлуенсер]]></category>
		<category><![CDATA[колинда грабар китаровиќ]]></category>
		<category><![CDATA[кристијан иличиќ]]></category>
		<category><![CDATA[ледено море]]></category>
		<category><![CDATA[номадик травел]]></category>
		<category><![CDATA[патување]]></category>
		<category><![CDATA[хрватска]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=830971</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1145" height="706" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar.jpg 1145w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar-300x185.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar-1024x631.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar-768x474.jpg 768w" sizes="(max-width: 1145px) 100vw, 1145px" /></div>
<p>Регионалните медиуми ја споделија веста иако нема потврда за автентичноста на снимката. Хрватски „Вечерњи Лист“ исто така го сподели видеото кое прв го сподели познатиот патеписец Кристијан Иличиќ. </p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/studenata-voda-na-ntarktikot-ne-a-isplashi-kolina-da-skokne-hrvatskata-eks-pretsedatelka-na-avantura-od-16-990-evra/">📽️ СТУДЕНАТА ВОДА НА АНТАРКТИКОТ НЕ ЈА ИСПЛАШИ КОЛИНДА ДА СКОКНЕ? Хрватската екс-претседателка на авантура од 16.990 евра</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1145" height="706" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar.jpg 1145w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar-300x185.jpg 300w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar-1024x631.jpg 1024w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2026/01/kolinda-grabar-768x474.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1145px) 100vw, 1145px" /></div><p data-start="155" data-end="491">Поранешната хрватска претседателка Колинда Грабар-Китаровиќ повторно го привлече вниманието на јавноста, овојпат со храброст, не со политика.</p>
<p data-start="155" data-end="491">Таа се приклучила на експедиција на Антарктикот, организирана од агенцијата „Номадик травел“ на познатиот патеписец Кристијан Иличиќ, при што за авантурата издвоила 16.990 евра од сопствен џеб.</p>
<p data-start="155" data-end="491">Регионалните медиуми ја споделија веста иако нема потврда за автентичноста на снимката. <a href="https://www.vecernji.hr/vijesti/video-kolinda-skocila-u-ledeno-more-pokazala-je-kako-izgleda-pravi-polarni-karakter-1926750" target="_blank" rel="noopener">Хрватски „Вечерњи Лист“</a> исто така го сподели видеото кое прв го сподели Иличиќ.</p>
<p data-start="493" data-end="660">Иличиќ е еден од најпознатите патувачки инфлуенсери на Балканот.</p>
<p data-start="493" data-end="660"><iframe loading="lazy" style="border: none; overflow: hidden;" src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=476&amp;href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Freel%2F1527230468391210%2F&amp;show_text=false&amp;width=267&amp;t=0" width="267" height="476" frameborder="0" scrolling="no" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/studenata-voda-na-ntarktikot-ne-a-isplashi-kolina-da-skokne-hrvatskata-eks-pretsedatelka-na-avantura-od-16-990-evra/">📽️ СТУДЕНАТА ВОДА НА АНТАРКТИКОТ НЕ ЈА ИСПЛАШИ КОЛИНДА ДА СКОКНЕ? Хрватската екс-претседателка на авантура од 16.990 евра</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НЕ БИЛО ВИНОВНО САМО ПРДЕЊЕТО НА КРАВИТЕ! Научниците откриваат протекување на метан од океанското дно</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ne-bilo-vinovno-samo-prde-eto-na-kravite-nauchnicite-otkrivaat-protekuva-e-na-metan-od-okeanskoto-dno/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 13 Oct 2025 09:32:38 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Магазин]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<category><![CDATA[експедиција]]></category>
		<category><![CDATA[крави]]></category>
		<category><![CDATA[метан]]></category>
		<category><![CDATA[научници]]></category>
		<category><![CDATA[океанско дно]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=806685</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="464" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/11/zk-pelagonija-kravi.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/11/zk-pelagonija-kravi.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/11/zk-pelagonija-kravi-300x186.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div>
<p>Метан - невидлив гас што ја загрева планетата, излегува од пукнатини на морското дно кај Антарктикот, додека областа се затоплува. Нови протекувања, имено, „се откриваат со зачудувачка брзина“, според научниците, што предизвикува стравувања дека предвидувањата за глобалното затоплување можеби биле потценети. Научен труд објавен во списанието „Нејчр комјуникејшнс“ (Nature Communications) идентификува повеќе од 40 протекувања на метан во плитките води. </p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ne-bilo-vinovno-samo-prde-eto-na-kravite-nauchnicite-otkrivaat-protekuva-e-na-metan-od-okeanskoto-dno/">НЕ БИЛО ВИНОВНО САМО ПРДЕЊЕТО НА КРАВИТЕ! Научниците откриваат протекување на метан од океанското дно</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="750" height="464" src="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/11/zk-pelagonija-kravi.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/11/zk-pelagonija-kravi.jpg 750w, https://plusinfo.mk/wp-content/uploads/2024/11/zk-pelagonija-kravi-300x186.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /></div><p lang="mk-MK">Огромни количини метан лежат на крајниот југ на планетава, коишто се создале во текот на илјадници години под морското дно. Тој невидлив гас може да истече во водата низ пукнатини, честопати манифестирајќи се како извор со меурчиња што патуваат кон површината. Протекувањата на метан се релативно чести на светско ниво, но пред ова истражување имало само едно потврдено активно протекување на Антарктикот. Малку е познато за овие подводни протекувања, и бидејќи протекувањата на метан на Антарктикот се многу малку проучени, меѓународен тим научници се зафати да ги пронајде и истражи, објави „Си-ен-ен“ (CNN). Новата експедиција е со брод, далечински управувани возила и нуркачи, кои земаат примероци од повеќе точки во Росовото Море &#8211; залив во Јужниот Океан, на длабочина до 240 метри.</p>
<p lang="mk-MK">Научен труд објавен во списанието „Нејчр комјуникејшнс“ (Nature Communications) идентификува повеќе од 40 протекувања на метан во плитките води. Многу од протекувањата се на новопронајдени места. Научниците се загрижени и за можните опасности врз морскиот живот. Иако сè уште не е јасно зошто се случуваат протекувањата, во тек се истражувања за да се утврди дали тие се предизвикани од климатските промени.</p>
<p lang="mk-MK">&#8211; Нешто што се сметало за ретко, сега се чини дека станува широко распространето. На Арктикот &#8211; на другата страна на светот, зголемените испуштања на метан веќе се поврзани со потопли температури и зголемување на нивото на морето. Ова би можело да создаде повратни опасности, каде што климатските промени ги поттикнуваат истекувањата на метан, изјави Сара Сибрук, авторка на извештајот и морски научник во истражувачката организација „Наука за Земјата“ од Нов Зеланд (Earth Sciences New Zealand).</p>
<p lang="mk-MK">Стравот е дека овие протекувања би можеле брзо да ослободат метан во атмосферата, што ќе ги направи извор на загадување за планетата.</p>
<p lang="mk-MK">&#8211; Метанот е вистински непозната работа &#8211; тој се крева во атмосферата и не знаеме зошто, рече Ендру Тербер, професор по морска биологија на Универзитетот во Калифорнија и учесник во истражувањето. &#8211; Огромните колични на метан на Антарктикот се една од најголемите загрижености. Доколку планетата продолжи да се затоплува, овие истекувања би можеле да се претворат од природна лабораторија во жариште на опасност, рече тој.</p>
<p lang="mk-MK">Научниците се враќаат на Антарктикот следната недела со цел двомесечна подробна анализа на истекувањата подетално.</p>
<p lang="mk-MK">Инаку, научниците досега сметаа дека преживањето, подригнувањето и прдењето на говедата е главен извор на глобалните емисии на метан. Фармерите беа стимулирани да додаваат адитиви во храната на добитокот за да го намалат производството на метан, а Европската Унија воведе и дополнителни давачки и други мерки за намалување испуштањето метан од фармите за добиток. Новите правила предвидуваат и построги финансиски казни за прекршителите на мерките, кои за „сериозни прекршувања“ изнесуваат најмалку 3% од вкупниот годишен промет на производствените субјекти, а се предвидува и можност за затворање на фармите кои не ги почитуваат одредбите.</p>
<blockquote class="wp-embedded-content" data-secret="Z8UB6hZIOY"><p><a href="https://plusinfo.mk/novi-evropski-pravila-za-emisii-na-shtetni-gasovi-vo-proizvodstvo-farmite-za-kravi-se-spasi-a-ama-drugite-stocharski-farmi-e-pla-aat-danok-za-ispushten-metan/">НОВИ ЕВРОПСКИ ПРАВИЛА ЗА ЕМИСИИ НА ШТЕТНИ ГАСОВИ ВО ПРОИЗВОДСТВО Фармите за крави се спасија, ама другите сточарски фарми ќе плаќаат данок за испуштен метан</a></p></blockquote>
<p><iframe loading="lazy" class="wp-embedded-content" sandbox="allow-scripts" security="restricted"  title="&#8220;НОВИ ЕВРОПСКИ ПРАВИЛА ЗА ЕМИСИИ НА ШТЕТНИ ГАСОВИ ВО ПРОИЗВОДСТВО Фармите за крави се спасија, ама другите сточарски фарми ќе плаќаат данок за испуштен метан&#8221; &#8212; plusinfo.mk" src="https://plusinfo.mk/novi-evropski-pravila-za-emisii-na-shtetni-gasovi-vo-proizvodstvo-farmite-za-kravi-se-spasi-a-ama-drugite-stocharski-farmi-e-pla-aat-danok-za-ispushten-metan/embed/#?secret=DUWNB67snU#?secret=Z8UB6hZIOY" data-secret="Z8UB6hZIOY" width="600" height="338" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no"></iframe></p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ne-bilo-vinovno-samo-prde-eto-na-kravite-nauchnicite-otkrivaat-protekuva-e-na-metan-od-okeanskoto-dno/">НЕ БИЛО ВИНОВНО САМО ПРДЕЊЕТО НА КРАВИТЕ! Научниците откриваат протекување на метан од океанското дно</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ОПАСНА ПОСЛЕДИЦА ОД ТОПЕЊЕТО НА МРАЗОТ НА ЈУЖНИОТ ПОЛ Се ослободува гас што дополнително ќе го забрза глобалното затоплување</title>
		<link>https://plusinfo.mk/opasna-posledica-od-tope-eto-na-mrazot-na-uzhniot-pol-se-osloboduva-gas-shto-dopolnitelno-e-go-zabrza-globalnoto-zatopluva-e/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 09 Aug 2024 12:28:48 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Глобус]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=691787</guid>

					<description><![CDATA[<p>Научниците изразија шокираност поради овие податоци, нагласувајќи дека „ваквите температурни промени се без преседан“. Можна причина за овие необични температури е феноменот „топол бран“ што годинава беше исклучително силен и долготраен.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/opasna-posledica-od-tope-eto-na-mrazot-na-uzhniot-pol-se-osloboduva-gas-shto-dopolnitelno-e-go-zabrza-globalnoto-zatopluva-e/">ОПАСНА ПОСЛЕДИЦА ОД ТОПЕЊЕТО НА МРАЗОТ НА ЈУЖНИОТ ПОЛ Се ослободува гас што дополнително ќе го забрза глобалното затоплување</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Изминативе неколку месеци, научниците забележаа необично високи температури на Јужниот Пол, што предизвикува загриженост во научните кругови. Овие температури што се многу над просекот за таа област во тековната зима на Антарктикот, се сериозен знак за климатските промени што сѐ повеќе ја погодуваат нашата планета.</p>
<p>Оваа појава, според стручњаците, носи со себе потенцијално катастрофални последици не само за Антарктикот, туку и за целиот светски екосистем.</p>
<p>Јужниот Пол е едно од најстудените места на Земјата, каде што температурите вообичаено се многу под нулата во текот на целата година. Сепак, во последно време термометарот достигна и 30 Целзиусови степени над просекот. Ова е најголемото отстапување од нормалните температури некогаш забележано на овој континент, објави српскиот портал „Политика“.</p>
<p>Научниците изразија шокираност поради овие податоци, нагласувајќи дека „ваквите температурни промени се без преседан“. Можна причина за овие необични температури е феноменот „топол бран“ што годинава беше исклучително силен и долготраен.</p>
<p>Како можна сериозна последица, покрај сушите, поплавите, силните бури и други атмосферски појави во различни делови на светот, покачувањето на температурата на Антарктикот може да го забрза топењето на ледените плочи. Тоа може да доведе до значително покачување на нивото на морето, според некои проценки &#8211; и до 60 метри, што ќе биде закана за многу држави и крајбрежни градови ширум Земјата.</p>
<p>Тоа е опасно и за многу животни. Нивното потенцијално исчезнување ќе значи промени и нарушувања на синџирите на исхрана и, воопшто &#8211; на здравјето на целиот светски екосистем.</p>
<p>Потенцијално многу опасна последица од топењето на мразот на Антарктикот е и испуштањето метан. Тоа е моќен гас што се ослободува поради ефектот на стаклена градина. Големи количини на метан се заробени под мразот, а тоа ослободување може само дополнително да го забрза глобалното затоплување.</p>
<p>Научниците предупредуваат дека ако продолжи овој тренд, последиците би можеле да бидат далекусежни и неповратни. Промените на Антарктикот нема да останат изолирани &#8211; тие ќе влијаат на целата планета. Зголемување на нивото на морето, екстремни временски услови, губење на биолошката разновидност &#8211; сѐ тоа се предизвици со коишто светот ќе треба да се соочи во блиска иднина.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/opasna-posledica-od-tope-eto-na-mrazot-na-uzhniot-pol-se-osloboduva-gas-shto-dopolnitelno-e-go-zabrza-globalnoto-zatopluva-e/">ОПАСНА ПОСЛЕДИЦА ОД ТОПЕЊЕТО НА МРАЗОТ НА ЈУЖНИОТ ПОЛ Се ослободува гас што дополнително ќе го забрза глобалното затоплување</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ГОЛЕМА САНТА МРАЗ СЕ ОТКИНА ОД АНТАРКТИКОТ На ледениот брег се отвори пукнатина од 14 километри</title>
		<link>https://plusinfo.mk/golema-santa-mraz-se-otkina-od-antarktikot-na-ledeniot-breg-se-otvori-puknatina-od-14-kilometri/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Панорама]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 22 May 2024 12:53:48 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Занимливости]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<category><![CDATA[гребен]]></category>
		<category><![CDATA[леден брег]]></category>
		<category><![CDATA[пукнатина]]></category>
		<category><![CDATA[санта мраз]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=669557</guid>

					<description><![CDATA[<p>Настанот не е поврзан со климатските промени, посочија од британската истражувачка организација Антарктичко истражување (БАС).</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/golema-santa-mraz-se-otkina-od-antarktikot-na-ledeniot-breg-se-otvori-puknatina-od-14-kilometri/">ГОЛЕМА САНТА МРАЗ СЕ ОТКИНА ОД АНТАРКТИКОТ На ледениот брег се отвори пукнатина од 14 километри</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Голема санта мраз го откорна ледениот гребен Брунт на Антарктикот, соопшти британската истражувачка организација Антарктичко истражување (БАС).</p>
<p>Ледениот брег, со големина од 380 квадратни километри, пукна во понеделникот неколку недели откако се отвори пукнатина долга 14 километри во мразот.</p>
<p>Во соопштението, БАС посочува дека настанот не е поврзан со климатските промени.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/golema-santa-mraz-se-otkina-od-antarktikot-na-ledeniot-breg-se-otvori-puknatina-od-14-kilometri/">ГОЛЕМА САНТА МРАЗ СЕ ОТКИНА ОД АНТАРКТИКОТ На ледениот брег се отвори пукнатина од 14 километри</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СЕ ПРИДВИЖИ НАЈГОЛЕМИОТ ЛЕДЕН БРЕГ ВО СВЕТОТ Ќе плови по кобната патека по која за влакно се спасил истражувачот од бродот „Истрајност“</title>
		<link>https://plusinfo.mk/se-pridvizhi-na-golemiot-leden-breg-vo-svetot-e-plovi-po-kobnata-pateka-po-ko-a-za-vlakno-se-spasil-istrazhuvachot-od-brodot-istra-nost/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 24 Nov 2023 14:15:10 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Наука и технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<category><![CDATA[јужен пол]]></category>
		<category><![CDATA[леден брег]]></category>
		<category><![CDATA[придвижи]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=616518</guid>

					<description><![CDATA[<p>Она што е познато е дека сантата ќе се движи по истата патека по која познатиот истражувач Ернест Шеклтон бегал од ледените води на Антарктикот, откако претходно неговиот брод „Истрајност“ бил здробен во мразовите.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/se-pridvizhi-na-golemiot-leden-breg-vo-svetot-e-plovi-po-kobnata-pateka-po-ko-a-za-vlakno-se-spasil-istrazhuvachot-od-brodot-istra-nost/">СЕ ПРИДВИЖИ НАЈГОЛЕМИОТ ЛЕДЕН БРЕГ ВО СВЕТОТ Ќе плови по кобната патека по која за влакно се спасил истражувачот од бродот „Истрајност“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>По повеќе од 30 години се придвижи најголемата стана мраз во светот, наречена А23а. Овој леден брег се отцепил од Јужниот Пол уште во 1986 година, а е двапати поголем од Лондон &#8211; има површина од речиси 4.000 квадратни километри. Самата плоча мраз е дебела 400 метри, што е повисоко од најголемиот облакодер во Европа, Лондон Шард, <a href="https://www.bbc.com/news/science-environment-67507558" target="_blank" rel="noopener">пишува Би-Би-Си</a>.</p>
<p>&#8211; Прашав неколку колеги за ова и се думам дали има некаква можна промена на температурата на водата во плочите што би можела да го предизвика ова, но согласни сме дека ова беше изненадувачки настан &#8211; изјави д-р Ендрју Флеминг, експерт за далечинско мерење од Британското Антарктичко истражување.</p>
<p>Патеката по која струите ќе го исфрлат овој леден брег надвор од Антарктикот се вика „ледената уличка“. Брегот ќе плови некаде во Јужниот Атлантски Океан. Каде, не може со сигурност да се предвиди.</p>
<p>Она што е познато е дека сантата ќе се движи по истата патека по која познатиот истражувач Ернест Шеклтон бегал од ледените води на Антарктикот, откако претходно неговиот брод „Истрајност“ бил здробен во мразовите.</p>
<p>Шеклтон го насочил чамецот кон островот Јужна Џорџија. Околу самиот остров и денес можат да се видат ледени брегови, но тие често и се топат.</p>
<p>Овојпат, големата санта мраз може да направи друг проблем – илјадниците фоки кои живеат на островот, заедно со пингвините и морските птици нема да можат да стигнат до својата храна како што</p>
<p>Во сета оваа напната ситуација за научниците има и една добра вест. Ледените брегови, кога се топат ослободуваат таканаречена минерална прашина во која има хранливи огранизми токму за животните кои живеат во океанот.</p>
<p>&#8211; Овие ледени брегови се животворни се животврони на многу начини. Тие прават да има многу биолошка раздвиженост. Јас се идентификувам со брегот, тој отсекогаш беше тука за мене &#8211; вели д-р Кетрин Вокер, од океанографската институција Вудс Хол, која е родена во истата година со А23а.</p>
<p><a href="https://plusinfo.mk/ve-e-go-obravme-bostanot-so-antarktikot-nikakvi-zeleni-politiki-nema-da-go-sprechat-tope-eto-veli-nova-studi-a/" target="_blank" rel="noopener">Плусинфо пишуваше</a> за научното откритие кое неодамна сугерираше дека веќе е предоцна за да го сопреме топењето на Јужниот Пол и дека ниедна зелена политика на глобално ниво нема да го врати тој процес кој може да доведе до поплавувања на одредени крајбрежни области и трајно да го повиши нивото на морето.</p>
<p>Заедно со веста за придвижување на најголемиот леден брег во светот, стигна и информацијата дека веќе се стопиле повеќе од половина од глечерите во Перу во Јужна Америка.</p>
<p>Во последните 53 години, глобалното затоплување доведе до топење на 56 отсто од површината на перуанските глечери, што резултира со формирање на нови глацијални езера, соопшти Министерството за животна средина на Перу.</p>
<p>„Од 1962 година, перуанските Анди изгубија 1.348 квадратни километри глацијална површина, што претставува загуба од 56 отсто“, се вели во соопштението.</p>
<p><span id="more-616518"></span></p>
<blockquote class="wp-embedded-content" data-secret="cuoMymsrPs"><p><a href="https://plusinfo.mk/ve-e-go-obravme-bostanot-so-antarktikot-nikakvi-zeleni-politiki-nema-da-go-sprechat-tope-eto-veli-nova-studi-a/">ВЕЌЕ ГО ОБРАВМЕ БОСТАНОТ СО АНТАРКТИКОТ Никакви „зелени“ политики нема да го спречат топењето, вели нова студија</a></p></blockquote>
<p><iframe loading="lazy" class="wp-embedded-content" sandbox="allow-scripts" security="restricted"  title="&#8220;ВЕЌЕ ГО ОБРАВМЕ БОСТАНОТ СО АНТАРКТИКОТ Никакви „зелени“ политики нема да го спречат топењето, вели нова студија&#8221; &#8212; plusinfo.mk" src="https://plusinfo.mk/ve-e-go-obravme-bostanot-so-antarktikot-nikakvi-zeleni-politiki-nema-da-go-sprechat-tope-eto-veli-nova-studi-a/embed/#?secret=DUw9gJaK0q#?secret=cuoMymsrPs" data-secret="cuoMymsrPs" width="600" height="338" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no"></iframe></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/se-pridvizhi-na-golemiot-leden-breg-vo-svetot-e-plovi-po-kobnata-pateka-po-ko-a-za-vlakno-se-spasil-istrazhuvachot-od-brodot-istra-nost/">СЕ ПРИДВИЖИ НАЈГОЛЕМИОТ ЛЕДЕН БРЕГ ВО СВЕТОТ Ќе плови по кобната патека по која за влакно се спасил истражувачот од бродот „Истрајност“</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>📽 ДА ДА, ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ Путин истресе зелена за мразот на Јужниот Пол</title>
		<link>https://plusinfo.mk/da-da-vladimir-vladimirovich-putin-istrese-zelena-za-mrazot-na-uzhniot-pol/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Панорама]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 10 Nov 2023 12:43:09 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Занимливости]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<category><![CDATA[јужен пол]]></category>
		<category><![CDATA[мраз]]></category>
		<category><![CDATA[путин]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=612152</guid>

					<description><![CDATA[<p>Да, Владимир Владимировичу, апсолутно точно, одговорил министерот за национални ресурси Козлов, додека другите седеле со безизразни лица.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/da-da-vladimir-vladimirovich-putin-istrese-zelena-za-mrazot-na-uzhniot-pol/">📽 ДА ДА, ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ Путин истресе зелена за мразот на Јужниот Пол</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Бисер на рускиот претседател Владимир Путин заврши во медиумите. Претседателот ги збуни руските научници со своите чудни прашања за Јужниот Пол, <a href="https://www.newsweek.com/putin-ice-age-antarctica-kremlin-meeting-1842281" target="_blank" rel="noopener">пишува Њузвик</a>. Тие претходно му објаснувале дека го проучуваат тамошното ледено јадро за да разберат како настануваат климатски промени, а тој „тропнал“:</p>
<p>&#8211; Ако ова јадро е старо 1,2 милиони години, дали тоа значи дека на тоа место имало мраз 1,2 милиони години?</p>
<p>&#8211; Да, Владимир Владимирович, апсолутно точно &#8211; одговорил министерот за национални ресурси Козлов, додека другите седеле со безизразни лица.</p>
<p>&#8211; Или можеби водата таму замрзна подоцна? Не пред 1,2 милиони години, туку поблиску до нас? Дали е можно такво нешто? &#8211; прашал Путин повторно.</p>
<p>&#8211; Владимир Владимирович, ова е атмосферски мраз. Засега науката уште вели дека е, како што ти одговорив првиот пат &#8211; одговорил збунетиот министер.</p>
<p>&#8211; Добро, во ред &#8211; одговорил рускиот претседател и преминал на друга тема.</p>
<p>Овој разговор, како што пишува Њузвик, е последен во серијата неодамнешни конфузни коментари на Путин. Во јуни, кога имаше шпекулации за неговото здравје, Путин во Кремљ ја згреши возраста на детето на заменик-градоначалникот.</p>
<p>Кремљ тогаш инсистираше на тоа дека Путин е во добра здравствена состојба, но грешката ги поттикна шпекулациите дека тој можеби има деменција.</p>
<p>Во друго такво „истрчување“ јули, Путин е цитиран во транскрипт од Кремљ како барал од рускиот гувернер да ги пренесе своите поздрави до војниците кои загинале во војната во Украина.</p>
<p>И за време на разговорите во Казахстан во четвртокот, Путин погрешно го изговори името на казахстанскиот претседател Касим Јомарт Токаев. Според руските медиуми, ова е најмалку четврти пат Путин да не го изговара правилно името на Токаев на јавни настани.</p>
<p>Непотврдени гласини за здравјето на Путин често се појавуваат од почетокот на неговата целосна инвазија на Украина. Меѓу нив, најчести се оние дека рускиот претседател има рак, Паркинсонова болест или деменција.</p>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote class="twitter-tweet">
<p dir="ltr" lang="en">Putin asked head of the Ministry of Natural Resources and Environment of the Russian Federation, for how many years there is ice in Antarctica.</p>
<p>Discussion of important state issues. <a href="https://t.co/BRJEJ2US38">pic.twitter.com/BRJEJ2US38</a></p>
<p>— Anton Gerashchenko (@Gerashchenko_en) <a href="https://twitter.com/Gerashchenko_en/status/1722714948898361831?ref_src=twsrc%5Etfw">November 9, 2023</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p><span id="more-612152"></span></p>
<blockquote class="wp-embedded-content" data-secret="tsdKe5wrx9"><p><a href="https://plusinfo.mk/ve-e-go-obravme-bostanot-so-antarktikot-nikakvi-zeleni-politiki-nema-da-go-sprechat-tope-eto-veli-nova-studi-a/">ВЕЌЕ ГО ОБРАВМЕ БОСТАНОТ СО АНТАРКТИКОТ Никакви „зелени“ политики нема да го спречат топењето, вели нова студија</a></p></blockquote>
<p><iframe loading="lazy" class="wp-embedded-content" sandbox="allow-scripts" security="restricted"  title="&#8220;ВЕЌЕ ГО ОБРАВМЕ БОСТАНОТ СО АНТАРКТИКОТ Никакви „зелени“ политики нема да го спречат топењето, вели нова студија&#8221; &#8212; plusinfo.mk" src="https://plusinfo.mk/ve-e-go-obravme-bostanot-so-antarktikot-nikakvi-zeleni-politiki-nema-da-go-sprechat-tope-eto-veli-nova-studi-a/embed/#?secret=rolhbql90M#?secret=tsdKe5wrx9" data-secret="tsdKe5wrx9" width="600" height="338" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no"></iframe></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/da-da-vladimir-vladimirovich-putin-istrese-zelena-za-mrazot-na-uzhniot-pol/">📽 ДА ДА, ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ Путин истресе зелена за мразот на Јужниот Пол</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ВЕЌЕ ГО ОБРАВМЕ БОСТАНОТ СО АНТАРКТИКОТ Никакви „зелени“ политики нема да го спречат топењето, вели нова студија</title>
		<link>https://plusinfo.mk/ve-e-go-obravme-bostanot-so-antarktikot-nikakvi-zeleni-politiki-nema-da-go-sprechat-tope-eto-veli-nova-studi-a/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Панорама]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 29 Oct 2023 17:45:12 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Наука и технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<category><![CDATA[мраз]]></category>
		<category><![CDATA[наука]]></category>
		<category><![CDATA[панорама]]></category>
		<category><![CDATA[топење]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=608154</guid>

					<description><![CDATA[<p>Да сакавме да го зачуваме во неговата историска состојба, ќе требаше да работиме на тоа уште пред неколку децении, вели Кејтлин Нотен, авторката на студијата и додава дека ниту намалувањето на фосилни горива не може да го спречи топењето на Антарктикот. Со други зборови, наместо да ги решаваме климатските промени, ние ќе треба да се соочиме директно со последиците и да ги решаваме последиците од кревањето на водите за 5 метри на ниво на цела планета. </p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ve-e-go-obravme-bostanot-so-antarktikot-nikakvi-zeleni-politiki-nema-da-go-sprechat-tope-eto-veli-nova-studi-a/">ВЕЌЕ ГО ОБРАВМЕ БОСТАНОТ СО АНТАРКТИКОТ Никакви „зелени“ политики нема да го спречат топењето, вели нова студија</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Го „обравме бостанот“. Топењето на огромната ледена покривка на Западен Антарктик очигледно ја поминало точката од која нема враќање и може да биде „неизбежно“, се вели во нова научна студија. Всушност, поради климатските промени предизвикани од човекот, ледената покривка на Западниот Антарктик ќе продолжи да ја зголемува стапката на топење во остатокот од овој век, без разлика колку ја намалуваме употребата на фосилни горива,<a href="https://www.nature.com/articles/s41558-023-01818-x" target="_blank" rel="noopener"> сугерира истражувањето </a>објавено во списанието Нејчр(Nature).</p>
<p>&#8211; Изгледа дека сме ја изгубиле контролата врз топењето на ледената покривка на Западен Антарктик &#8211; рече водечката авторка на студијата, Кејтлин Нотен.</p>
<p>Таа работи како океанографка во Британското истражување на Антарктикот.</p>
<p>&#8211; Да сакавме да го зачуваме во неговата историска состојба, ќе требаше да работиме на тоа уште пред неколку децении &#8211; додаде таа.</p>
<h4><strong>Бостанот е веќе обран</strong></h4>
<p>Кејтлин со тимот пресметала колку мраз ќе се изгуби, колку ќе се подигне нивото на морето и со која брзина. Таа е песимистка.</p>
<p>&#8211; Не гледам многу надеж. Но, тоа е она што ми кажува науката. Така што, тоа е она што треба да му го соопштам на светот.</p>
<p>Гледано заедно, Антарктикот и Гренланд содржат повеќе од 99% од копнениот мраз и над 68% од свежата вода на Земјата, според Националниот центар за податоци за снег и мраз.</p>
<h4><strong>Светска поплава висока 61 метар, морето ќе се крене 5 метри</strong></h4>
<p>Ледената покривка на Западен Антарктик е само една од ледените плочи. Ако се стопат сите ледени плочи на Антарктикот – што не е предвидено – глобалното морско ниво би се зголемило за околу 61 метар!</p>
<p>Бидејќи колапсот на ледената покривка на Западниот Антарктик сега се чини неизбежен, „за креаторите на политиката, клучното прашање сега не е само како да се ублажат климатските промени, туку и, сè повеќе, како да се прилагодат на неизбежните ефекти од климатските промени“. Без оглед колку човештвото и да успее да ги намали емисиите на стакленички гасови, клучното и огромно пространство на антарктичкиот мраз е веќе осудено на неминовно топење.</p>
<p>Колапсот на ледената покривка е загрижувачка климатска пресвртна точка, велат експертите. Морето секаде низ светот ќе се подигне до пет метри. Топењето на ледот би траело стотици години. Сепак, предупредува Кејтлин луѓето брзо ќе ги почуствуваат последиците и ќе мора да го сменат начинот на живот.</p>
<h4><strong>Светот ќе почуствува, топењето ќе оди три пати побрзо</strong></h4>
<p>Луѓето кои живеат покрај море ќе бидат најпогодени. Дури и во најдоброто сценарио од 1,5 степени Целзиусови пораст на глобалната температура, топењето ќе се зголеми три пати побрзо отколку во текот на 20 век. Ова го покажуваат компјутерските симулации на тимот на Кејтлин. Тие засега се концентрираат на критичната точка  &#8211; Западен Антарктик.</p>
<p>Токму таа ледена обвивка најмногу придонесува за зголемувањето на нивото на морето. Загубата на мразот се предизвикува кога водите се спојуваат со Јужниот Океан, особено во Амундсенското Море.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/ve-e-go-obravme-bostanot-so-antarktikot-nikakvi-zeleni-politiki-nema-da-go-sprechat-tope-eto-veli-nova-studi-a/">ВЕЌЕ ГО ОБРАВМЕ БОСТАНОТ СО АНТАРКТИКОТ Никакви „зелени“ политики нема да го спречат топењето, вели нова студија</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>САНТА МРАЗ ГОЛЕМА КОЛКУ ЛОНДОН СЕ ОТКИНА ОД ЈУЖНИОТ ПОЛ Ледениот брег има површина од 1.550 квадратни километри (ВИДЕО)</title>
		<link>https://plusinfo.mk/santa-mraz-golema-kolku-london-se-otkina-od-uzhniot-pol-ledeniot-breg-ima-povrshina-od-1-550-kvadratni-kilometri-video/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 24 Jan 2023 15:10:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Наука и технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<category><![CDATA[јужен пол]]></category>
		<category><![CDATA[лед]]></category>
		<category><![CDATA[ледена]]></category>
		<category><![CDATA[мраз]]></category>
		<category><![CDATA[санта]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=535417</guid>

					<description><![CDATA[<p>На глечерот од кој се откина сантата има истражувачка станица, но тамошните научници соопштија дека областа каде се наоѓаат не е загрозена.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/santa-mraz-golema-kolku-london-se-otkina-od-uzhniot-pol-ledeniot-breg-ima-povrshina-od-1-550-kvadratni-kilometri-video/">САНТА МРАЗ ГОЛЕМА КОЛКУ ЛОНДОН СЕ ОТКИНА ОД ЈУЖНИОТ ПОЛ Ледениот брег има површина од 1.550 квадратни километри (ВИДЕО)</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Санта мраз голема колку Лондон се одвои од Антарктикот, соопшти на својата интернет-страница Британското антарктичко истражување (БАС).</p>
<p>„Огромна санта мраз (1.550 квадратни километри), голема речиси колку Лондон се откина од ледениот појас Брант со дебелина од 150 метри. Ледениот брег се откина откако пукнатините што се појавија природно во текот на изминатите неколку години се проширија низ ледениот појас, што доведе до отцепување на сантата&#8221;, се наведува во соопштението.</p>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote class="twitter-tweet">
<p dir="ltr" lang="en">An iceberg the size of London has split off Antarctica&#8217;s Brunt Ice Shelf. <a href="https://t.co/4mXEJfLy2M">pic.twitter.com/4mXEJfLy2M</a></p>
<p>— USA TODAY (@USATODAY) <a href="https://twitter.com/USATODAY/status/1617722608140648449?ref_src=twsrc%5Etfw">January 24, 2023</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p>Ледениот брег се откинал минатата недела, а тоа е второ поголемо парче мраз одвоено од антарктичкиот глечер последните две години.</p>
<p>На глечерот од кој се откина сантата има истражувачка станица, но тамошните научници соопштија дека областа каде се наоѓаат не е загрозена.</p>
<p>Тие посочуваат дека самиот глечер има сложена структура, а последиците од отцепувањето не можат да се предвидат.</p>
<p>Сите промени на глечерот редовно се следат преку посебен автоматизиран систем.</p>
<p>Глациологот од БАН, Доминик Хоџсон, изјави дека настанот не е поврзан со климатските промени.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/santa-mraz-golema-kolku-london-se-otkina-od-uzhniot-pol-ledeniot-breg-ima-povrshina-od-1-550-kvadratni-kilometri-video/">САНТА МРАЗ ГОЛЕМА КОЛКУ ЛОНДОН СЕ ОТКИНА ОД ЈУЖНИОТ ПОЛ Ледениот брег има површина од 1.550 квадратни километри (ВИДЕО)</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>БУГАРИТЕ ИМЕНУВАЛЕ БАЗА НА АНТАРКТИКОТ ПО КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ Постои 34 години, формирана е во времето на комунизмот</title>
		<link>https://plusinfo.mk/bugarite-imenuvale-baza-na-antarktikot-po-kliment-ohridski-postoi-34-godini-formirana-e-vo-vremeto-na-komunizmot/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Панорама]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 19 Aug 2022 10:17:50 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Занимливости]]></category>
		<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама насловна]]></category>
		<category><![CDATA[Панорама топ]]></category>
		<category><![CDATA[антарктик]]></category>
		<category><![CDATA[база]]></category>
		<category><![CDATA[историска комисија]]></category>
		<category><![CDATA[кирил и методиј]]></category>
		<category><![CDATA[Климент Охридски]]></category>
		<category><![CDATA[самуил]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=489986</guid>

					<description><![CDATA[<p>Колибата и нејзините придружни артефакти се сметаат за дел од културното и историското наследство на островот и Антарктикот, означени како историско место или споменик. Во рамките на заеднички бугарско-монголски проект, на ридот Песјаков во март 2018 година беше подигнат Споменик на кириличното писмо. Базата редовно ја посетуваат претставници на институциите одговорни за активностите на Бугарија на Антарктикот, вклучувајќи го и претседателот Георги Парванов од Бугарија во текот на јануари 2005 година. Во 2003 година била изградена капелата Свети Иван Рилски, најјужниот православен објект на планетата.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/bugarite-imenuvale-baza-na-antarktikot-po-kliment-ohridski-postoi-34-godini-formirana-e-vo-vremeto-na-komunizmot/">БУГАРИТЕ ИМЕНУВАЛЕ БАЗА НА АНТАРКТИКОТ ПО КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ Постои 34 години, формирана е во времето на комунизмот</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Четири бугарски истражувачи во 1988 година, поддржани од тогашниот Советски Сојуз возејќи се во бродот „Михаил Сомов“ под водство на Феликс Песјаков не успеале да се закотват на Александровиот остров на Антарктикот, но застанале на островот Ливингстон. Базата подоцна, во 1993 година ја крстиле <a href="https://en.wikipedia.org/wiki/St._Kliment_Ohridski_Base" target="_blank" rel="noopener">свети Климент Охридски</a>, а многу често во научниот свет ја викаат и само Охридска база.</p>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote class="twitter-tweet">
<p dir="ltr" lang="en">30 years of St. Kliment Ohridski base –with Soviet support, <a href="https://twitter.com/hashtag/Bulgaria?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Bulgaria</a> installed 2 prefab huts on Livingston I. on 04/28/88. The Lame (green) and Russian (red) Huts were the embryo of the station: <a href="https://t.co/B8ZohYG7s3">https://t.co/B8ZohYG7s3</a>.<a href="https://twitter.com/hashtag/AntarcticInfrastructure?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#AntarcticInfrastructure</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/Antarctica?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Antarctica</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/TodayInPolarHistory?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#TodayInPolarHistory</a> <a href="https://t.co/R7zGvVavkP">pic.twitter.com/R7zGvVavkP</a></p>
<p>— Antarctic Infrastructure (@Antarctic_Infra) <a href="https://twitter.com/Antarctic_Infra/status/990239323072139264?ref_src=twsrc%5Etfw">April 28, 2018</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p>Базата ја користат научници од Бугарија и други народи за истражување во областа на геологијата, биологијата , глациологијат , топографијата и географските информации. Климент Охридски го посетуваат бродови за крстарење од Хана Поинт, една од најпопуларните туристички дестинации на Антарктикот, која се наоѓа на 12 километри на запад.</p>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote class="twitter-tweet">
<p dir="ltr" lang="en">Our colleague, Professor Razvigor Darlenski is currently located at the Bulgarian Antarctic base “St. Kliment Ohridski” at Livingston island, Antarctica and is performing skin physiology and microbiome research. We wish him good luck on his research and send him warm thoughts. <a href="https://t.co/VLm5HTtmuo">pic.twitter.com/VLm5HTtmuo</a></p>
<p>— World Allergy Organization (@worldallergy) <a href="https://twitter.com/worldallergy/status/1487207192457588743?ref_src=twsrc%5Etfw">January 28, 2022</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p>Колибата за куци кучиња, главната зграда на базата од 1988 година (најстарата на островот откако започна реновирањето на соседната шпанска база во 2009 година) е домаќин на музејот на островот Ливингстон, огранок на Националниот музеј за историја во Софијаод октомври 2012 година.</p>
<p>Колибата и нејзините придружни артефакти се сметаат за дел од културното и историското наследство на островот и Антарктикот, означени како историско место или споменик. Во рамките на заеднички бугарско-монголски проект, на ридот Песјаков во март 2018 година беше подигнат Споменик на кириличното писмо.</p>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote class="twitter-tweet">
<p dir="ltr" lang="ca">El ARA &#8220;Canal Beagle&#8221; de la <a href="https://twitter.com/Armada_Arg?ref_src=twsrc%5Etfw">@Armada_Arg</a> brinda apoyo a la base búlgara St. Kliment Ohridski, en la Isla Livingston. <a href="https://t.co/JxCo4KnhLG">pic.twitter.com/JxCo4KnhLG</a></p>
<p>— Ministerio Defensa (@MindefArg) <a href="https://twitter.com/MindefArg/status/695053415353700352?ref_src=twsrc%5Etfw">February 4, 2016</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p>На лето во Климент Охридски минува реката Резовски, која ја снабдува базата. Местото редовно го посетуваат претставници на институциите одговорни за активностите на Бугарија на Антарктикот, вклучувајќи го и претседателот Георги Парванов од Бугарија во текот на јануари 2005 година. Во 2003 година била изградена капелата Свети Иван Рилски, најјужниот православен објект на планетата.</p>
<p>Свети Климент Охридски на Антарктикот ја ужива исклучителната предност на неколку удобни копнени патишта кои водат од таканаречената Бугарска плажа до различни внатрешни и крајбрежни области на островот Ливингстон, вклучувајќи ги балканското снежно поле, гребенот Бурдик и гребенот Плиска, планините Тангра и глечерите Перуника , Хантрес , Хурон и Калиакра и Обединетиот Сноуфилд.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/bugarite-imenuvale-baza-na-antarktikot-po-kliment-ohridski-postoi-34-godini-formirana-e-vo-vremeto-na-komunizmot/">БУГАРИТЕ ИМЕНУВАЛЕ БАЗА НА АНТАРКТИКОТ ПО КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ Постои 34 години, формирана е во времето на комунизмот</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-06-21 08:26:46 by W3 Total Cache
-->