<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>233 жртви Archives - plusinfo.mk</title>
	<atom:link href="https://plusinfo.mk/tag/233-zhrtvi/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://plusinfo.mk/tag/233-zhrtvi/</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Tue, 07 Feb 2023 12:57:46 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>
	<item>
		<title>НАЈСМРТОНОСНИТЕ ЗЕМЈОТРЕСИ ВО СВЕТОТ ВО 21. ВЕК Најсилните немаат секогаш најмногу жртви</title>
		<link>https://plusinfo.mk/na-smrtonosnite-zem-otresi-vo-svetot-vo-21-vek-na-silnite-nemaat-sekogash-na-mnogu-zhrtvi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[плусинфо]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 07 Feb 2023 09:19:30 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[233 жртви]]></category>
		<category><![CDATA[жртви]]></category>
		<category><![CDATA[земјотреси]]></category>
		<category><![CDATA[катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[листа]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=539240</guid>

					<description><![CDATA[<p>Според јачината овој земјотрес во Туркије може да се спореди со земјотресот во Непал од 2015 година, во кој загинаа дури 8.800 луѓе.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/na-smrtonosnite-zem-otresi-vo-svetot-vo-21-vek-na-silnite-nemaat-sekogash-na-mnogu-zhrtvi/">НАЈСМРТОНОСНИТЕ ЗЕМЈОТРЕСИ ВО СВЕТОТ ВО 21. ВЕК Најсилните немаат секогаш најмногу жртви</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><span lang="mk-MK">Серијата з</span>емјотрес<span lang="mk-MK">и,</span> <span lang="mk-MK">од кои најсилниот беше </span>со интензитет од 7,8 степени по Рихтер, <span lang="mk-MK">што </span>ги погоди <span lang="mk-MK">јужните делови на </span>Тур<span lang="mk-MK">киј</span><span lang="mk-MK">е</span> и Сирија, <span lang="mk-MK">веќе</span> <span lang="mk-MK">однесе</span> <span lang="mk-MK">повеќе од </span>4.000 <span lang="mk-MK">животи. </span>Се очекува бројот на жртвите да продолжи да расте додека спасувачите извршуваат операции во тешки временските услови, ниски температури и снег, за да извлечат луѓе затрупани под урнатините.</p>
<p><span lang="mk-MK">И покрај современата технологија за надгледување на сеизмичките активности на тектонските плочи, како и на технолошките можности за асеизмичката градба, земјотресите и натаму се едни од најсмртоносните природни катастрофи. </span><span lang="mk-MK">Според статистиките на ООН, од 1998 до 2017 година вкупниот број на жртви на сите земјотреси во светот изнесувал 750.000, што е половина од сите вкупни случаи предизвикани од природни катастрофи. </span></p>
<p><span lang="mk-MK">Како главна причина за тоа може да се посочи преголемата и несоодветна урбанизација, како и непочитувањето на стандардите за градење. Токму затоа се случува земјотреси со речиси иста јачина да предизвикаат многу различен број на жртви. Според јачината овој земјотрес во Туркиј</span><span lang="mk-MK">е</span><span lang="mk-MK"> може да се спореди со земјотресот во Непал од 2015 година, во кој загинаа дури 8.800 луѓе. </span></p>
<p><span lang="mk-MK">Еве некои од </span>најсмртоносните земјотреси во светот од 2000 година <span lang="mk-MK">досега</span>:</p>
<p><b>22 јуни 2022 година: </b></p>
<p>Во земјотрес со јачина од<b> 6,1 </b>степени според Рихтер <span lang="mk-MK">загинаа</span> повеќе од <b>1.100 </b>луѓе во <b>Авганистан.</b></p>
<p><b>14 август 2021 година:</b></p>
<p>Во земјотрес со јачина од <b>7,2 </b>степени според Рихтер загинаа повеќе од <b>2.200</b> луѓе на <b>Хаити</b>.</p>
<p><b>28 септември 2018: </b></p>
<p>Земјотрес со јачина од 7,5 степени во <b>Индонезија</b> &#8211; <b>4.300 жртви.</b></p>
<p><b>25 април 2015 година:</b></p>
<p>Во <b>Непал</b>, повеќе од<b> 8.800 </b>луѓе загинаа во земјотрес со јачина од <b>7,8 </b>степени.</p>
<p><b>11 март 2011 година:</b></p>
<p>Земјотрес со јачина од <b>9</b> степени во близина на северниот брег на <b>Јапонија</b> предизвика цунами во кое загинаа речиси <b>20.000</b> луѓе.</p>
<p><b>12 јануари 2010:</b></p>
<p>Во земјотрес со јачина од <b>7</b> степени според Рихтеровата скала на <b>Хаити</b> загинаа околу <b>316.000</b> луѓе, според владините проценки.</p>
<p><b>12 мај 2008: </b></p>
<p>Земјотрес со јачина од <b>7,9</b> степени ја погоди централната кинеска провинција <b>Сечуан</b>, при што загинаа повеќе од <b>87.500</b> луѓе.</p>
<p><b>26 мај 2006 година:</b></p>
<p>Повеќе од <b>5.700</b> луѓе загинаа по земјотрес со јачина од <b>6,3</b> степени според Рихтеровата скала што го погоди индонезискиот остров <b>Јава</b>.</p>
<p><b>8 октомври 2005 година:</b></p>
<p>Земјотрес со јачина од <b>7,6</b> степени според Рихтеровата скала уби повеќе од <b>80.000</b> луѓе во пакистанскиот дел на Кашмир.</p>
<p><b>28 март 2005 година:</b></p>
<p>Земјотрес со јачина од 8,6 степени во Северна Суматра, <b>Индонезија</b> &#8211; околу 1.300 жртви.</p>
<p><b>26 декември 2004:</b></p>
<p>Цунами бранови во Индискиот Океан предизвикани од земјотрес со јачина од 9,1 степени во <b>Индонезија </b>убиле <b>230.000</b> луѓе во десетици земји.</p>
<p><b>26 декември 2003 година:</b></p>
<p>Земјотрес со јачина од<b> 6,6</b> степени во југоисточен <b>Иран</b> уби <b>50.000</b> луѓе.</p>
<p><b>21 мај 2003 година:</b></p>
<p>Повеќе од <b>2.200</b> луѓе загинаа во земјотрес со јачина од <b>6,8</b> степени во <b>Алжир.</b></p>
<p><b>26 јануари 2001 година:</b></p>
<p>Земјотрес со јачина од <b>7,7</b> степени ја погоди индиската држава <b>Гуџарат</b>, при што загинаа <b>20.000</b> луѓе.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/na-smrtonosnite-zem-otresi-vo-svetot-vo-21-vek-na-silnite-nemaat-sekogash-na-mnogu-zhrtvi/">НАЈСМРТОНОСНИТЕ ЗЕМЈОТРЕСИ ВО СВЕТОТ ВО 21. ВЕК Најсилните немаат секогаш најмногу жртви</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Пекол во Канада, од топлотниот бран починале 233 лица</title>
		<link>https://plusinfo.mk/pekol-vo-kanada-od-toplotniot-bran-pochinale-233-lica/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[МИА]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 30 Jun 2021 20:20:47 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Избор]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[233 жртви]]></category>
		<category><![CDATA[канада]]></category>
		<category><![CDATA[топлотен бран]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://plusinfo.mk/?p=375911</guid>

					<description><![CDATA[<p>Ова е невиден црн рекорд поради екстремно високи температури. Најсилно беше погодена провинцијата Британска Колумбија, каде во градот Литон беше регистрирана рекордна температура од 49,6 степени Целзиусови.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/pekol-vo-kanada-od-toplotniot-bran-pochinale-233-lica/">Пекол во Канада, од топлотниот бран починале 233 лица</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Смртоносниот топлотен бран во Канада досега однесе најмалку 233 животи, соопштија властите.</p>
<p>Ова е невиден црн рекорд поради екстремно високи температури. Најсилно беше погодена провинцијата Британска Колумбија, каде во градот Литон беше регистрирана рекордна температура од 49,6 степени Целзиусови.</p>
<p>Претходниот рекорд беше поставен во минатиот век – 1937 година и беше 45 степени.</p>
<p>Експертите предупредуваат дека таквите екстремни температури може да предизвикаат големи шумски пожари.</p>
<p>The post <a href="https://plusinfo.mk/pekol-vo-kanada-od-toplotniot-bran-pochinale-233-lica/">Пекол во Канада, од топлотниот бран починале 233 лица</a> appeared first on <a href="https://plusinfo.mk">plusinfo.mk</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Minified using Disk

Served from: plusinfo.mk @ 2026-07-03 02:58:59 by W3 Total Cache
-->